Картел Зетас

С Википедије, слободне енциклопедије

Лос зетас (шп. Los Zetas) је један од најмоћнијих нарко-картела у Мексику[1] и америчка Управа за сузбијање дроге га је означила као најнасилнији нарко-картел и паравојну групу у Мексику.[2][3] Лос зетас је криминална организација која се углавном бави међународном трговином дрогом, атентатима, изнудама, киднаповањима, као и другим криминалним активностима. Овај нарко-картел, који данас предводи Хериберто Лазкано, основала је група од преко 30 дезертера из ГАФЕ, специјалне јединице мексичке војске,[4] а међу њеним члановима су и бројни бивши припадници федералних, државних и локалних полицијских снага,[5] као и бивши припадници специјалних снага Каибилес из Гватемале.[тражи се извор]

Лос зетас је првобитно била војно крило и приватна плаћеничка војска Заливског картела, али након хапшења вође тог картела, Осијела Карденаса Гвиљена, ова два ентитета су постала комбинована организација за трговину дрогом, с тим што су Лос зетас имали активније вођство у трговини дрогом.[6][7] Међутим, 2010. године, Лос зетас су почели да делују независно од својих првобитних шефова из Заливског картела.[8][9] Распад савеза између Лос зетас и Заливског картела је довео до крвавог рата за територију, највише у мексичким државама Нови Леон и Тамаулипас.[тражи се извор]

Лос зетас су извршили бројне масакре и терористичке нападе на цивиле, укључујући Напад на казино у Монтереју 2011, кад је убијено 52 људи,[тражи се извор] Масакр у Тамаулипасу 2010, где је убијено 72 мигранта,[10] Масакр у Тамаулипасу 2011, кад је убијено 193 људи,[11] масакр над 27 фармера у Гватемали,[12] и Бомбашки напад у Морелији 2008, ком приликом је убијено 8 а повређено преко 100 људи.[13] Осим тога, по неким изворима, Лос зетас би могли бити одговорни и за смрт 249 људи у Масакрима у Дурангу 2011.[14] и за Експлозију Пуебла нафтовода 2010, у којој је погинуло 28 људи, повређено 52, и оштећено преко 115 кућа.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Self-rule on the rise in Mexico's prisons”. USA Today. 05. 01. 2011. 
  2. ^ Grayson, George. „Los Zetas: the Ruthless Army Spawned by a Mexican Drug Cartel”. U.S. Foreign Policy Research Institute. Архивирано из оригинала 05. 08. 2012. г. Приступљено 23. 08. 2008. 
  3. ^ Ware, Michael (06. 08. 2009). „Los Zetas called Mexico's most dangerous drug cartel”. CNN News. Приступљено 07. 08. 2009. 
  4. ^ De Amicis, Albert (27. 11. 2010). „Los Zetas and La Familia Michoacana Drug Trafficking Organizations” (PDF). University of Pittsburgh. 
  5. ^ Rodriguez, Olga R. (13. 04. 2010). „Cartels gang up against gunmen”. San Antonio News. 
  6. ^ Oscar Becerra, "New Traffickers Struggle for Control of Mexican Drug Trade," Jane's Intelligence Review, September 1, 2004. There main allies are the Crips, Mexican Mafia, Muslim Brotherhood and the Black Dragons.
  7. ^ Bunker, Robert (2005). Networks, Terrorism and Global Insurgency. Routledge. стр. xv. ISBN 978-0-415-34819-5. 
  8. ^ Weak bilateral law enforcement presence at the U.S.Mexico border. Subcommittee on Crime, Terrorism, and Homeland Security. 2005. 
  9. ^ Texas Monthly On . . .: Texas True Crime. University of Texas Press. 2007. стр. 44. ISBN 978-0-292-71675-9. 
  10. ^ „Zetas ejecutaron por la espalda a los 72 migrantes; no pudieron pagar rescate”. La Jornada | UNAM. 26. 08. 2010. 
  11. ^ Flores, Xavier (07. 06. 2011). „Localizan 7 nuevas narcofosas en San Fernando, suman 193 víctimas”. International Business Times. Архивирано из оригинала 11. 06. 2011. г. Приступљено 02. 10. 2011. 
  12. ^ „Policía encuentra 27 cadáveres en Guatemala; vincula a 'Los Zetas'. CNN Mexico. 15. 05. 2011. 
  13. ^ „Los Zetas, una cronologia de sangre”. Mundo | Noticias. 14. 02. 2011. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 02. 10. 2011. 
  14. ^ „Suman 218 los cuerpos hallados en las narcofosas de Durango”. Infobae America. 15-05-11. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. Приступљено 02. 10. 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ „Thieves blamed in Mexico pipeline blast that kills 28”. Seattle Times. 19. 12. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]