Зачепљење носа
| Зачепљење носа | |
|---|---|
| Синоними | носна опструкција, назална опструкција или конгестија |
.png) | |
| Лечење зачепљења носа | |
| Специјалности | оториноларингологија |
Зачепљење носа или носна опструкција је блокада у носној шупљини, која се манифестује као осећај недовољног протока ваздуха кроз нос.[1] Зачепљење носа може бити кардинални симптом многих уобичајених болести као што су алергијски и инфективни ринитис, синузитис, крива носна преграда, аденоидна хипертрофија, ринолити, тумори полипи трауме носа итд.
Релевантна анатомија[уреди | уреди извор]
Нос се може анатомски поделити на спољашњи нос, који је изграђен од коштаног хрскавичавог ткива и носне шупљине. Спољашња анатомија носа се најбоље може посматрати по структуралним трећинама:
Горња трећина — грађена је од кости носне шупљине и кости горњег дела чељусне кости (горњи наставак чеоне кости) које формирају великих коштана отвор носа (lat. aperatura piriformis).
Средња трећина — примарно је грађен од хрскавице и масног ткива
Доња трећина носа — грађена је од мекше хрскавица и масног ткива. У овој трећини носнице су окружене прстенастим хрскавичним ткивом у облику слова „С” која се назива завијена или аларна хрскавица. Аларна хрскавица служи као потпора завршетку носа и зато има посебан значај за естетику носа.[2]
Са функционалног становишта, доња и средња трећина носа играју улогу носне валвуле, коју граде руб триангуларне хрскавице и одговарајући део септума. Спољна носна валвула је бочно дефинисана носним крилцем а медијално септумом, док је унутрашња валвула дефинисана спојем горње латералне хрскавице за септум, који формира угао од око 15°.[3] Грађа унутар носне валвуле омогућава да се медијалном или латералном деформацијом понаша као вентил који регулише проток ваздуха кроз носну шупљину. У складу са положајем унутрашње валвуле, највећа брзина струјања ваздуха јавља се управо између доњег и средњег носног ходника.
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Нос, као неопходан део тела у процесу дисања, изузетно је важан за живот човека. Правилан рад носа и носне шупљине предуслов је за нормалан процес дисања, па самим тим и друге процесе неопходне за здраво функционисање организма.[4]
Током процеса дисања, било удисаја или издисаја, нос и носне шупљине директно утичу на облик струјања ваздуха који се формира дисањем, и зато облик струјања ваздуха зависи од геометрије носа која се разликује од особе до особе, као и од функционалног и органског стања носних шупљина.
Тешко дисање кроз зачепљену једну или обе носницнице изазвана разлитим аномалијама, узрокује честе запаљењске процесе у синусима и поремећај у раду Еустахијеве тубе, што може довести до упале уха и инфекције горњег и доњег респираторног тракта. Зато не изненађује што тегобе изазване зачепљењем носа, попут ринитиса, синузитиса, катара Еустахијеве тубе и друге, спадају међу најчешћи разлог за посете болесника клиничарима примарне здравене заштите, оториноларинголозима и алерголозима.
Иако неки клиничари сматрају зачепљење носа као бенигну појаву, јер код већине зачепљења носа опструкција је изазвана због комплексне анатомије носа и параназалних синуса и нарушене физиологије нормалног протока ваздуха кроз функционално измењен нос. Међутим зачепљење носа може бити и клинички знак тежих патолошких промена, које нарушавајући дисање озбиљно угрожавају и рад осталих ткива и органа који су у сталној хипоксији, због смањеног дотока кисеоника.[5]
Фактори ризика[уреди | уреди извор]
Фактори ризика за зачепљење носа директно су повезани са етиологијом болести која до њега доводи. Неки од уобичајених фактора ризика за зачепљење носа су:
- атопија слузокоже носа,
- рекурентн синузитис,
- трауме носа,
- операције носа,[6]
- кућни љубимци,
- изложеност лошем квалитету ваздуха,[7]
- породична анамнеза назалне полипозе.[8][9][10]
Зачепљење носа обично прати и многе друге коморбидне болести укључујући астму и друге аутоимуне болести, опструктивну апнеју у сну итд.[11]
Патогенеза[уреди | уреди извор]
Патогенеза зачепљење носа може бити повезана са абнормалностима које се јављају у склопуи било које анатомске структуре и функције у носу. Зачепљење носа се генерално може поделити на мукозне и структурне узроке. Носна слузница је сложено ткиво које је подложно локалним и системским оштећењима што доводи до њене упале и отока праћене опструкцијом носни канала.
| Узроци | Болести |
|---|---|
| Урођени |
|
| Анатомски |
|
| Запаљењски |
|
| Системски |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Jessen M, Malm L. Definition, prevalence and development of nasal obstruction. Allergy 1997; 52:3.
- ^ V. Kulish. Human Respiration: Anatomy and Physiology, Mathematical Modeling, Numerical Simulation and Applications. WIT Press, Boston, 2006.
- ^ Kerr A, ed. Rhinology. Scott-Brown’s Otolaryngology. 6th ed. Oxford: Butterworth-Heinemann; 1997.
- ^ W. O. Fenn, H. Rahn, and A. B. Otis. Respiratory system. Annual Review of Physiology, 12:179–204, 1950.
- ^ Baraniuk JN, Kim D. Nasonasal reflexes, the nasal cycle, and sneeze. Curr Allergy Asthma Rep 2007; 7:105.
- ^ Toback J, Fayerman JW. Toxic shock syndrome following septorhinoplasty. Implications for the head and neck surgeon. Arch Otolaryngol. 1983 Sep. 109(9):627-9.
- ^ Allen ST, Liland JB, Nichols CG, Glew RH. Toxic shock syndrome associated with use of latex nasal packing. Arch Intern Med. 1990 Dec. 150(12):2587-8.
- ^ Becker SS, Dobratz EJ, Stowell N, et al. Revision septoplasty: review of sources of persistent nasal obstruction. Am J Rhinol 2008; 22:440.
- ^ Bhattacharyya N. Air quality influences the prevalence of hay fever and sinusitis. Laryngoscope 2009; 119:429.
- ^ Delagrand A, Gilbert-Dussardier B, Burg S, et al. Nasal polyposis: is there an inheritance pattern? A single family study. Rhinology 2008; 46:125.
- ^ Bhattacharyya N, Kepnes LJ. Additional disease burden from hay fever and sinusitis accompanying asthma. Ann Otol Rhinol Laryngol 2009; 118:651.
- ^ Sedaghat AR. Chronic Rhinosinusitis. Am Fam Physician. 2017 Oct 15. 96 (8):500-506.
- ^ Kim YM, Kim AY, Park YH, Kim DH, Rha KS. Eight cases of nasal tuberculosis. Otolaryngol Head Neck Surg. 2007 Sep. 137(3):500-4.
- ^ Zhong Q, Guo W, Chen X, Ni X, Fang J, Huang Z. Rhinoscleroma: a retrospective study of pathologic and clinical features. J Otolaryngol Head Neck Surg. 2011 Apr. 40(2):167-74.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
