Ириг

Координате: 45° 06′ 09″ С; 19° 51′ 29″ И / 45.10255° С; 19.85802° И / 45.10255; 19.85802
С Википедије, слободне енциклопедије

Ириг
Трг Рибара
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаИриг
Становништво
 — 2022.3.901
 — густина68/km2
Географске карактеристике
Координате45° 06′ 09″ С; 19° 51′ 29″ И / 45.10255° С; 19.85802° И / 45.10255; 19.85802
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина199 m
Површина64,2 km2
Ириг на карти Србије
Ириг
Ириг
Ириг на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22406
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Ириг је градско насеље и седиште истоимене општине у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 3.901 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Подрум вина, Винарија Ириг

Лежи на веома важној саобраћајници која полази од Новог Сада и преко Иришког венца, и средњим делом јужних обронака Фрушке горе спушта се до Руме. Познат воћарско-виноградарски рејон, са великим винским подрумом.

Има богату културну традицију, а нарочити значај има Прва српска читаоница. Традиционалне манифестације: Доситејеви дани, Пударски дани и друго. Значајни туристички потенцијал су и познати фрушкогорски манастири. Овде се налази Градска целина у Иригу.

Историја[уреди | уреди извор]

Ириг је у 19. веку прометно место, трговиште у Срему.

Овде се налазе три православна храма посвећени Светом Николи, Светом Теодору Тирону и Успењу Богородице и римокатоличка црква.

Године 1753. у Иригу је отворена прва основна школа. Учили су се у њој језици: немачки, латински и славјаносербски. Први учитељ је био Михајло Владисављевић.[1] Пописане су 1811. године у месту три школе са по 28, 100 и 112 ђака.[2] Митрополит дабробосански Георгије Николајевић је у младости био учитељ у Иригу.

Ириг је познат по некадашњој „слепачкој школи”, у којој су слепи људи, један другом српске народне јуначке песме приповедали.[3]

У Иригу су тридесетих година 20. века постојали: зграда Фрушкогорске виноградарске задруге, нова Општинска зграда, Здравствена станица, водовод, СК "Витез" (фудбалски клуб) и друго.

Године 1934. у иришком тада новом градском парку био је постављен споменик[4] српском краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу. Споменик су подигли својим прилозима грађани, а он је дело руку вајара Јовановића из Сремске Митровице. Ирижани су на оближњем брегу на Фрушкој гори тада поставили и „клупу краља Александра”, у спомен на његову посету Иригу 1919. године.

У Иригу је и седиште Православно-старокатоличког Генералног викаријата Св. Метода [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2019), аутономног органа Међународне Уније народних старокатоличких Цркава, за подручје Србије.

Иришка читаоница[уреди | уреди извор]

Прво „Читалиште у Срба” основано је 1842. године у Иригу, у српској школи.[5] Иницијатор је био игуман архимандрит крушедолски Димитрије Крестић. Земунски издавач и књижевник Григорије Возаревић је тада поклонио Српској читаоници у Иригу књигу Доситеја Обрадовића, Писма штампану 1833. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Православна црква

У насељу Ириг живи 3.839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 1.686 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 4.343
1953. 4.211
1961. 4.442
1971. 4.652
1981. 4.598
1991. 4.414 4.382
2002. 4.848 4.961
2011. 4.415
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
3.900 80,44%
Мађари
  
360 7,42%
Југословени
  
127 2,61%
Хрвати
  
78 1,60%
Црногорци
  
13 0,26%
Македонци
  
9 0,18%
Немци
  
6 0,12%
Украјинци
  
4 0,08%
Словаци
  
4 0,08%
Русини
  
3 0,06%
Муслимани
  
3 0,06%
Словенци
  
2 0,04%
Румуни
  
2 0,04%
Албанци
  
2 0,04%
Руси
  
1 0,02%
Роми
  
1 0,02%
Бугари
  
1 0,02%
непознато
  
231 4,76%
Година Број
1787. 4.121
1795. 4.813
1838. 3.559
1910. 5.509
1991. 4.414
2002. 4.848


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Ирижани[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Школски лист", Сомбор 1912.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1923.
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1866.
  4. ^ "Правда", Београд 25. мај 1934.
  5. ^ "Вечерње новости", Београд 1916.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]