Жељко Вучковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Жељко Вучковић
Датум рођења(1960-10-25)25. октобар 1960.(63 год.)
Место рођењаЗрењанин, НР Србија
 ФНР Југославија
ОбразовањеФилолошки факултет Универзитета у Београду
Награде
  • најмлађи добитник награде Милорад Панић Супер

Жељко Вучковић (Зрењанин 25. октобра 1960) био је дугогодишњи библиотекар и руководилац Одељења за развој и матичне послове у Библиотеци Матице Српске, данас декан на Педагошком факултету у Сомбору.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовање[уреди | уреди извор]

Жељко Вучковић основну школу је ишао у Међи. У Зрењанину је завршио гимназију као најбољи ученик генерације. Године 1984. дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду. Магистрирао је на социолошкој катедри Правног факултета у Београду 1993. године.

Године 2002. у Ректорату Универзитета у Београду је докторирао и стекао звање доктора библиотечко-информационих наука и социологије знања.[1]

Одбрањена докторска дисертација је гласила "Социолошки,епистемолошки и нормативно-правни аспекти развоја народних библиотека".[2]

Радна и професионална биографија[уреди | уреди извор]

Од 1987. године као библиотекар је радио у Библиотеци Матице српске. Као руководилац Одељења за развој и матичне послове у Библиотеци Матице српске је радио од 1990. године. Од 2002. године доцент је на Факултету за менаџмент у Новом Саду. На Факултету за менаџмент предавао је пословну етику, теорију и технологију штампе и увод у медије.[1]

Од 2007. године је ванредни професор на Факултету за менаџмент где му је ужа научна област Менаџмент у медијима, као и ванредни професор на Педагошком факултету у Сомбору где је ужа научна област Библиотекарство. Од 2011. године на Педагошком факултету у Сомбору је редовни професор где му је ужа научна област Библиотекарство.[3]

Од 2015. године је декан на Педагошком факултету у Сомбору.

Жељко Вучковић је учествовао на више стручних и научних скупова у Србији, Енглеској, Бугарској, Словенији и Немачкој.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

Жељко Вучковић је најмлађи добитник награде "Милорад Панић Супер", највишег републичког признања у библиотекарству.

Награда "Луча" Српске читаонице у Иригу.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Жељко Вучковић је објавио десетине стручних и научних радова и књига.

Листа репрезентативних референци:[1][3]

  • Ж. Вучковић: Библиотеке у Војводини, Нови Сад, 1991.
  • Ж. Вучковић: Ка савременој библиотеци, Нови Сад, 1997.
  • Ж. Вучковић: У Иригу славе књигу, Ириг, 1998.
  • Ж. Вучковић: Водич Библиотеке Матице српске, Нови Сад, 1998.
  • Ж. Вучковић: Памтеник читалишта иришког, Ириг, 2002.
  • Ж. Вучковић: Јавне библиотеке и јавно знање, Нови Сад, 2003.
  • Ж. Вучковић, Г. Стокић Симончић: Менаџмент у библиотекама, Београд, 2003.
  • Ж. Вучковић: Марија Кири – њен живот и њено дело, Нови Сад, 2003.
  • Ж. Вучковић: Бизнис и морал: основи пословне етике, Нови Сад, 2005.
  • Ж. Вучковић, Н. Тодоров: Култура читања у времену интернета, Инђија, 2010.
  • М. Андевски, Ж. Вучковић: Пролегомена за критичку педагогију медија, Вршац, 2012.
  • Г. Стокић Симончић, Ж. Вучковић: Библиотеке и идентитет, Нови Сад
  • Ж. Вучковић: Студенти Гугл-генерације: педагошки и етички аспекти коришћења интернета у високошколском образовању, У: Настава и васпитање, 3, 2011. стр. 472-483.
  • Ж. Вучковић: Залазак Гутенбергове галаксије: културолошке и епистемолошке импликације, У: Теме, 2, 2011. стр 513-529.
  • Ж. Вучковић: Пролегомена за критичку естетику медија, У: Зборник Матице српске за друштвене науке, 4, 2011, стр. 495-507
  • G. Stokic Simoncic, Z. Vuckovic: Information literacy in Serbia: Initiatives and strategies, U:Studies in Informatics and Control (SIC), vol. 19, issue 2/2010, pp. 177–184.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Вучковић, Жељко (2004). Марија Кири: њен живот и дело. Нови Сад: Домла-Публисхинг. стр. 311. 
  2. ^ Вучковић, Жељко (2003). Јавне библиотеке и јавно звање. Нови Сад: библиотека Матице српске; Футура публикације. стр. 182. 
  3. ^ а б „Проф. др Жељко Вучковић”. Педагошки факултет у Сомбору. Приступљено 14. 12. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]