Кајтасово

Координате: 44° 52′ 34″ С; 21° 15′ 22″ И / 44.876227° С; 21.256233° И / 44.876227; 21.256233
С Википедије, слободне енциклопедије
Кајтасово
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 262
 — густина6/km2
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 34″ С; 21° 15′ 22″ И / 44.876227° С; 21.256233° И / 44.876227; 21.256233
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина66 m
Површина42,9 km2
Кајтасово на карти Србије
Кајтасово
Кајтасово
Кајтасово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26329
Позивни број013
Регистарска ознака

Кајтасово је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 262 становника.

Овде се налази ФК Партизан Кајтасово.

Историја[уреди | уреди извор]

Кајтасово је старо насеље формирано за време велике сеобе Срба. Под тим називом први пут се помиње 1690. године, а током своје историје више пута је мењало своје име.

  • Кајтасово — 1690. и 1713. године
  • У 18. веку — Gaitasoll
  • Gajtás — 1909. године
  • Кајтасово — 1922. године.[1]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да "Гајтасол" има милитарски статус, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било измешано, влашко и српско.[2]

Географски положај[уреди | уреди извор]

Кајтасово се налази у континенталном делу Делиблатске пешчаре и алувијалне равни Караша. До њега се стиже одвајањем са пута КовинБела Црква или из правца ВршацЈасеновоДупљајаГребенац. У њему постоји више извора, а најпознатији је Чиклованов извор.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кајтасово живи 225 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 89 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 503
1953. 490
1961. 494
1971. 459
1981. 424
1991. 350 302
2002. 287 335
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
253 88,15%
Мађари
  
10 3,48%
Румуни
  
7 2,43%
Македонци
  
6 2,09%
Руси
  
2 0,69%
Немци
  
1 0,34%
Југословени
  
1 0,34%
непознато
  
7 2,43%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]