Исцељење (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Исцељење
Филмски постер
Жанрдрама
РежијаИван Јовић
СценариоМоња Јовић
Главне улогеЈово Максић
Радован Миљанић
Немања Јеремић
Година2014.
Трајање90 минута
Земља Србија
Језиксрпски
IMDb веза

Исцељење је српски филм из 2014. године у режији Ивана Јовића, а по сценарију Моње Јовић.[1]

У филму играју три глумца[1] и снимљен је са минималним буџетом.

Филм је своју светску премијеру имао 7. новембра 2014. године на Филмском фестивалу у Котбусу у Немачкој, док је премијеру у Србији имао 3. марта 2015. године на ФЕСТ-у.[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филмска прича прати тиховање православног монаха, у необичној атмосфери изоловане испоснице. Његов мир бива нарушен изненадном посетом двоје људи: старог муслимана који доводи свог болесног унука. Видевши да је ратна прошлост дошла по њега и да он не може да заборави и опрости бол који му је нанет, монах схвата да је између њега и Бога настала непремостива пукотина коју ништа не може да попуни. Филм се бави помирењем и опроштајем и кључним питањем које остаје након свих ратова: како опростити свом непријатељу?[1][3]

Филм је снимљен на недоступним, нетакнутим локацијама запустеле источне Србије, чија атмосфера наглашава изолованост живота у испосници и унутрашњу драму три лика који су у тој изолацији суочени један са другим. Отуда унутрашње збивање у филму постаје згуснуто, а лепота природе стоји као контраст патњи коју носе сва три лика.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Јово Максић Монах
Радован Миљанић Деда
Немања Јеремић Унук

Рецепција филма[уреди | уреди извор]

Филм је учествовао на међународним филмским фестивалима на којима је имао запажен пријем и освајао награде. Биоскопску дистрибуцију остварио је у Србији и Црној Гори. Критике филма биле су махом позитивне. Филм је хваљен као одважно наративно сведено остварење које успева да избегне све замке драстично камерне драме са подоста призора самовања и огољених дијалошких размена:

„Исцељење се о том питању ослања на традицију сугестивних драма духовног препорода које на микро плану успевају да прикажу ковитлац упечатљивих емоција које претходе, прате и остају након силних емотивних и/или духовних ломова после којих је, канда, једино наречено исцељење и могуће… У том смислу, по питању тог крунског мотива и доминантне емоције ово је филм високих домета и остварење за дуже памћења. Уз једноставност као шире схваћен концепт читавог овог филма, гледаоцу бива предочено још доста тога ваљаног – изванредна глумачка саигра наново изванредног Јове Максића (познатог из „Порно банде“ и „Клипа“) и са филма предуго одсутног ветерана Радована Миљанића, костимографска и сценографска консеквентност, надахнут и сасвим адекватан фотографски допринос сниматеља Пабла Фера Живановића, вешто уметнути напеви Нектарије Карантзи, прикладна минутажа, као и подоста занимљивих решења којима се у смислу елипсе прича надопуњује вишезначним симболима, назовимо је, тако православне духовне иконографије, па и мистике те феле.“

Приликом доделе награде жирија Програма српски филм на 43. ФЕСТ-у Миљенко Јерговић је о филму рекао: “Овај филм испуњава свој високо постављени духовни и етички циљ: они који су га гледали из биоскопа ће изаћи као другачији људи.”

Филмске награде[уреди | уреди извор]

  • Златни витез за најбољи играни филм на 24. међународном фестивалу Златни витез у Севастапољу, Русија;[2][3]
  • Награда жирија Програма српски филм на 43. ФЕСТ-у;[2][3]
  • Награда за најбољу епизодну улогу дечаку Немањи Јеремићу на фестивалу Златни витез у Севастапољу, Русија;[2][3]
  • Награда Златно сонце најбољи филм у оквиру програма CineBalkan на 13. фестивалу европског филма CineDays у Скопљу, Македонија;[2][3]
  • Награда за најбољи филм и најбољи сценарио на 4. BaNeFF фестивалу, одржаном у Шведској 2015;[2][3]
  • Награда за најбољи дизајн звука на СОФЕСТ-у, Србија;[2][3]
  • Награда за најбољи филм на фестивалу правословног филма ”Снажни духом”, Крушевац;[2][3]
  • Сигнис награда на фестивалу Religion Today, Тренто, Италија.[2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Исцељење”. Филмски центар Србије. Приступљено 3. 2. 2021. [мртва веза]
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „BIZANTFEST – selekcija filmova jedinstvenog svetskog veb festivala kratkometražnog pravoslavnog filma u Vraćevšnici”. kcgm. Приступљено 3. 2. 2021. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з „Priča iz filma”. filmisceljenje. Архивирано из оригинала 17. 01. 2021. г. Приступљено 3. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]