Зграда команде ваздухопловства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зграда команде ваздухопловства
Зграда команде ваздухопловства у Земуну
Зграда команде ваздухопловства у Земуну
Информације
Локација Србија Земун-Београд, Србија
Координате 44°50′29.4″N 20°24′47.52″E / 44.841500° СГШ; 20.4132000° ИГД / 44.841500; 20.4132000
Статус Споменик културе
Саграђена 1935.
Коришћење команда ваздухопловства
Број спратова 4 (кула 7)
Компаније
Архитекта Драгиша Брашован
Власник Република Србија
Управљање Војска Србије

Палата Команде ваздухопловства је монументално здање која се налази на Авијатичарском тргу бр. 12 у Земуну, Београд. У згради Команди је 1945. године отпочела са радом прва лекарска комисија за летаче из које ће настати Ваздухопловномедицински институт. У овом здању је 15. фебруара 1957. године основан Музеј ваздухопловства.[1][2]

Опис[уреди]

Лабудица у центру Земуна у пуном сјају непосредно након отварања здања. Палата Команде ваздухопловства, око 1935. године. Ремек-дело архитекте Драгише Брашована којим је Југославији и Балкану приказао каква их будућност очекује.

Зграда Команде ваздухопловства у Земуну је саграђена 1935. године, према пројекту архитекте Драгише Брашована, на месту зграда некадашње Војне команде у Земуну. Представља једно од најоригиналнијих дела архитекте Драгише Брашована и значајно дело југословенске модерне у периоду између два светска рата. По укупној запремини, дуго времена ова зграда је била једна од највећих у Земуну, а и данас представља један од најдоминантнијих објеката у оквиру Старог језгра Земуна. Грађена је са основом у облику четвороугла, са унутрашњим двориштем и предбаштом. Постављена је као самостална блок-зграда, конципирана и као део зграде Земунске војне команде у Главној улици број 5, са којом чини урбанистичку целину. Има приземље и четири спрата изнад којих се уздиже пропорционално усклађена кула са седам спратова, чији је волумен разуђен и акцентован средишњом доминантом. Симетрични волумен главне фасаде наглашен је бочним ризалитима приземља и прва два спрата. Бочну фасаду карактерише уједначен ритам грађевинских отвора и дискретно и одмерено постављена волуминозна фигура Икара рад вајарке Злате Марков (Житиште 1908 – Нови Сад 1986), који је својом митолошком симболиком везан за значење и намену објекта. Објекат одликује оригиналност, ликовна изражајност, унутрашња динамика и склоност ка детаљу. Зграда Команде ваздухопловства у Земуну поседује изразите архитектонске и културно-историјске вредности.

Палата Команде ваздухопловства у Земуну представља једно од најуспешнијих дела архитекте Драгише Брашована и архитектонски најзначајнији објекат модерне изграђен у оквиру Старог језгра Земуна. Својим несумњивим квалитетима и специфичном наменом доприноси већ потврђеним историјским вредностима просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна. Развој различитих типова архитектонских објеката унутар заштићеног језгра од тзв. балканске куће, војвођанске и маловарошке куће, преко стилских високопартерних и једноспратних стамбених и стамбено-пословних кућа до јавних зграда специјализоване намене, достиже у архитектонском смислу кулминацију у ауторском остварењу Драгише Брашована, делу Команде ваздухопловства.

Током бомбардовања 5. априла 1999. године, ујутро у четири часа и осамнаест минута, зграда је оштећена у НАТО нападу, са два пројектила која су погодила средишњи сегмент из Главне улице и кулу са дворишне стране. Јуна 2000. постављено је испред десног ризалита чеоне фасаде, спомен обележје страдалим припадницима снага РВ и ПВО, током ваздушних напада 1999. године. Реконструкција зграде је извршена према оригиналним плановима 2000-2001. године. Пројекат овог здања је био представљен 2015. године на изложби у Бечу где су била изложена дела домаћих архитеката у стилу модерне, архитектонског правца који је обележио постојање Југославије у 20. веку.[3]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Музеј ваздухопловства у Београду, стр. 2/128, Споменичко наслеђе, Биљана Мишић, 2012.
  2. Приземљена историја неба – 50 година рада Музеја ваздухопловства у Београду, Планета – магазин за науку, истраживања и открића, бр. 23, Чедомир Јанић, 2007.
  3. Бисери српске архитектуре пред бечком публиком, РТС, 21. фебруар 2015.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]