Избори за одборнике Скупштине града Београда 2018.

С Википедије, слободне енциклопедије
Избори за одборнике Скупштине града Београда

← 2014. 4. март 2018. 2022. →

Укупно 110 градских одборника Скупштине града Београда
56 мандата потребно за већину
Излазност51.07% (Раст 0.41%)
Странка Вођа %! Мандати +/–
СНС коалиција др Зоран Радојичић 44,99 64 +1
ПСГ-НС-Ђилас Драган Ђилас 18,93 26 Нова
Шапићева листа Александар Шапић 9,04 12 Нова
СПС-ЈС Александар Антић 6,13 8 -8
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.
Градоначелник Београда пре Градоначелник Београда после
Синиша Мали
СНС
Зоран Радојичић
Независан

Избори за одборнике Скупштине града Београда 2018. одржани су 4. марта 2018. године. Избори су морали да буду расписани до краја фебруара 2018. године, јер тада истиче мандат актуелној Скупштини града. Странке и коалиције су се кандидовале за 110 места у Скупштини, са изборним цензусом од 5% који је неопходан за освајање мандата.

Позадина[уреди | уреди извор]

Садашња Скупштина града изабрана је 2014. године, након што је Драгану Ђиласу, тадашњем градоначелнику, изгласано неповерење, а заменило га је Привремено веће, које је предводио Синиша Мали, тада независна странка коју је подржала Српска напредна странка (СНС). Након избора, састав Скупштине је значајно промењен, пошто је Демократска странка (ДС) изгубила значајан број мандата, док је коалиција СНС добила већину. Овим изборима је окончана деветогодишња владавина Демократске странке у Београду.

Синишу Малог је Скупштина града изабрала за градоначелника 24. априла 2014. године. Током његовог мандата започео је пројекат Београд на води, велики урбанистички пројекат, иако обележен бројним протестима локалног становништва. Кључни моменат у мандату Синише Малог било је рушење градског блока како би се направио простор за пројекат Београда на води. То је изазвало масовне демонстрације у граду,[1] и замало довело до оставке Малог на ту функцију. Међутим, уз подршку тадашњег премијера Александра Вучића, Мали је задржао своју функцију и завршиће свој мандат градоначелника, мада је и даље било неизвесно да ли ће бити кандидат за градоначелника на предстојећим изборима.[2][3]

Још није јасно како ће се опозиционе странке организовати за изборе, али анкетари воде анкете као да постоји релативно јединствен опозициони фронт против владајућих партија, са изузетком Шапића, који је актуелни председник општине Нови Београд, који изјавио да га не интересују предизборне коалиције, те да ће се такмичити сам.[4] Осим тога, владајуће странке такође нису откриле да ли ће (СНС и СПС) формирати изборну коалицију, или ће се посебно такмичити.

Драган Ђилас је изјавио да ће ући у трку за градоначелника Београда и прикупио подршку ПСГ, НС и других опозиционих организација. Истовремено, ДС још не жели да подржи свог бившег председника, али странка остаје отворена за ту опцију након избора. ДС је пристао да формира изборни савез са СДС-ом, странком бившег председника ДС-а Бориса Тадића, који је тада позвао на обнову Демократске странке.[5] ДЈБ и Двери најавили су и коалицију у трци за посланичка места у Скупштини града.[6]

С друге стране, организација грађана Не да(ви)мо Београд, у слободном преводу Нећемо дозволити да Београд овлада, која се 2015. године подигла од снажног противљења локалног становништва контроверзним урбанистичким и архитектонским пројектима попут Београда на води, [7] [8][9] одлучио је да на локалним изборима учествује као група грађана. [10] Ова организација је добила подршку сличних грађанских група у другим европским земљама, посебно од градоначелнице Барселоне Аде Колау, затим Јаниса Варуфакиса и Загреб је НАШ из Хрватске. [11]

Градска изборна комисија доделила је дозволе за посматрање представницима Црте, Грађана на стражи, ЦеСИД- а и Јуком. Осим њих, изборе посматрају и представници партија, као и представници Изборне комисије. [12]

