Зоран Красић
| Зоран Красић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Зоран Красић, 2012. године | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 11. март 1956. | ||||||||||||||
| Место рођења | Београд,  НР Србија,  ФНР Југославија | ||||||||||||||
| Датум смрти | 12. април 2018. (62 год.) | ||||||||||||||
| Место смрти | Београд,  Србија | ||||||||||||||
| Држављанство | српско | ||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||
| Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||
| Универзитет | Правни факултет Универзитета у Нишу | ||||||||||||||
| Професија | правник | ||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||
| Супружник | Биљана | ||||||||||||||
| Деца | Драган (1986), Тара (1989) | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Политичка странка | Српска радикална странка (1991–2018) раније: Народна радикална странка (1990) Савез комуниста Југославије (до 1984) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Зоран Красић (Београд, 11. март 1956 — Београд, 12. април 2018)[1] био је српски правник и политичар, потпредседник Српске радикалне странке, министар трговине (1998—2000) и народни посланик.
Биографија[уреди | уреди извор]
Пореклом је из Топлице. Прадеда Лука је био учесник Топличког устанка, а деда граничар на Проклетијама где је 1941. заробљен и одведен у Италију одакле је био пребачен у Немачку у којој су радили неетичке експерименте на њему.
Рођен је у Београду, 11. март 1956. године. Детињство је провео у Младеновцу, али због природе посла његовог оца, који је био стражар, преселили су се у Ниш где је завршио основну школу и гимназију „Бора Станковић“. У пионирској српској селекцији 1969. године је освојио друго место у стрељаштву, 30 метака лежећи. Због спортских заслуга у гимназији је примљен у Комунистичку партију. Правни факултет у Нишу је студирао од 1974. до 1979. године.
Након одслужења војног рока у Љубљани, децембра 1981. се запошљава као приправник на годину дана у Прокупљу, у фабрици чоколаде „Инка“. Као директор радне заједнице ради у Пољопривредном комбинату „Обреж” код Варварина ради годину и по дана. После тога се враћа у Ниш где ради неколико месеци као правник у кожно-прерађивачком предузећу „Ђука Динић“. Средином 1984. године се запошљава у Фонд пензијског инвалидског осигурања у Нишу где обавља посао референта за опште правне послове и народну одбрану. Ту је радио до 2002. године, међутим, од фебруара 1993. године му је мировао радни однос због посланичког мандата.[2]
Био је ожењен Биљаном, са којом има сина Драгана (1986) и ћерку Тару (1989).
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
Из чланства Савеза комуниста изашао је 1984. године јер у процесу у коме је тврдио да се незаконито деле станови и радна места није успео да победи.[3]
Јануара 1990. године у Београду долази у додир са програмом Народне радикалне странке у коју се убрзо и учлањује. Учествује у прављењу статута странке и изградњи одбора Народне радикалне странке у Нишу са председником Месног одбора Владимиром Домазетом, професором др Павлом Премовићем и адвокатом Митом Милосављевићем. Због лоше комуникације централе странке са одборима у Србији као и због лошег изборног резултата 1990. био је у групи људи који су желели да смене председника Вељка Губерину и потпредседника Томислава Николића. У Крагујевцу 23. фебруара 1991. године као један од представника Месног одбора Народне радикалне странке из Ниша учествује у стварању Српске радикалне странке.[2]
За време рата био је мобилисан у Приштини од маја до септембра 1991. године.
1992. године обављао функцију председника Општинског одбора СРС у Нишу. Након избора 1992. године улази у скупштину као савезни посланик СРС и на том месту остаје до избора 2000. године.
1995. године организовао протесте против пада Српске Крајине.
Био је министар трговине у влади Мирка Марјановића (24.3.1998 — 25.10.2000).
У скупштину поново улази априла 2003. године уместо Војислава Шешеља који одлази у Хашки трибунал и дужност посланика обавља до избора 2012.
Био је председник Одбора за финансије Народне скупштине Републике Србије (2008-2012).
После ванредних парламентарних избора 2016. године поново је постао народни посланик СРС у Народној скупштини Републике Србије.
Преминуо је након краће и тешке болести, 12. априла 2018. године.[1]
Функције у странци[4][уреди | уреди извор]
- Потпредседник Српске радикалне странке.
- Члан Председничког колегијума Српске радикалне странке.
- Члан Централне отаџбинске управе.
- Шеф тима за одбрану др Војислава Шешеља.
- Члан Групе пријатељства са Израелом.
Занимљивост[уреди | уреди извор]
- Током пролећног заседања 2010. је био рекордер у дискусијама са седам сати проведених за говорницом.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Умро Зоран Красић, потпредседник СРС”. РТВ. Приступљено 12. 4. 2018.
- ^ а б „Биографија”. www.youtube.com.
- ^ „Министар привреде”. www.yurope.com.
- ^ „Зоран Красић политичар”. www.otvoreniparlament.rs. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г.
- ^ „Зоран Красић рекордер у дискусијама”. www.rtv.rs.
