Катраница (Еордеја)
Катраница | |
|---|---|
 Катраница, поглед са брда Свети Константин | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Кожани |
| Општина | Еордеја |
| Становништво | |
| — 2011. | 768 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 40′ 12″ С; 21° 50′ 00″ И / 40.67° С; 21.8333° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 736 m |
  Катраница Катраница на карти Грчке | |
Катраница (грч. Πύργοι, Пирги) је насеље у Грчкој у општини Еордеја, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 768 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Насеље се налази неколико километара источно од Островског језера, у подножју северозападног дела планине Каракамен. Удаљено је 25 километара североисточно од Кајлара и 37 километара југозападно од Водена.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Из места потиче трговац Лазар Панча (умро 24. марта 1831) ортак кнеза Милоша Обреновића. Лазар је познат као ктитор старе цркве Св. Марка у Београду. Он је оставио своје имање кнезу Милошу са аманетом да му за покој душе подигне ту на Палилули цркву.[3] Кнез је то заиста и урадио 1835. године, а 1838. године поставио и "записну плочу" о ктиторству Панчином, на северном црквеном зиду.
У фрушкогорском манастиру Врднику био је 1753. године у братству проигуман јеромонах Филип Димић, стар 47 године а родом из Катранице.[4] Он је након завршетка школе у Шиду, пострижен за монаха 1722. године од стране духовника Теофана Раковчанина. Његов земљак, монах Јоаникије Манојловић, стар 42 године родом исто из Катранице, био је део братства фрушкогорског манастира Ремете. Јоаникије је изучио школу у граду Сервиџи (Сервији), пострижен је 1733. године у српском манастиру Раковици.
Стаматовићев алманах Сербска пчела, набавила је претплатом 1835. године у Новом Саду, Јулијана Радонић "от Катранице".[5]
Крајем 19. века Катраница је мешовито словенско-муслиманско насеље. Према Етнографији вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампаној у Цариграду 1878. године, која се односила на мушко становништво 1873. године, Катраница је село у воденској кази са 500 домаћинства, где живи 1.930 Словена хришћана и 520 Словена муслимана.[6] Према Василу Канчову 1900. године у Катраници је живело 940 Словена и 1.100 Турака (исламизовани Словени).[7] Грчка статистика 1904. године показује да је у Катраници живело 1.350 славофоних Грка.[8]
Према секретару Бугарске егзархије, Димитру Мишеву, 1905. године у насељу је живело 1.600 Словена патријаршиста.[9] Године 1906. живели су у Катраници "Словени одани грчкој Патријаршији", који су једва мало говорили грчким језиком.[10]
Насеље је 1913. године имало 2.094 житеља, а 1920. године 2.180. Након исељења муслиманског становништва, према Лозанској конвенцији, 1924. године је насељен већи број Грка, од којих 450 из Мале Азије, тако да је у насељу 1928. живело 1.490 становника, а 1940. 1.882 становника, од којих је половина словенског порекла.
Катраница је за време Другог светског рата доста настрадала. На дан 23. априла 1944. године, Немци у сарадњи са грчким колаборационистима, су запалили село и на зверски начин убили 385 житеља, међу којима је било доста жена и деце. После тога село бележи постепени пад броја становника.[2]
Пописи[уреди | уреди извор]
| Година | 1940 | 1951 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 1.882 | 978 | 1.080 | 847 | 817 | 855 | 886 | 768 |
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Петар Ичко, српски и османски дипломата
- Димитрије Карамата, српски трговац
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016) statistics.gr (језик: грчки)
- ^ а б Христов Симовски 1998, стр. 297.
- ^ "Београдске новине", Београд 8. маја 1918.
- ^ "Српски Сион", Карловци 1903.
- ^ "Сербска пчела", за 1835, Будим 1835.
- ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, (1995). стр. 156-157
- ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 270.
- ^ Κωνσταντίνος Σπανός. "Η απογραφή του Σαντζακίου των Σερβίων", in: "Ελιμειακά", 48-49, 2001.
- ^ Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, (1905). pp. 178-179.
- ^ "Дело", Београд 1. јануар 1906.
Литература[уреди | уреди извор]
- Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Δήμος Εορδαίας Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2009) (језик: грчки)
