Илија Бабић (народни херој)

С Википедије, слободне енциклопедије
илија бабић
Илија Бабић
Лични подаци
Датум рођења(1911-07-26)26. јул 1911.
Место рођењаКлобук, код Требиња, Аустроугарска
Датум смрти19. април 1976.(1976-04-19) (64 год.)
Место смртиСарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ одаприла 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Народна милција
19411963
Чинпотпуковник
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден за храброст
Орден партизанске звезде са пушкама
Орден рада са сребрним венцем
Орден рада са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.

Илија Бабић (Клобук, код Требиња 26. јул 1911Сарајево, 19. април 1976), учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 26. јула 1911. године у селу Клобук, код Требиња.[1]

До почетка Другог светског рата бавио се разним физичким пословима.[1]

Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. Априла 1942. године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је борац Десете херцеговачке ударне бригаде.[1]

После ослобођења Југославије, наставио је службу у Народној милицији. Године 1948. је завршио гимназију у Мостару. Службовао је као командир милиције у Мостару, Стоцу, Зеници, Сарајеву и др. Пензионисан је 1963. године у чину потпуковника.[1][2]

Умро је 19. априла 1976. године у Сарајеву.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден за храброст и др.[2] Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.[1][3]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]