Кисиљево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кисиљево
1-Crkva-u-Kisiljevu 1388750266.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Велико Градиште
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 552
Положај
Координате 44°44′06″ СГШ; 21°25′11″ ИГД / 44.735° СГШ; 21.419666° ИГД / 44.735; 21.419666Координате: 44°44′06″ СГШ; 21°25′11″ ИГД / 44.735° СГШ; 21.419666° ИГД / 44.735; 21.419666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 66 m
Кисиљево на мапи Србије
Кисиљево
Кисиљево
Кисиљево на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 012
Регистарска ознака PO

Кисиљево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 552 становника. Налази се на обали Сребрног језера.

У селу се налази православни храм посвећен преносу моштију светог оца Николаја (свети Никола летњи) из 1825. године који је иконописао Живко Павловић (сликар). Занимљиво је и то да је храм један од најстаријих парохијских храмова у Србији. Зидан је од набијане земље(набијаче), те је из наведених разлога, а има их још неколико, стављен под заштиту републике Србије као споменика културе.

Историја[уреди]

Током средњег века, овде се налазио трг (Трг Кисељево), који је после доласка Османлија, премештен у Тополовник[1].

Кисиљевоје у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је, заједно са тргом и виноградима, манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[2].

Демографија[уреди]

У насељу Кисиљево живи 595 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (42,9 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.124
1953. 1.110
1961. 1.124
1971. 1.086
1981. 1.009
1991. 945 861
2002. 718 869
2011. 552
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
696 96,93 %
Македонци
  
4 0,55 %
Румуни
  
3 0,41 %
Хрвати
  
1 0,13 %
Муслимани
  
1 0,13 %
Југословени
  
1 0,13 %
непознато
  
12 1,67 %


Референце[уреди]

  1. Група аутора (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља. Београд. стр. 126. ISBN 978-86-17-16604-3. 
  2. Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 02. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]