Златни жутаћ
| Златни жутаћ | |
|---|---|
| |
| Мужјак (горе) и женка (доле) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. croceus
|
| Биномно име | |
| Colias croceus (Geoffroy, 1785)
| |
| Синоними | |
|
| |
Златни жутаћ или шафрановац[1][2] (Colias croceus) врста је дневног лептира из породице белаца (лат. Pieridae).
Опис[уреди | уреди извор]
Основна боја горње стране крила је светлонаранџастожута, са широким црним маргиналним појасом. Нерватура је при врху апекса жута. У популацији ове врсте јавља се око 10% белих женки, које се именују као форма helice Hb., и код њих бела боја преовлађује над жутом, а ретко се јавља и форма palida Tutt.- то су женке код којих је и дискална пега задњих крила сивобела, а не наранџаста.[3] Гусеница је тамнозелена. До другог пресвлачења, гусенице су благо спљоштеног тела, зеленог интегумента и црне главене капсуле. Када достигну зрелост, истиче се латерална линија, позиционирана у нивоу спиракулума, а сачињена од жутих и наранџастих поља која се смењују. Читаво тело укључујући главену капсулу (која је сада зелена) прекривено је финим сетама униформне дужине. Сете полазе са веома ситних папила. [4] [5]
Распон крила код златног жутаћа износи 42-48мм. Може се срести током целе године, па и током јесени,[6] а годишње се јавља у три генерације.
Гусенице се хране најчешће на врстама из фамилије Fabaceae.
Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]
Златни жутаћ је широко распрострањен на простору западног Палеоарктика, укључујући и северну Африку и острва Медитерана. Зоогеографска припадност: афротропска врста. Врста је аутохтона само у басену Медитерана, док у континенталном делу преко зиме јединке већином страдају, јер ни у једном стадијуму развитка немају дијапаузу. Само током изузетно топлих зима преживи мали број јединки.[3] Чест је европски селац кога срећемо на свим травнатим стаништима и свим надморским висинама.[6]
-
присутан -
Статус угрожености[уреди | уреди извор]
Према Међународној унији за заштиту природе (IUCN), врста у Европи није угрожена.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2013. г. Приступљено 06. 01. 2018.
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 20. 03. 2015.
- ^ а б Јакшић, П. & Нахирнић А. (2011): Дневни лептири Засавице. Београд
- ^ Станковић, М. (2006): Водич кроз природу у Специјалном резервату природе Засавица. Сремска Митровица
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Colias Croceus”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-18.
- ^ а б Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik, HabiProt, pp. 198, Beograd
Литература[уреди | уреди извор]
- Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Fauna Europaea
- IUCN
- http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=440816 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
- БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије (језик: српски) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
