Ида (филм)

Ида
Ида
	Филмски постер
Изворни наслов	Ida
Жанр	историјска драма
Режија	Павел Павликовски
Сценарио	Павел Павликовски; Ребека Ленкјевич
Продуцент	Ерик Абрахам; Пјотр Дзјенћол; Ева Пушчињска
Главне улоге	Агата Кулеша; Агата Тшебуховска
Сниматељ	Лукаш Жал; Ришард Ленчевски
Монтажа	Јарослав Камињски
Година	2013.
Трајање	168 минута
Земља	Пољска
Језик	пољски
Награде	Оскар за најбољи страни филм; БАФТА за најбољи страни филм; Европска филмска награда за најбољи филм
Веб-сајт	www.musicboxfilms.com/film/ida/
	IMDb веза

Ида (пољ. Ida) црно-бела је пољска филмска драма из 2013. редитеља Павела Павликовског. У главним улогама су Агата Кулеша и Агата Тшебуховска, док су сценарио написали Павел Павликовски и Ребека Ленкјевич. Радња се одиграва у Пољској 1962. Главна протагонисткиња Ана је млада римокатоличка искушеница, која пре полагања монашког завета сазнаје да је сироче пореклом из јеврејске породице страдале у Холокаусту. Не би ли је суочили са прошлошћу и потврдили њену одлуку о монашком животу, манастир је шаље у посету њеној тетки, бившој државној тужитељки, комунисткињи и јединој преживелој рођаци, која по сваку цену жели да је одговори од монашког живота. На ову интимну породичну причу индиректно се одражавају најснажније трауме пољске историје средине двадесетог века: немачка окупација, Холокауст, комунистички режим и стаљинизам. Филм је визуелно и тематски упоређен са „Страдањем Јованке Орлеанке“ Карла Теодора Дрејера из 1928, јер је Ида баш као и Орлеанка неми посматрач насилног механизма историје;^[1] као и са филмом Дневник сеоског свештеника Робера Бресона из 1951, али без Бресонове дубоке вере у спасење.^[2]

Филм је наишао на позитиван пријем код филмских критичара и тренутно на сајту Ротен томејтос има 96 посто позитивних филмских рецензија са просечном оценом од 8,3/10 и са сумирајућим коментаром: Саосећајно написан, сјајно одглумљен и дивно снимљен, „Ида“ је омогућила режисеру Павелу Павликовском да се снажним учинком врати својим почецима.^[3] Освојио је Оскара у категорији најбољи филм ван енглеског говорног подручја, и тиме постао први пољски филм награђен наградом Америчке филмске академије. У истој категорији освојио је и британску награду БАФТА, као и награду Европске филмске академије за најбољи филм.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац	Улога
Агата Тшебуховска	Ида Лебенстајн/Ана
Агата Кулеша	Ванда Груз
Давид Огродник	саксофониста
Јоана Кулиг	џез певачица
Халина Скочињска	игуманија

Извори[уреди | уреди извор]

^ Leary, M. (20. 6. 2014). „Ida (Pawlikowski, 2013)”. Filmwell. The Other Journal.
^ Stevens, Dana (2. 6. 2014). „Ida: A journey you won’t forget”. Slate. Приступљено 5. 5. 2014.
^ Оцене филма на сајту Ротен томејтос (Приступљено: 30. 1. 2016)])

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Leary-1] Leary, M. (20. 6. 2014). „Ida (Pawlikowski, 2013)”. Filmwell. The Other Journal.

[Stevens-2] Stevens, Dana (2. 6. 2014). „Ida: A journey you won’t forget”. Slate. Приступљено 5. 5. 2014.

