Карлово (Нови Бечеј)
Карлово | |
---|---|
![]() Српска православна црква у селу | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Нови Бечеј |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 77 м |
Остали подаци | |
Поштански број | 23273 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ЗР |
Карлово (или Драгутиново) је некадашње село, данас у саставу Новог Милошева у општини Нови Бечеј, Средњобанатски округ, Војводина, Србија.
Историја[уреди | уреди извор]
Познато је да је у 16. веку припадало породици Телеђи Иштвана. После Турског освајања Баната је било скоро ненасељено. До 1774. године је село носило име Плевна. Село је сачињавало само неколико кућа и црква (вероватно посвећена Архангелу Гаврилу или Михаилу).Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у
месту су три православна свештеника. Пароси су, поп Христифор Цуцић (рукоп. 1754), поп Илија Цуцић (1761), а њима помаже капелан поп Јевта Поповић (1793).[2] Село је почело да се интензивно развија тек након што се прикључило Великокикинском (привилегованом) диштрикту. Осим Карлова диштрикт су сачињљвали и још: Мокрин, Башаид, Врањево (данас део Новог Бечеја), Јозефово (данас део Новог Кнежевца), Кумане, Меленци, Српски Крстур, Тараш и Велика Кикинда (седиште диштрикта). Како је тадашња црква постајала премала почело се са градњом нове. Нова црква је зидана у периоду од 1842 до почетка 1843.године. По завршетку зидања сељанима је нестало новца, а требало је и осликати цркву. Узели су кредит од трговца Саве Текелије. Црква је завршена у пролеће 1843. а освећена је наредне године. Посвећена је Арханђелима Михаилу и Гаврилу. Ипак велик број кућа и земљишта је било под хипотеком. Иконостас је у православној цркви у Карлову 1855. године резбарио иконорезац (билдхауер) Јован Ајстерленер из Старог Арада.[3] По завршетку 1. светског рата је село добило име Драгутиново по Драгутину Ристићу, генералу српске војске. Током 2. светског рата познато је да је и Драгутиново имало партизански одред. Након рата село се 1946. године ујединило са суседним селом Беодром. То уједињено место је добило име Ново Милошево.
Познати мештани[уреди | уреди извор]
- Теодор Павловић (1804-1854), секретар матице српске.
- Ранко Жеравица (1929-2015), кошаркашки тренер.
- Дионисије Јакшић (1806-?), отац Ђуре Јакшића
- Омер Попов, деда Душка Попова
- Никола Будишин (1982-2017), вероучитељ, аутор уџбеника за веронауку
Локације[уреди | уреди извор]
Познате локације овог села су:
- Српска православна црква
- Музеј ,,Жеравица,,
- Банатски културни центар
- Галад град
- Парк
- центар села
- мини золошки врт ,,Малидер,,
- стари центар села (Малидер)
- стари центар села (Плевна)
- стари центар села
- пијаце
- старе пјаце
- ресторан ,,Мали Рит,,
- стадион ФК Војводина Ново Милошево
- спомен кућа Душка Попова (у оквиру музеја ,,Жеравица,,)
- Бош сервис
- кућа Теодора Павловића
- стара црква
- гробље
- железничка станица
- ловачко удружење
- силос
- водо торањ
- споменик ,,3 бомбе,,
- Споменик добровољцима у 1. Светском рату
- Споменик Палим Борцима у 2. Светском рату
- гроб Теодора Павловића
- споменик ,,Мица,,
- вртић ,,Мица,,
- млин
- сувача (више не постоји)
- житни магацин
- спортски центар ,,Жеравица,, (у изградњи)
- млекара
- стовариште ,,Геџа,,
- ветрењача (срушена након 2. Светског рата)
- вашариште
- пошта
- амбуланта
- полицијска станица
- дом културе
- чесма у центру села
- зграда ,,Милошевчанка,,
- пензионерски дом
- Основна Школа ,, Др Ђорђе Јоановић,,
Галерија[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Штрудлијада
- Дворац Карачони у Новом Милошеву
- Српска православна црква у Новом Милошеву
- Хумка Томаш
- Музеј Жеравица
- Банатски културни центар
- Беодра
- Малидер
- Умчић
- Акача
- Арача
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() | Овај чланак везан за насеља у Србији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |