Звонко Марић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Звонко Марић
Звонко Марић.jpg
Звонко Марић
Датум рођења (1931-11-02)2. новембар 1931.
Место рођења Бујановац
 Краљевина Југославија
Датум смрти 18. октобар 2006.(2006-10-18) (74 год.)
Место смрти Београд
Србија

Звонко Марић (Бујановац, 2. новембар 1931Београд, 18. октобар 2006) је био српски физичар и академик.

Биографија[уреди]

Рођен је као друго од троје деце Благоја и Надежде Марић. Његов млађи брат је био лекар Предраг Марић.[1]

Основну школу и гимназију је завршуо у Лесковцу. Студирао је физику на Природно-математичком факултету у Београду. Дипломирао је 1955. године. Звање доктора наука стекао је 1960. године, одбранивши тезу „Дисперсија светлости на атомским језгрима“.

Након дипломирања запослио у Институту за нуклеарне науке у Винчи, где је радио у лабораторији за теоријску физику. Непуних годину дана по доласку у Винчу, Марић је упућен на специјализацију у Институту за теоријску физику у Копенхагену, у Данској, где је провео две године бавећи се теоријом молекуларних модела. По повратку са студијског усавршавања и одбране докторске тезе, у је Винчи руководио лабораторијом за теоријску физику.

Године 1961. први студенти физике уписују се на Универзитет у Новом Саду. У том периоду је са још неколико колега организовао специјалистичке студије.

Истовремено се бавио и педагошким радом на Природно-математичком факултету у Београду, где је држао курсеве на редовној и постдипломској настави. У Институт за физику прешао је 1972. године

Као професор по позиву, предавао је у Институту за нуклеарну физику „Орсеј“ у Француској. У више наврата боравио је и у Европском центру за нуклеарна истраживања ЦЕРН у Женеви и у Институту за нуклеарне науке у Дубни, у Совјетском Савезу.

Својим рефератима је учествовао на више научних и стручних скупова у земљи и свету.

Његова научна делатност посвећена је нуклеарној, атомској и молекуларној физици, као и проблемима заснивања квантне механике и статистичке физике. Објавио је више научних радова - и на српском и на страним језицима.

За свој рад добио је више признања. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991. године.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Милош Јевтић, Разговор са Винчанцима, (1998)

Спољашње везе[уреди]