Кеико Фуџимори

С Википедије, слободне енциклопедије
Кеико Фуџимори
Фујимори у 2010
Лични подаци
Пуно имеКеико Софија Фуџимори Хигучи
Датум рођења(1975-05-25)25. мај 1975. (48 год.)
Место рођењаЛима, Перу
Држављанство Перу
РелигијаКатолик
УниверзитетУниверзитет Стони Броок
Универзитет у Бостону
Columbia Business School
Породица
РодитељиАлберто Фуџимори
Сузана Хигучи
Политичка каријера
Политичка
странка		Народна снага

Кеико Софија Фуџимори Хигучи (шп. Keiko Sofía Fujimori Higuchi; Лима, 25. мај 1975) перуанска је политичарка и пословна жена која је била прва дама Перуа од 1994. до 2000. и конгресница Метрополите Лиме од 2006. до 2011. Као ћерка бившег председника Алберта Фуџиморија и бивше прве даме Сусане Хигучи, од 2010. председава Народном снагом, политичкм странка која представља Фуџиморизам. Фуџимори се неусшепно кандидовала за председника на изборима 2011. и 2016. године, изгубивши у оба наврата уском разликом у другом кругу избора.

Биографија[уреди | уреди извор]

Кеико Софија Фуџимори Хигучи рођена је 25. маја 1975. године у округу Хесус Мариха града Лиме, главног граду Перуа.[1][2] Најстарија је ћерка Алберта Фуџиморија и Сусане Хигучи, обоје потомци јапанских имиграната.[1][3] Поред ње, њени родитељи имали су још троје деце: Хиро Алберто (рођен децембра 1976), Сачи Марсела (рођена 1979) и Кењџи Герардо (рођен 1980).[4] Кеико и њена браћа и сестре су студирали у Колехио Саградос Корасонес Реколета, приватној образовној институцији под управом римокатоличке цркве. У овој школи је стекла основно и средње образовање.

По завршетку средње школе преселила се у Сједињене Државе и почела да студира пословну администрацију на Државном универзитету у Њујорку у Стони Броок-у. Усред раздвајања родитеља, Кеико се вратила у Перу и постала је, августа 1994. године, прва дама земље, пратећи оца у формалним актима. Вратила се у Сједињене Државе и наставила да студира на Универзитету у Бостону, где је 1997. године стекла диплому из пословне администрације. У годинама које су следиле успела је да испуни своје дужности прве даме. У новембру 2000. њен отац је смењен са председништва због корупционашког скандала и отишао у егзил у Јапан.[5]

Након што је комисија која је истраживала њену породицу због оптужби за корупцију, а да њу директно није оптужила, преселила се у Њујорк с намером да настави постдипломске студије. Током овог периода постала је партнер у извозној компанији и упознала свог будућег супруга Марка Вита Виљанељу, за којег се удала 2004. Након што је њен отац ухапшен у Чилеу, Фуџимори се вратила у Перу да учествује на општим изборима 2006. за место у Конгресу, постајући најгласовитија конгресница у историји земље. Током свог мандата, држала се ниско и деловала је као портпарол свог оца.[3]

У јануару 2008. године, са намером да се кандидује за председника Републике, основала је и почела да председава Снагом 2011 - која се сада назива Народна снага. На председничким изборима 2011. Ољанта Умала победила ју је у тесном другом кругу. Након пораза, почела је да ради на евентуалној другој председничкој кандидатури и покушала се дистанцирати од негативног наслеђа свог оца, упркос томе што је и даље јавно бранила његово ослобађање. У децембру 2015. године најавила је своју председничку кандидатуру на изборима 2016. Након што је била кандидаткиња са највише гласова у првом кругу, на крају је поражена у гласању од економисте Педра Пабла Кућинског, на једном од најжешћих председничких избора у историји. нације. У влади ППК, она је остала главни опозициони лидер, надмећући се са својим братом Кењџијем.[6]

У октобру 2018. године, претходно је ухапшена због оптужби за прање новца у оквиру истрага нерегуларних прилога за кампању и корупцијског скандала Лава Јато, а пуштена је крајем 2019. године након што јој је Уставни суд доделио "абеас корпус". Фуџимори се вратила у превентивни притвор у јануару 2020. године, меру коју је Жалбено веће укинуло у априлу, истом којом је наложено њено пуштање под ограниченим појављивањем у мају исте године.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Salvador, Susana. „Keiko quer afastar a sombra do apelido Fujimori e chegar à presidência”. Diário de Notícias. Приступљено 25. 10. 2020. 
  2. ^ „POLÍTICOS: Keiko Sofía Fujimori Higuchi”. Jurado Nacional de Elecciones (Perú). Приступљено 25. 10. 2020. 
  3. ^ а б Ortíz de Zarate, Roberto. „Keiko Fujimori Higuchi”. Barcelona Centre for International Affairs. Приступљено 25. 10. 2020. 
  4. ^ Kimura, Rei (2005). Alberto Fujimori: el presidente que se atrevió a soñar. Felou. стр. p. 45. ISBN 970-49-0000-7. Приступљено 25. 10. 2020. 
  5. ^ „La huida de Fujimori duró 81 meses”. El Periódico de Catalunya. Приступљено 25. 10. 2020. 
  6. ^ Fowks, Jacqueline. „Kenji Fujimori não foi votar na sua irmã”. El País. Приступљено 25. 10. 2020. 
  7. ^ „Keiko Fujimori sale en libertad bajo fianza y se somete a la prueba del Covid-19”. ABC Internacional. Приступљено 25. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Keiko Fujimori на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кеико_Фуџимори&oldid=27522121”