Према Закону о избору народних посланика, изборна тишина почиње у поноћ, 1. марта, и трајаће до 4. марта, када се затварају биралишта. Током овог периода забрањена је свака кампања, како би се одржало слободно окружење за гласање. [13]

Изборни систем[уреди | уреди извор]

Бирачи у Београду одређују састав Скупштине града, која бира градоначелника. То значи да градоначелника само посредно бирају бирачи. У Скупштину могу ући само странке које достигну изборни цензус од 5%, иако је то изостављено за мањинске листе. Градоначелник може бити и не мора бити одборник Скупштине. Састав скупштине подлеже четворогодишњем изборном циклусу и има 110 места, распоређених по Д'Онтовом систему.

На овим изборима право гласа има 1.606.693 бирача који гласају на 1.185 бирачких места широм градског округа.[13]

Изборне листе[уреди | уреди извор]

Следе списак изборних листа у главном граду које је прогласила Градска изборна комисија: [14]

Број листе Назив листе
1 АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – Зато што волимо Београд!
2 Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉСРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА
3 ИВИЦА ДАЧИЋСоцијалистичка партија Србије (СПС), ДРАГАН МАРКОВИЋ ПАЛМАЈединствена Србија (ЈС)
4 ДА ОСЛОБОДИМО БЕОГРАД – Демократска странка (ДС), Социјалдемократска странка (СДС), Нова странка (НОВА) и Зелена еколошка партија – Зелени (ЗЕП – Зелени)
5 АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ – ГРАДОНАЧЕЛНИК
6 „Шта радите бре – Марко Бастаћ
7 ДОСТА ЈЕ БИЛО И ДВЕРИ – ДА ОВИ ОДУ, А ДА СЕ ОНИ НЕ ВРАТЕ
8 ДР МИЛОШ ЈОВАНОВИЋДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ
9 ЗЕЛЕНА СТРАНКА СРБИЈЕ
10 Београд има снаге – ЗАВЕТНИЦИ
11 Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују!
12 „ИНИЦИЈАТИВА НЕ ДАВИМО БЕОГРАД - ЖУТА ПАТКА - ЧИЈИ ГРАД, НАШ ГРАД - Ксенија Радовановић”
13 РУШКА СТРАНКА – МИЛЕ МИЛОШЕВИЋ
14 ПРЕДРАГ МАРКОВИЋПОКРЕТ ОБНОВЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
15 др Муамер ЗукорлићСтранка правде и помирења
16 ЗЕЛЕНА СТРАНКА – Какав Београд желиш? Мисли
17 Републиканска странка – Републиканус парт – Никола Сандуловић
18 ЈЕДИНСТВЕНА СТРАНКА ПРАВДЕ (ЈСП) – ЈЕКХУТНО ЋИДИМОС ЧАЋИМАСКО (ЈЋЧ)
19 ЗА БЕОГРАД – БЕОГОНДОЛА – САОБРАЋАЈ, УРБАНИЗАМ, ТУРИЗАМ – НОВА РЕШЕЊА, КОНКРЕТНИ ПРОЈЕКТИ – ЈОВАН РАНЂЕЛОВИЋ
20 НИЈЕДАН ОД ПОНУЂЕНИХ ОДГОВОРА
21 Грађанска Страна Грка Србије – Василиос Провелеггиос
22 ДОСТА ЈЕ БИЛО ПЉАЧКЕ, КОРУПЦИЈЕ И ЛОПОВЛУКА – Радуловић Милорад
23 Либерално демократска партија – ЛДП – Чедомир Јовановић
24 Љубиша Прелетачевић БЕЛИ – Зато што волимо БЕОГРАД

Анкете[уреди | уреди извор]

Највећи проценат у свакој анкети је приказан подебљаним словима, а позадина је осенчена бојом водеће странке. У случају да постоји кравата, ниједна фигура није осенчена. Водећа колона са десне стране показује разлику у процентима између две стране са највећим бројем. Када одређена анкета не приказује податаке за странку, ћелија странке која одговара тој анкети се приказује празна. Резултати анкете користе датум када је теренски рад обављен, а не датум објављивања. Међутим, ако је тај датум непознат, уместо њега ће бити наведен датум објављивања.

