Иван Аргунов

Иван Аргунов
Иван Аргунов
	Аутопортрет из 1750.
Лични подаци
Пуно име	Иван Петрович Аргунов
Датум рођења	1729.
Место рођења	Санкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти	1802.
Место смрти	Москва, Руска Империја

Иван Петрович Аргунов (рус. Ива́н Петро́вич Аргуно́в; Санкт Петербург, Руска Империја 1729. — Москва 1802) је био руски сликар, истакнути портретист свог времена и зачетник реалистичког портрета.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у породици кметова грофа А. М. Черкаског, а касније прелази код грофа Петра Борисович Шереметјева као „мираз“ његове супруге Варвара. Одрастао у породици ујака, С. М. Аргунова.

Од 1746. до 1949, учио је портретно сликарство код немачког сликара Георга Христофера Грота, који је у то време радио код руске императорке Јелисавете I Петровне. Његови први радови биле су иконе за цркву Јекатерининог дворца у Царском Селу (1753) и за Нови Јерусалимски манастир (1749). Поред Грота, Иван Аргунов је такође учио и од својих рођака Фјодора Леонтиевича Аргунова и Фјодора Семјеновича Аргунова, сликара који су радили у Санкт-Петербургу на украшавању царске резиденције.

И сам је постао професор уметности, а међу његовим ученицима били су Антон Лосенко, Фјодор Рокотов, Кирил Головачевски и Иван Саблуков - сва четири будући професори Царске академије уметности.

Аргунов је имао три сина. Николај и Јаков су такође били сликари, а Павле је постао архитекта.