Иван Видосављевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Видосављевић
Лични подаци
Датум рођења(1972-11-25)25. новембар 1972.(51 год.)
Место рођењаЋуприја, СФР Југославија
Занимањеглумац
Званични веб-сајт
joakimvujic.com
Веза до IMDb-а

Иван Видосављевић (Ћуприја, 1972) српски је позоришни глумац. [1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен 25. новембра 1972. године у Ћуприји. Дипломирао глуму на Академији уметности БК у Београду у класи Предрага Ејдуса. Стални је члан глумачког ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Остварио улоге у играно-документарном филму Жућко, прича о Радивоју Кораћу и у ТВ серијама Село гори, а баба се чешља, Равна Гора, Корени, Породица и Ургентни центар.[2] Професионално наступа и као бубњар.

Улоге[уреди | уреди извор]

У Књажевско-српском театру остварио следеће улоге: [3]

  • Грегорио (В. Шекспир, Ромео и Јулија),
  • Бубњар (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем),
  • Поштар (С. Мрожек, На пучини),
  • Есхил, Седам, копродукција са Академским камерним хором „Лицеум“ из Крагујевца,
  • Цариник (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена),
  • Аксентије Иванович (Гогољ, Дневник једног лудака, монодрама),
  • Милан (П. Михајловић, Писати скалпелом),
  • Секула и Капетан Мишковић (М. Црњански, Сеобе),
  • Нићифор (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу),
  • Стјуард (Џ. Дјукс, П. Мид и Д. Парнел, Теза),
  • Јова поп-Арсин (Б. Нушић, Госпођа министарка),
  • Цек (М. Флајсер, Пионири у Инглоштату),
  • Војник и Џими (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак),
  • Први Борчанин, Капетан брода, Добрњац, Теодор Хербез (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа),
  • Ансамбл (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник),
  • Гарет (Р. Бин, Један човек, двојица газда),
  • Поротник 2 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем из Зенице и Казалиштем Вировитица),
  • Жељко (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже),
  • Артур ‘Бу’ Редли (Х. Ли, Убити птицу ругалицу),
  • Михаило Срећковић (Г. Марковић, Зелени зраци),
  • Дворанин (В. Шекспир, Сан летње ноћи),
  • Муниша (Н. Савић, Опет плаче, ал’ сад од среће),
  • Телегин (А. П. Чехов, Ујка Вања),
  • Војислав (Р. Тишма, Четири брата),
  • Човек (отац/муж/син) (П. Михајловић, Двеста,
  • Јон (Ј. Вујић, Негри),
  • Анте Портас (В. Стојановић, Воћни дан)
  • Боби Моди (Р. Куни, Бриши од своје жене),
  • Артемије Филипович Земљаника (Н. В. Гогољ, Ревизор)
  • Г. генерални директор Домаћински / Пуковник Весовић (М. Крлежа, На рубу памети)
  • Арган (Ж. Б.П. Молијер, Уображени болесник)

Улоге у другим позориштима[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда за најбољег глумца (Монодрама Дневник једног лудака)– Међународни фестивал монодраме „Гала Стар“, Бакау, Румунија.
  • Награда за најбољег глумца „Штефан Јордаке“ (Монодрама Дневник једног лудака) – Међународни фестивал монодраме „Гала Стар“, Бакау, Румунија.
  • Награда за најбољу мушку улогу (Монодрама Дневник једног лудака) – Међународни фестивал нове позоришне акције НЕТА, Враца, Бугарска.
  • Награда за најбољег глумца (Монодрама Дневник једног лудака) на Међународном фестивалу монодраме АЛБАМОНО у граду Корча у Албанији.
  • Монодрама Дневник једног лудака је добила Награду за најбољу представу Међународног фестивала монодраме АЛБАМОНО у граду Корча у Албанији.[4]
  • За улогу Мунише у представи Опет плаче, ал’сад од среће награђен је на Фестивалу малих сцена „Ристо Шишков“ у Струмици 2017. године.
  • Проглашен је лауреатом првог степена и награђен за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу Цео свет театар у Нижњем Новгороду у Русији за остварење у представи Дневник једног лудака, 2023.
  • Награђен је и као део ансамбла Наградом за колективну игру (Клуб Нови светски поредак) на Међународном позоришном фестивалу ЈоакимФест у Крагујевцу 2009. године.
  • Годишње награде добио је за улогу Аксентија Ивановича (Монодрама Дневник једног лудака) и
  • као члан ансамбла представе Четири брата.[5] (колективну Годишњу награду Књажевско-српског театра 2019.).

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]