[3] Оцене филма на сајту Ротен томејтос (Приступљено: 30. 1. 2016)])

[1]

[2]

[3]

п р у Оскар за најбољи међународни филм
1947—1955. (Почасни)	1947: Чистачи ципела — Виторио де Сика 1948: Господин Венсан — Морис Клош 1949: Крадљивци бицикла — Виторио де Сика 1950: Зидови Малапаге — Рене Клеман 1951: Рашомон — Акира Куросава 1952: Забрањене игре — Рене Клеман 1953: није додељена 1954: Врата пакла — Теиносуке Кинугаса 1955: Мијамото Мусаши — Хироши Инагаки
1956—1975.	1956: Улица — Федерико Фелини 1957: Кабиријине ноћи — Федерико Фелини 1958: Мој ујак — Жак Тати 1959: Црни Орфеј — Марсел Ками 1960: Девичански извор — Ингмар Бергман 1961: Кроз тамно огледало — Ингмар Бергман 1962: Недеље у граду Аврају — Серж Бургињон 1963: 8 ¹⁄₂ — Федерико Фелини 1964: Јуче, данас, сутра — Виторио де Сика 1965: Трговина на корзу — Јан Кадар и Елмар Клос 1966: Један човек и једна жена — Клод Лелуш 1967: Строго контролисани возови — Јиржи Менцел 1968: Рат и мир — Сергеј Бондарчук 1969: Z — Коста-Гаврас 1970: Истрага над беспрекорним грађанином — Елио Петри 1971: Врт Финци-Континијевих — Виторио де Сика 1972: Дискретни шарм буржоазије — Луис Буњуел 1973: Америчка ноћ — Франсоа Трифо 1974: Амаркорд — Федерико Фелини 1975: Дерсу Узала — Акира Куросава
1976—2000.	1976: Црно-бело у колору — Жан-Жак Ано 1977: Мадам Роза — Моше Мизрахи 1978: Припремите марамице — Бертран Блије 1979: Лимени добош — Фолкер Шлендорф 1980: Москва сузама не верује — Владимир Мењшов 1981: Мефисто — Иштван Сабо 1982: Почети изнова — Хосе Луис Гарси 1983: Фани и Александар — Ингмар Бергман 1984: Опасни потези — Ришар Дембо 1985: Званична верзија — Луис Пуензо 1986: Напад — Фонс Радемакерс 1987: Бабетина гозба — Габријел Аксел 1988: Пеле освајач — Биле Аугуст 1989: Биоскоп Парадизо — Ђузепе Торнаторе 1990: Пут наде — Ксавијер Колер 1991: Медитеранео — Габријеле Салваторес 1992: Индокина — Режис Варњије 1993: Златно доба — Фернандо Труеба 1994: Варљиво сунце — Никита Михалков 1995: Антонијина линија — Марлен Горис 1996: Коља — Јан Сверак 1997: Карактер — Мике ван Дим 1998: Живот је леп — Роберто Бенињи 1999: Све о мојој мајци — Педро Алмодовар 2000: Притајени тигар, скривени змај — Анг Ли
2001—данас	2001: Ничија земља — Данис Тановић 2002: Нигде у Африци — Каролине Линк 2003: Инвазија варвара — Дени Аркан 2004: Унутрашње море — Алехандро Аменабар 2005: Цоци — Гејвин Худ 2006: Животи других — Флоријан Донерсмарк 2007: Фалсификатори — Штефан Рузовицки 2008: Одласци — Јоџиро Такита 2009: Тајна у њиховим очима — Хуан Хосе Кампанеља 2010: У бољем свету — Сузан Бир 2011: Развод Надера и Симин — Асгар Фархади 2012: Љубав — Михаел Ханеке 2013: Велика лепота — Паоло Сорентино 2014: Ида — Павел Павликовски 2015: Шаулов син — Ласло Немеш 2016: Трговачки путник — Асгар Фархади 2017: Фантастична жена — Себастијан Лелио 2018: Рома — Алфонсо Куарон 2019: Паразит — Бонг Џун-Хо 2020: Још једна тура — Томас Винтерберг 2021: Повези ме — Рјусуке Хамагучи 2022: На западу ништа ново — Едвард Бергер 2023: Зона интереса — Џонатан Глејзер

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Пољска
Остале	IdRef