Карлово (Нови Бечеј)

Карлово
Srpska pravoslavna crkva u Dragutinovu (Novom Milosevu) - zapadna fasada.jpg
Српска православна црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНови Бечеј
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 м
Остали подаци
Поштански број23273
Позивни број023
Регистарска ознакаЗР

Карлово (од 1918. до 1946. Драгутиново) је некадашње село, данас у саставу Новог Милошева у општини Нови Бечеј, Средњобанатски округ, Војводина, Србија.

Историја[уреди | уреди извор]

Познато је да је у 16. веку припадало породици Телеђи Иштвана. После Турског освајања Баната је било скоро ненасељено. До 1774. године је село носило име Плевна. Село је сачињавало само неколико кућа и црква (вероватно посвећена Архангелу Гаврилу или Михаилу).Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у

Теодр Павловић

месту су три православна свештеника. Пароси су, поп Христифор Цуцић (рукоп. 1754), поп Илија Цуцић (1761), а њима помаже капелан поп Јевта Поповић (1793).[2] Село је почело да се интензивно развија тек након што се прикључило Великокикинском (привилегованом) диштрикту. Осим Карлова диштрикт су сачињљвали и још: Мокрин, Башаид, Врањево (данас део Новог Бечеја), Јозефово (данас део Новог Кнежевца), Кумане, Меленци, Српски Крстур, Тараш и Велика Кикинда (седиште диштрикта). Како је тадашња црква постајала премала почело се са градњом нове. Нова црква је зидана у периоду од 1842 до почетка 1843.године. По завршетку зидања сељанима је нестало новца, а требало је и осликати цркву. Узели су кредит од трговца Саве Текелије. Црква је завршена у пролеће 1843. а освећена је наредне године. Посвећена је Арханђелима Михаилу и Гаврилу. Ипак велик број кућа и земљишта је било под хипотеком. Иконостас је у православној цркви у Карлову 1855. године резбарио иконорезац (билдхауер) Јован Ајстерленер из Старог Арада.[3] По завршетку 1. светског рата је село добило име Драгутиново по Драгутину Ристићу, генералу српске војске. Током 2. светског рата познато је да је и Драгутиново имало партизански одред. Након рата село се 1946. године ујединило са суседним селом Беодром. То уједињено место је добило име Ново Милошево.

Познати мештани[уреди | уреди извор]

Локације[уреди | уреди извор]

Познате локације овог села су:

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]