Агенција Датум Број испитаника СНС СПС-ЈС ДС коалиција ДСС ПСГ-НС-Ђилас Шапићева листа СРС Двери и ДЈБ Остали Разлика







Резултати 44,99 6,13 2,25 1,12 18,93 9,01 2,34 3,89 11,34 26,06
Ipsos 1. мар ? 44,1 5,8 3,9 - 13,4 7,9 4 3,9 8,3 30,7
Večernje Novosti 28. феб ? 43,1 6,7 4,8 - 13,9 7,6 4,4 4,3 7,8 29,2
Alo 25. феб ? 43 6,2 4,5 - 13,2 10,1 4 5,0 ? 29,8
NSPM 26. јан–3. феб 1,200 38,1 6,2 3,9 1,0 19,0 15,2 3,8 5,0 7,8 23,8
Faktor plus 23–29. јан 1,200 40,4 6,6 7,2 2,1 16,6 11,1 3,5 5,2 7,3 23,8
Ninamedia 3–16. јан 1,208 37,2 7,5 9,6 1,4 14 9,2 6,1 9,9 5,1 23,2
NSPM 24. дец–4. јан 1,200 39,8 2,5 - 23,8 18,6 3,1 4,4 7,8 16
2018
Faktor plus 15–25. дец 1,200 39,1 5,8 6,8 - 15,6 15 3,5 5,7 8,5 23,5
Faktor plus 28. нов–5. дец 1,000 39 5,9 5 - 16 16 2,5 5,3 10,3 23
NPSM 1–10. нов 1,200 30,9 5,5 2,2 - 28,3 16,8 3,6 5,8 6,9 2,6
NPSM 25–30. сеп 1,100 33,8 5,5 2,3 - 27,7 16,1 3,6 4,8 6,2 6,1
2017
Избори 2014. 16. Март 2014 N/A 43.62 11,49 15,70 6,39 Нису постојали 2,02 3,74 2,06 14,57 27,92

Резултати[уреди | уреди извор]

Поредак Ред. бр. Изборна листа Гласова % Мандата
1. 1. Александар Вучић — Зато што волимо Београд! 366.461 44,99% 64
2. 11. Драган Ђилас - Београд одлучује, људи побеђују! 154.147 18,93% 26
3. 5. Александар Шапић - Градоначелник 73.425 9,01% 12
4. 3. Ивица ДачићСоцијалистичка партија Србије (СПС), Драган Марковић ПалмаЈединствена Србија (ЈС) 49.895 6,13% 8
5. 7. Доста је било и Двери - Да ови оду, а да се они не врате 31.682 3,89% 0
6. 12. Иницијатива Не давимо Београд - Жута патка - чији град, наш град - Ксенија Радовановић 28.017 3,84% 0
7. 2. др Војислав Шешељ - Српска радикална странка 19.094 2,34% 0
8. 24. Љубиша Прелетачевић Бели - Зато што волимо Беловград 19.013 2,33% 0
9. 4. Да ослободимо Београд – Демократска странка (ДС), Социјалдемократска странка (СДС), Нова странка (НОВА) и Зелена еколошка партија – Зелени (ЗЕП – Зелени) 18.286 2,25% 0
10. 8. др Милош Јовановић - Демократска странка 9.084 1,12% 0
11. 10. Београд има снаге - Заветници 5.301 0,65% 0
12. 14. Предраг Марковић - Покрет обнове Краљевине Србије 4.291 0,53%
13. 6. Шта радите бре - Марко Бастаћ 3.604 0,44%
14. 9. Зелена странка Србије 3.349 0,41%
15. 13. Руска странка - Миле Милошевић 3.040 0,37%
16. 16. Зелена странка - Какав Београд желиш? Мисли 2.695 0,33%
17. 23. Либерално демократска партија - ЛДП - Чедомир Јовановић 1.955 0,24%
18. 20. Ниједан од понуђених одговора 1.498 0,18%
19. 21, Грађанска странка Грка Србије - Василиос Провелеггиос 1.493 0,18%
20. 15. др Муамер Зукорлић - Странка правде и помирења 1.402 0,17%
21. 22. Доста је било пљачке, корупције и лоповлука - Радуловић Милорад 1.113 0,14%
22. 17. Републиканска странка - Republikánus párt – Никола Сандуловић 1.108 0,14%
23. 19. За Београд - Беогондола - саобраћај, урбанизам, туризам - нова решења, конкретни пројекти - Јован Ранђеловић 823 0,10%
24. 18. Јединствена странка правде (ЈСП) - JEKHUTNO ĆIDIMOS ČAĆIMASKO (JĆČ) 385 0,05%
Број и проценат неважећих гласачких листића 12.969
Број и проценат важећих гласачких листића 801.161
' Излазност 814.477 51,09%
Извор: Записник о раду Градске изборне комисије на утврђивању резултата избора за одборнике Скупштине града Београда[15]

