Земљотрес у Црној Гори 1979.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земљотрес у Црној Гори 1979.
Земљотрес у Црној Гори 1979. на мапи Црне Горе
Земљотрес у Црној Гори 1979.
Датум 15. април 1979.
Магнитуда 6.9 Mw[1]
Дубина 12 km
Епицентар 41°59′ СГШ; 18°59′ ИГД / 41.98° СГШ; 18.98° ИГД / 41.98; 18.98
Погођена подручја Југославија, Албанија

Земљотрес у Црној Гори 1979. године је био најразорнији потрес на територији данашње Црне Горе, тада делу СФР Југославије.[2]

Земљотрес[уреди]

Земљотрес, јачине 7 степени Рихтерове[2][3] и IX[3][4] степени меркалијеве скале догодио се 15. априла 1979. године у 06:19[3] или 06:30[4] UTC (07:19/07:30 по локалном времену), петнаестак километара од црногорске обале између Бара и Улциња.[2][3] Потрес је трајао десет секунди, и углавном се осјетио дуж црногорске и албанске обале.

Посљедице[уреди]

Будвански Стари град је тешко оштећен. Од 400 грађевина у Старом граду само 8 је остало недирнуто потресом. Зидине и заштитни бедеми из 15. вијека су такође тешко оштећени. Манастир Праскавица који се налази између Милочера и Светог Стефана је претрпио велика оштећења. Црква унутар манастира је потпуно срушена, а и фреске су такође оштећене.

Херцег Нови, најмлађи град на црногорској обали, такође је тешко оштећен. Дијелови зидина Старог града су пали у Јадран.

Улцињски Стари град, још један црногорски центар културне баштине, је скоро потпуно уништен. Вијековна Балшић кула у Улцињу је срушена.

Преко 450 села су сравњена са земљом.[3] Осим тога, многа села у регијама Црмница, Грбаљ, Крајина, Паштровићи су била у опасности да се потпуно сруше.[4]

Даље, у унутрашњости, Цетиње, Даниловград, Никшић и Титоград су оштећени, али не тешко.[4]

Према извјештају УНЕСКО-а из 1984. укупно 1.487 објеката је оштећено, од којих су скоро половина домаћинства, а 42% цркве и световни објекти. Тридесет посто од укупно оштећених објеката је употпуности срушено. Преко 1000 споменика културе је оштећено, као и хиљаде умјетнучких дјела и вриједне колекције.[4]

На крају је укупно 101 особа у Црној Гори погинула[2][3], 35 у Албанији[3], а више од 100.000 људи је остало без крова над главом.[4]

Референце[уреди]