Ивацевички рејон

Ивацевички рејон
Івацэвіцкі раён
Ивацевички рејон; Івацэвіцкі раён
	; Грб {{{caption2}}}
Држава	Белорусија
Област	Брестска област
Админ. центар	град Ивацевичи ;
Површина	2.998,11 km2
Становништво	2009.
— број ст.	59.906
— густина ст.	19,98 ст./km2
Временска зона	UTC+3
	Званични веб-сајт

Ивацевички рејон (блр. Івацэвіцкі раён; рус. Ивацевичский район) административна је јединица другог нивоа у северном делу Брестске области у Републици Белорусији.

Административни центар рејона је град Ивацевичи.

Географија[уреди | уреди извор]

Ивацевички рејон обухвата територију површине 2.998,11 км² и на 3. је месту по површини међу рејонима Брестске области.^[1] Граничи се на истоку са Барановичким, Љахавичким и Ганцавичим рејоном, на југу је Пински, на југозападу Иванавски, на западу Бјарозавски, а на северозападу Пружански рејон (сви рејони Брестске области). На северу граничи са Слонимским рејоном Гродњенске области.

Протеже се у правцу запад-исток у дужини од 83 км, односно од севера ка југу 66 км. Укупна дужина граница рејона је око 250 км.

Око 45% површине рејона је под шумама, док је око 750 км² под ораницама. Земљиште је углавном мочварно-тресетастог типа и заузима око половине територије рејона. На територији рејона постоји укупно 11 језера укупне површине преко 5.000 ha, а највеће је Виганавско језеро са површином од 2.600 ha.

Највећи водоток на подручју рејона је река Шчара (део слива Њемена) са својом притоком Гривдом. Преко рејона пролази и Агински канал.

Клима је умереноконтинентална са јануарским просеком температуре од око −5,5°C и јулским од 18,2°C. Годишња сума падавина је око 595 мм.

Југоисточни део рејона је под управом националног парка Бјаловешка шума.

Историја[уреди | уреди извор]

Рејон је основан 15. јануара 1940. као Косавски са центром у граду Косави. Након што је радничка варош Ивацевичи 1947. административно уређена као градско насеље центар рејона је пресељен у то насеље, а самим тим је и промењено његово име.

Рејон је краткорочно расформиран у периоду од 1962. до 1965. године. Његов административни центар Ивацевичи административно је уређен као град 1966. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 59.906 становника или у просеку 20,02 ст/км².^[2]

Кретање броја становника
1959.	1970.	1979.	1989.	1999.	2009.
67.572	73.607	69.572	67.025	69.935	59.906

Основу популације чине Белоруси (94,43%), Руси (3,67%) и остали (1,9%).

Административно рејон је подељен на подручје градова Ивацевичи (који је уједно и административни центар рејона) и Косава, на варош Цељахани и на 18 сеоских општина.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Саобраћајну инфраструктуру рејона чине железница Брест—Минск и друмски правци М1 и Е30 (Брест (Козловичи)—граница ка Русији), Р2 (Стовпци—Ивацевичи—Бјароза—Кобрин), Р6 (Ивацевичи—Лагишин—Пинск—Столин) и Р44 (Ивацевичи—Косава—Ружани—Скидаљ).

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У граду Косави 1746. рођен је Тадеуш Кошћушко - пољски и литвански национални херој, генерал и вођа устанка 1794. против Русије. Борио се у Америчком рату за независност као пуковник на страни Вашингтона. За заслуге у том рату добио је чин генерала.