Зграда уметничке школе у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда уметничке школе у Београду
Зграда уметничке школе
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1836.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Зграда уметничке школе у Београду се налази у улици Краља Петра 4 и представља непокретно културно добро као споменик културе. [1]

Зграда је саграђена око 1836. године уз Конак кнегиње Љубице, када је имала намену као помоћни објекат, у коме је до 1842. године становао кнез Михаило. Зграда је припадала простору некадашње „Варош капије“, која је била средиште политичког и друштвеног живота Кнежевине Србије, у којем су било смештено Попечитељство унутрашњих дела, Правосуђа и Просвете, а од 1846. године у згради се уселила Прва београдска гимназија.

Прва београдска гимназија се овде налазила од 1846. до 1905. године. У овој згради гимназију је похађао и завршио и Светозар Марковић, о чему сведочи и спомен-табла постављена на фасади зграде.

Грађена је у бондручном конструктивном систему, типичном за градитељство прве половине 19. века у Београду. Зграда је саграђена као једноспратни објекат са основом у облику ћириличног слова 'П'. Небитне измене и просторно прилагођавање намени нису утицале на њен споменички карактер.

Уметничкозанатска школа, као наставак Српске цртачке и Српске сликарске школе Кирила Кутлика односно Ристе Вукановића започела је своју делатност у овој згради 1905. године. Прерастањем у Академију ликовних уметности, исељена је 1937, а њене просторије заузела је новооснована Академија примењених уметности. Данас се у овој згради налази деканат и неколико одсека Факултета примењених уметности.

Споменичност овог објекта условљена је педагошким и јавним деловањем просветних установа, одшколованих генерација међу којима су и државници, научници, књижевници, уметници и друштвени радници, у дугом временском распону од 1847. до данас.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
  2. ^ „локације”. Званична презентација. Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду. Архивирано из оригинала 19. 04. 2018. г. Приступљено 9. 7. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]