Качарево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Качарево
Kačarevo, town centre.jpg
Центар места
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Панчево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 7100
 — густина 201/km2
Положај
Координате 44°57′35″ СГШ; 20°41′22″ ИГД / 44.959833° СГШ; 20.6895° ИГД / 44.959833; 20.6895Координате: 44°57′35″ СГШ; 20°41′22″ ИГД / 44.959833° СГШ; 20.6895° ИГД / 44.959833; 20.6895
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 80 m
Површина 38,0 km2
Качарево на мапи Србије
Качарево
Качарево
Качарево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26212
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Качарево је градско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Качареву живи 7100 становника.[1] ,

Историја[уреди]

Качарево по Војном плану и математичких размера је 1791. године изградио цар Леополд II и у тадашње нове куће преселио је Немце.

У Качарево су се 1792. године доселили немачки досељеници. Тада је село носило име Franzfeld, по аустријском цару Францу II. Од 1918. до почетка Другог светског рата, место је носило име Краљевићево. За време окупације 19411944, Немци су поново своме селу вратили име Францфелд. У Качареву 4. октобра 1944. године, совјетска оклопна јединица ушла је у тадашњи "Franzfeld". Два дана после доласка Совјета оснива се први Народно ослободилачки одбор. Одбор је морао да обезбеди државне зграде и куће Немаца. У новембру месецу 1944. формирана је војна станица која је преузела сву власт у селу. Војна станица је од све земље у атару формирала пољопривредно добро, а покретну имовину је ставила под управу народних добара. У априлу месецу 1945. године по наређењу војне станице, сво немачко становништво је смештено у логор на крају села. Војна станица је почела да врши припреме за долазак колониста. Конфисковала је сву немачку имовину и сместила у неколико магацина у селу, да би се када колонисти дођу та имовина њима поделила. Касније је село добило своје данашње име по народном хероју Светозару Качару, Светозарова мајка је колонизована из Босне у Качарево. 1921. године 97,7% становништва чинили су Немци.

Од 1989. године у Качареву се сваке године у Хали спортова одржава сланинијада.

Црква

Српска Православна Црквена Општина у Качареву формирана је 1980. године. Због немогућности добијања локације у центру села Качарева, за изградњу храма донета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра бр.43. купи плац. Од 1985. године Благословом тадашњег Епископа банатског Амфилохија у самој купљеној кући, у њеној половини, формирана је мала црквица у којој је служена Света Литургија. За време оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је и иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Св. Браћи Ћирилу и Методију. 1989. године Епископ банатски Амфилохије Радовић осветио је темеље будућег храма. 1990. године започета је изградња храма која је трајала пуних 15 година. Црква је грађена по пројекту архитекте Предрага Пеђе Ристића 4. септембра 2005. године Еписког банатски Никанор и Епископ сремски Василије, освештали су новоподигнути храм у Качареву, Св. Браће Ћирила и Методија и том приликом положили мошти Светог Саве освећеног у часни престо храма, Према последњем попису из 2002. године Качарево има 7.604 становника. Већину чине Срби који су се доселили из Босне, Крајине, Лике и Далмације. 20% становништва чине Македонци, већином из Поречја, који су 1971. чинили 41% становништва.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 7624 становника (према попису из 1991. било је 8103 становника).

У насељу Качарево живи 6084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 2411 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 5.044
1953. 5.899
1961. 7.792
1971. 8.088
1981. 8.309
1991. 8.103 7.857
2002. 7.624 8.009
2011. 7.100
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
5.042 66,13 %
Македонци
  
1.467 19,24 %
Југословени
  
322 4,22 %
Црногорци
  
100 1,31 %
Мађари
  
19 0,24 %
Словаци
  
18 0,23 %
Муслимани
  
14 0,18 %
Хрвати
  
13 0,17 %
Немци
  
9 0,11 %
Румуни
  
4 0,05 %
Бугари
  
3 0,03 %
Чеси
  
1 0,01 %
Словенци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
244 3,20 %


Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]