Земун

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Земун
Zemun View 3.JPG
Поглед на доњи град са Гардоша
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаЗемун
Становништво
 — 2011.Раст 161.596[1]
Географске карактеристике
Координате44°50′31″ СГШ; 20°24′32″ ИГД / 44.84181° СГШ; 20.40889° ИГД / 44.84181; 20.40889Координате: 44°50′31″ СГШ; 20°24′32″ ИГД / 44.84181° СГШ; 20.40889° ИГД / 44.84181; 20.40889
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Земун на мапи Србије
Земун
Земун
Земун на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11080
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Земун је градско насеље у југоисточном делу Срема, на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан је за Београд, у чијем је саставу од 1934. године.[2]

Према попису из 2011. Земун је имао 157.367 становника (према попису из 1991. било је 141.997 становника, 2002. било је 145.751 становника).

Географија[уреди | уреди извор]

Месне заједнице Земуна
Застава Земуна

Земун се налази у југоисточном делу Срема, испод сремске заравни на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Један је од највећих индустријских центара у Србији, са металопрерађивачком, текстилном, индустријом коже и обуће, хемијско-фармацеутском, дрвном. Значајно је средиште друмског, речног и ваздушног саобраћаја. Земун је, као део Београда, велики културно-просветни центар. Данас се територијално шири према западу и југозападу, где се спојио са Новим Београдом.

Име[уреди | уреди извор]

Први назив је био Таурунум. Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XII века. Настао је од словенске речи „землин“ и претпоставља се да се име везује за земунице које су масовно присутне у вертикалној ивици лесне терасе.

Имена кроз историју[уреди | уреди извор]

име објашњење
Taurunum келтско име града
Mallevilla Зли град − у спису Алберта Ахенског, хроничара Првог крсташког рата 1
Semlin аустријско име
Zimony мађарско име

Историја Земуна[уреди | уреди извор]

Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч Земун. Након ове културе уследило је доба средњег и млађег неолита, период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на Гардошу. Ову културу у Срему око 2000. године п. н. е смењује баденска култура, када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На Гардошу се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након баденске, следећа култура на овом подручју која је уследила је била вучедолска култура. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали Дунава. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био келтски Таурунум , за који се на основу података сматра да је подигнуто око 85. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег Гардоша и земунског гробља. Након великих битака за време освајачких ратова Римљана и покорења илирско-келтског племена разбија се Таурунум као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, Таурунум је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном Константинопољу. У 5. веку Хуни су га опљачкали и спалили, да би крајем 8. века градом завладали Франци.

Срби су половином 9. века настанили Земун и из Срема потиснули франачку власт. У 12. веку учесници другог и трећег крсташког похода пролазили су кроз Земун, док су у истом периоду Мађари од камења са разрушене београдске тврђаве направили земунски град. Недуго затим, средином 12. века византијски цар Манојло I Комнин освојио је Земун, срушивши његове зидине и наредио да се камен поново узида у бедеме београдске тврђаве. Крајем 12. века Земун је био срушен од Ромеја који су га претходно заузели. Након великог број освајача и војски, стижу и Турци који га пљачкају и пале, а 1465. године турска војска опседа Београд. Хришћанска флота из Земуна у том тренутку под вођством Сибињанин Јанка помаже Београду и они удружено побеђују Турке. Наком победе над Турцима у Земуну је завладала куга које је убила многе његове становнике. Међу њима жртва болести био је и Сибињанин Јанко, који је живео у средњовековном утврђењу, па је та кула народски названа Кула Сибињанин Јанка. Након напада Београда од стране Турака,1522. године, смедеревски санџак бег под наредбом султана напада и заузима Земун. После низа аустријско-турских у 17. веку и 18. веку, ратова, пустошења и рушења Земуна су завршена Пожаревачки миром 1718. године. У првој половини 18. века у Земуну је отворена санитарна станица за робу, путнике и пошту, као и још једна станица за свакодневни промет. Властелинска управа укинута је 1758. године и сва насеља у југоисточном Срему ушла су у оквир Војне границе, док погранични Земун постаје слободан војни комунитет. Земун се налазио на подручју раскрсница истока и запада, па се зато у њему одувек говорило више језика. Након доласка аустријске власти, муслиманско становништво одлази из града, а раније избегли хришћани се враћају на своја огњишта. Пред староседелаца Срба у Земуну је тада живело велики број немачких породица. Недуго након уласка Земуна у састав Аустрије, Земун и његова околина постају посед породице Шеброн. Земун након тога постаје слободни град, а слободна граница се укида. Умро је 1844. године мајор Василије Лазаревић који је 26 година био градоначелник Земуна. Он је првих шест година живота у Земуну радио као градски синдик (лекар).[3] Још 1873. године Земун је добио железничку пругу којом је био повезан са читавом Европом, а нешто касније и пругу која га је повезивала са Београдом. Изградњом пруге оживела је и привреда у Земуну, па је отворен велики број занатских и трговинских радњи, банке, фабрике, хотели, а санирање Земуна почело је уређивањем улица, обнављањем грађевинског фонда и увођењем осветљења.

