Златибор (Чајетина)

Координате: 43° 43′ 14″ С; 19° 42′ 09″ И / 43.720666° С; 19.7025° И / 43.720666; 19.7025
С Википедије, слободне енциклопедије
Златибор
Златибор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2011.Раст 3.702
Географске карактеристике
Координате43° 43′ 14″ С; 19° 42′ 09″ И / 43.720666° С; 19.7025° И / 43.720666; 19.7025
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1010 m
Златибор на карти Србије
Златибор
Златибор
Златибор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31315
Позивни број031
Регистарска ознакаУЕ

Златибор је градско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2022. има 3.702 становника (према попису из 2011. било је 2.821 становника).[1]

Промене назива насеља Златибор[уреди | уреди извор]

  • Кулашевац — до 1893. године
  • Краљева Вода — од 1893. до 1946. године
  • Партизанске Воде — од 1946. до 1991. године
  • Златибор — од 1991. године

Историја[уреди | уреди извор]

Ваздушна Бања Златибор 1937. године.

До краја 19. вијека, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и кнез Милош, овде су летовали са породицама.

Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем председнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму (Краљева чесма) на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонаследником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел Краљева Вода и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел Швајцарија и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.

Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем 20. вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.

Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани[тражи се извор].

Овде се налазе ОШ „Димитрије Туцовић” ИО Златибор, железничка станица Златибор, црква Светог Преображења Господњег, вила „Јеље”, вила „Блед”, вила Ђура Борошића, вила Радомира Милаћевића-Милаћа, вила Александра Павловића, вила Јанчића.

Градске четврти[уреди | уреди извор]

Градске четврти Златибора су:

  • Обудојевица, такође и Обадовица и Обудовица, градска је четврт Златибора. Некада су ту били пространи пашњаци, а данас солитери и хотели. Цијела ова област добила је име по потоку који је туда текао, а данас чини дио канализације Златибора. Обудојевица је популарна због својих скијашких стаза.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Златибор живи 1834 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,3 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 811 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Златибор је од свих златиборских насеља забиљежио највећи пораст становништва у посљедњих десет година. 1991. године.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 115
1953. 362
1961. 357
1971. 834
1981. 1.237
1991. 1.684 1.668
2002. 2.344 2.385
2011. 2.821
2022. 3.702
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.296 97,95%
Црногорци
  
13 0,55%
Муслимани
  
6 0,25%
Горанци
  
5 0,21%
Хрвати
  
4 0,17%
Мађари
  
2 0,08%
Румуни
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
непознато
  
12 0,51%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Попис становништва pop-stat.mashke.org (језик: српски)
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]