Ива Илинчић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ива Илинчић
Лични подаци
Датум рођења(1996-06-08)8. јун 1996. (27 год.)
Место рођењаБеоград, СР Југославија
Занимањеглумица
Рад
Битне улогеЖигосани у рекету — Теодора
Камионџије д. о. о. — Силвана

Јутро ће променити све — Теодора

Кад су цветале тикве — Смиљка
Веза до IMDb-а

Ива Илинчић (Београд, 8. јун 1996) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Каријера[уреди | уреди извор]

Десет година је била део Драмског студија Мике Алексића. Уписала је Факултет драмских уметности из првог покушаја и дипломирала је у класи професора Драгана Петровића. Као студенткиња почиње професионално да игра у позоришним представама Љубав, љубав, љубав редитељке Алисе Стојановић у позоришту Атељеа 212 и Осама – касаба у Њујорку редитеља Дарка Бајића у Звездара театру. Поред глуме бави се поезијом и рецитовањем.[1] Победница је шестог фестивала Дани Данила Лазовића и прва је победница у историји фестивала која је добила максималних 50 бодова.[2]

Телевизијској публици позната је по улози у серији Жигосани у рекету где глуми Теодору Тодоровић студенткињу Факултета музичке уметности која се заљубљује у свог професора.[3]

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/		 Режија Позориште Премијера
Кад су цветале тикве Драгослав Михаиловић Бобан Скерлић Београдско драмско позориште 24. мај 2014.[4][5]
Љубав, љубав, љубав Роуз[6] Мајк Бартлет Димитрије Коканов Алиса Стојановић Атеље 212 21. април 2017.[7][8]
Осама-Касаба у Њујорку Милица Владимир Кецмановић Коста Пешевски Дарко Бајић Звездара театар 4. април 2018.[9][10]
Фине мртве д(ј)евојке Ива Мате Матишић Јелена Јовановић Патрик Лазић Београдско драмско позориште 8. октобар 2020.[11][12]
Ружни, прљави, зли Изида[13] Еторе Скола Слободан Обрадовић Ленка Удовички 8. октобар 2020.[14][15]
Кишне капи на врелом камењу Ана Рајнер Вернер Фасбиндер Тијана Грумић Југ Ђорђевић 20. фебруар 2021.[16][17]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2010-е
2010. Први пољубац (кратки филм)
2018. Кратки животи (кратки филм)
2018. Јутро ће променити све (серија) Теодора
2018−2021. Жигосани у рекету (серија) Теодора Тодоровић
2020-е
2020. Матура (кратки филм) Организатор
2020—2022. Камионџије д.о.о. (серија) Силвана
2021. Тома Славица
2022. Тома (серија) Славица

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Најбоља млада глумица на 14. Међународном фестивалу позоришта „Златна вила”, у Приједору 2019.[18]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Iva Ilinčić o saradnji sa Bjelogrlićem: Mada je sada u stolici reditelja, od drugih ga razlikuje to što je prvenstveno glumac”. novosti.rs. Приступљено 14. 4. 2020. 
  2. ^ „dani danila lazovica”. danidanilalazovica.rs. Архивирано из оригинала 19. 08. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2020. 
  3. ^ „politika.rs”. Devojka koja obećava. Приступљено 14. 4. 2020. 
  4. ^ „Кад су цветале тикве”. Београдско драмско позориште. Приступљено 26. 5. 2021. 
  5. ^ Годишњак 36 2015, стр. 17.
  6. ^ Бошковић, Драгана (8. 5. 2017). „О родитељима и деци, некад и сад”. Вечерње новости. Приступљено 26. 5. 2021. 
  7. ^ „Премијера: Љубав, љубав, љубав”. Атеље 212. 21. 4. 2017. Приступљено 26. 5. 2021. 
  8. ^ Годишњак 39 2018, стр. 61.
  9. ^ „Осама-Касаба у Њујорку”. Звездара театар. Приступљено 26. 5. 2021. 
  10. ^ Годишњак 40 2019, стр. 25—26.
  11. ^ „Фине мртве д(ј)евојке”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 18. 03. 2022. г. Приступљено 26. 5. 2021. 
  12. ^ „Ива Илинчић је међу „Финим мртвим девојкама“ и зове се - Ива”. Београдска хроника. Радио-телевизија Србије. 25. 5. 2021. Приступљено 26. 5. 2021. 
  13. ^ „Ружни, прљави, зли”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 29. 05. 2022. г. Приступљено 26. 5. 2021. 
  14. ^ T, J. (8. 10. 2020). „Predstava po čuvenom filmu Etorea Skole”. Данас. Приступљено 26. 5. 2021. 
  15. ^ Glovacki, Aleksandra (9. 10. 2020). „Kritika – Ružni, prljavi, zli”. Нова С. Приступљено 26. 5. 2021. 
  16. ^ „Кишне капи на врелом камењу”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 26. 05. 2021. г. Приступљено 26. 5. 2021. 
  17. ^ „Iva Ilinčić o novoj predstavi: Junakinja Ana je hrabrija od mene”. Нова С. Н1. 17. 2. 2021. Приступљено 26. 5. 2021. 
  18. ^ „Uručene nagrade sa 14. Međunarodnog festivala Zlatna vila iz Prijedora”. ahamagazin.rs. 17. 5. 2019. Приступљено 26. 5. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ива_Илинчић&oldid=27676628”