Иван Ђурић

Иван Ђурић
Иван Ђурић
Лични подаци
Датум рођења	(1947-10-30)30. октобар 1947.
Место рођења	Београд, НР Србија, ФНРЈ
Датум смрти	23. новембар 1997.(1997-11-23) (50 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Научни рад
Поље	византологија
Институција	Универзитет у Београду

Иван Ђурић (Београд, 30. октобар 1947 — Париз, 23. новембар 1997) био је српски историчар, универзитетски професор и политичар. Кратко време је био политичар и један од кандидата за председника Србије на првим вишестраначким изборима 1990. године.

Младост и образовање

Иван Ђурић је рођен у Београду 30. октобра 1947. године, са сестром близнакињом Душанком Ђурић-Трбојевић, од оца Душана и мајке Иване Нане (р. Богдановић, ћерке књижевног критичара и академика Милана Богдановића и сестре академика Богдана Богдановића), универзитетских професора. Отац му је био професор интерне медицине и оснивач интерне клинике на Медицинском факултету, родоначелник српске ендокринологије, а мајка професор руске књижевности на Филозофском факултету Београдског универзитета. Ђурић је потомак староседелаца из села Заовине на Тари (Ђурићи, Поповићи). Поникао је у породици униерзитетских професора левичарске оријентације, али се није одрицао традиционалних вредности и свог српског порекла. У Београду је завршио основну школу "Свети Сава", класичну гимназију (данас Осма београдска гимназија), да би потом уписао Филозофски факултет. Дипломирао је на одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду у јануару 1971. године са радом на тему „Византијски чинови у средњовековној Србији“.

Академска каријера

Након што је завршио студије примљен је за асистента на катедри за историју у јуну 1971, где је шеф катедре био Георгије Острогорски. Магистарски рад, на тему „Породица Фока“ завршио је 1974. Исте године је постао и сарадник Института за Византолошке студије САНУ. Усавршавао се у Центру за Византолошке студије и у Америчкој школи у Атини (1977–1978). У својој тридесет петој години (1982) одбранио је докторску дисертацију „Време Јована VIII Палеолога“. Доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду постао је 1982. и гостујући професор на Универзитету у Ници (1983) и у Паризу (1986). Ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду (1989) и председник Савета Филозофског факултета (1990).

У години када је постао ванредни професор, почео је да уређује часопис Демократија данас. Учествовао је 1980. године у припреми „Оксфордског речника Византије“.

Године 1991. се преселио у Париз, где је предавао византологију на универзитетима Париз VIII и Париз XII те на Институту за европске студије. У Паризу је остао да живи и ради све до своје смрти, 1997. године.

Приватни живот

Иван Ђурић је имао три ћерке и наводно једног сина кога никада није признао. Из брака са Мајом Данон (ћерком Оскара Данона) има најстарију ћерку, Марију Ђурић (1979–2015), која је преминула у 36. години у Вашингтону. Из везе са Душицом Голубовац има ћерку Кристину Ђурић, политиколога. Такође има ћерку са Маријом Крећом, Сању Ђурић, која је дипломирала међународне односе на Универзитету у Београду и магистрирала на Колеџу Европе.

Иван има сестру близнакињу, Душанку Трбојевић (рођену Ђурић) и полубрата, Саву Ђурића, рођеног из другог брака свог оца Душана са Верицом Ђурић.

Одабрана дела

• Ektesis nea—византијски приручник за питакиа о српском патријарху и неким феудалцима крајем XV века, 1974.
• Породица Фока, 1976.
• Ђурић, Иван (1984). Сумрак Византије: Време Јована VIII Палеолога 1392-1448. Београд: Народна књига. 
• Ромејски говор и језик Константина VII Порфирогенита, 1986.
• Историја—прибежиште или путоказ, 1990.
• Власт, опозиција, алтернатива, 2009.

Спољашње везе

• Миливојевић, Урош; Милојевић, Милош; Пешић, Наташа (ур.). „Иван Ђурић”. Историјска библиотека. 
• Историчар Иван Ђурић
• Prof. dr Ivan Đurić: Federacija ili ne - za mene je Jugoslavija pitanje zdrave pameti