Последице[уреди | уреди извор]

Убедљива победа владајуће странке — СНС-а, значила је да ће ова странка одредити будућег градоначелника Града. Лидер странке и председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће се сарадња његове странке у Градској власти са СПС-ом наставити још четири године.

С друге стране, некада доминантна странка у Београду — ДС, изгубила је сва места и неће бити заступљена у Скупштини града први пут од свог оснивања. Њени гласови су углавном добили Ђилас и Шапић, обојица бивши чланови странке.

На овим изборима су такође тешко поражене националистичке странке и покрети, попут СРС и Двери .

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Protest zbog rušenja u Savamali (in Serbian)”. Архивирано из оригинала 2016-06-10. г. Приступљено 2017-11-21. 
  2. ^ „Siniša Mali ostaje gradonačelnik (2015) (in Serbian)”. 
  3. ^ „Siniša Mali ostaje gradonačelnik? (2017) (in Serbian)”. 
  4. ^ „Šapić: Na izbore idem samostalno (in Serbian)”. 
  5. ^ „Obnavlja se DS: Tadić sa demokratama i Novom strankom ide na izbore u Beogradu”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2019. г. Приступљено 20. 02. 2024. 
  6. ^ „Dveri i DJB zajedno: "Da ovi odu, a da se oni ne vrate" (in Serbian)”. 
  7. ^ „Belgrade's 'top-down' gentrification is far worse than any cereal cafe”. The Guardian. 10. 12. 2015. Приступљено 19. 7. 2016. 
  8. ^ „Belgrade Waterfront: an unlikely place for Gulf petrodollars to settle”. The Guardian. 10. 12. 2015. Приступљено 19. 7. 2016. 
  9. ^ MacDowall, Andrew (11. 4. 2016). „Belgrade Waterfront plan raises Serbian ire”. Financial Times. Belgrade. BIRN. Приступљено 4. 7. 2017. 
  10. ^ „Inicijativa Ne davimo Beograd podnela listu za gradske izbore”. Dnevni list Danas. 31. 1. 2018. Приступљено 3. 3. 2018. 
  11. ^ „Varufakis podržao inicijativu (In Serbian)”. Danas. 27. 2. 2018. 
  12. ^ „Posle mesec dana GIK izdao akreditacije domaćim posmatračima (in Serbian)”. 
  13. ^ а б „U ponoć počinje predizborna tišina”. N1 (на језику: српски). 2018-03-01. Приступљено 2024-02-20. 
  14. ^ „Izborne liste - Gradska izborna komisija”. 
  15. ^ „Записник о раду Градске изборне комисије на утврђивању резултата избора за одборнике Скупштине града Београда” (PDF). 5. март 2018.