На крају Првог светског рата 5. новембра 1918. године српска војска ушла је у Земун и учврстила га у тадашњу Државе Срба, Хрвата и Словенаца, да би се 1934. године изградио мост на Сави и Земун се административно припојио Београду. Све до Другог светског рата Земун је био у саставу Београда, до 12. априла 1941. године, када је окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав Независне државе Хрватске. Након ослобођења Београда 20. октобра 1944. године, Земун је ослобођен 22. октобра 1944. године од стране Народноосободилачке војске Југославије и Црвене Армије. Завршетак Другог светског рата оставио је за собом велики број жртава и разрушену земљу, што је био и случај са Земуном. Након сређивања и обнаваљања уништеног, Земун постаје центар привреде, индустрије и културе, као и значајан просветни и научни центар. Земун опет улази у састав Београда 1945. године и од тада је једна од градских општина Београда.

Духовни живот[уреди | уреди извор]

Стара православна црква (звана "стара") посвећена летњем Св. Николи опљачкана је једне суботе ноћу, фебруара 1838. године. Лопови су однели утвари и сасуди, међу којима су била највреднија четири стара сребрна кандила.[4]

Образовање и култура[уреди | уреди извор]

У месту се налази Земунска гимназија као и Пољопривредни факултет Универзитета у Београду. Прва приватна опера у Југоисточној Европи Опера и театар Мадленијанум налази се у центру Земуна.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Земун живи 118.648 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,3 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 50.986 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 40.461
1953. 49.401
1961. 72.956
1971. 109.709
1981. 135.424
1991. 141.997 137.688
2002. 145.751 151.002
2011. 157.363
Етнички састав према попису из 2011.‍[1]
Срби
  
147.810 87,89 %
Роми
  
5.599 3,33 %
Југословени
  
995 0,59 %
Хрвати
  
1.411 0,84 %
Црногорци
  
748 0,44 %
Муслимани
  
496 0,29 %
Македонци
  
557 0,33 %
Горанци
  
383 0,23 %
Мађари
  
205 0,12 %
Албанци
  
165 0,10 %
Словенци
  
156 0,09 %
Словаци
  
170 0,1 %
Бошњаци
  
170 0,1 %
Руси
  
107 0,06 %
Немци
  
98 0,06 %
Бугари
  
81 0,05 %
Украјинци
  
85 0,05 %
Румуни
  
64 0,04 %
Русини
  
38 0,02 %
Буњевци
  
19 0,01 %
Власи
  
26 0,01 %
непознато
  
2.213 1,32 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знаменити Земунци[уреди | уреди извор]

  • Димитрије Давидовић, (1788-1838) уредник новина, књижевник, секретар књаза Милоша Обреновића
  • Василије Јовановић, рођ. 1792. године, учитељ и књижевни радник, превео "Живот Петра Великог" и драму "Ромео и Јулија"

Види још[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 РЗС | Резултати извештаја Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Приступљено 31. 3. 2013.
  2. ^ Званични сајт општине Земун: „O Земуну”
  3. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  4. ^ "Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду", Будим 1838. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Земун од најстаријих времена до данас објављено (2004 г.) аутор др.Петар Марковић
  • Земун да(в)нашњи (2010 г.) аутор Бранко Најхолд
  • Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

мапе[уреди | уреди извор]