Кистање

Координате: 43° 58′ 51″ С; 15° 57′ 47″ И / 43.98095° С; 15.96311° И / 43.98095; 15.96311
С Википедије, слободне енциклопедије

Кистање
центар Кистања
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаКистање
ОбластБуковица
Становништво
 — 2011.Раст 1.909
Географске карактеристике
Координате43° 58′ 51″ С; 15° 57′ 47″ И / 43.98095° С; 15.96311° И / 43.98095; 15.96311
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина241 m
Кистање на карти Хрватске
Кистање
Кистање
Кистање на карти Хрватске
Кистање на карти Шибенско-книнске жупаније
Кистање
Кистање
Кистање на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22305
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI
Веб-сајтwww.kistanje.hr

Кистање су насељено мјесто и средиште истоимене општине у Шибенско-книнској жупанији, Хрватска. Према попису становништва из 2011. године у насељу је живело 1.909 становника.[1] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 1.641 становника.[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Кистање се налазе у области Буковица у Далмацији, на десној обали Крке, у троуглу Книн–Дрниш–Бенковац, баш негде на средини, а недалеко од древног манастира Крка. Кистање је од Книна удаљено 27 км, од Дрниша 30 км, а од Бенковца 34 км.

Историја[уреди | уреди извор]

Највеће је село у Далматинској Загори, једно је од кључних тачака постојања Срба у Далмацији, духовно и национално средиште православног живља тих простора. Средином 19. века, у Кистању је било 1.300 становника, већином Срба.[3] Тај број се константно повећавао, тако да је 1953. године Кистање имало 2.353 становника. Рат деведесетих година 20. века дочекали су у нешто мањем броју, али ипак већем од две хиљаде, а онда се у августу 1995. године догодила "Олуја", Кистање и околина опустели су. Оно старијих што је остало, посебно у оближњим Вариводама, хрватска војска је побила.

Кистање је кроз историју имало посебан значај за оне који су владали просторима Далмације; Млечанима, Французима, Аустријанцима. Ту су се сударали православље и католицизам.

Аустроугарски цар Фрања Јосиф је 1875. године посетио Кистање. У Кистању се од 1941–44. године налазио штаб Динарске четничке дивизије попа Момчила Ђујића.

Кистање се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Током агресије на РСК 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Кистање протерујући већинско српско становништво у месту и околини. Хрватски војници спалили су Кистање.[4]

Пре него што су Срби после "Олује" почели да се враћају у Кистање, председник Хрватске Фрањо Туђман је у то село населио Хрвате Јањевце са Косова (католичко становништво српског језика из Јањева код Липљана, које је током 20. века примило хрватско име) и из загребачког насеља Дубрава, одлучан да националним инжењерингом неутралише једну од могућих послератних "неутралних тачака". План је делимично успео; са готово занемарљивим бројем Хрвата који су 1991. године живели у Кистању, данас у општини Кистање има око 60% Срба и 40% Хрвата.[5]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године, Кистање су имале 2.021 становника, 1.980 Срба, 23 Југословена, 9 Хрвата и 9 осталих. То је било највеће српско село у Далмацији. Према попису становништва из 2011. године, Кистање је имало 1.909 становника.[6] Већину су чинили Хрвати (Јањевци) којих је било 64,9%, док је Срба било 34% становништва.

Национални састав према попису из 2011.‍
Хрвати
  
 1.239 64,9%
Срби
  
 650 34%
Албанци
  
 10 0,5%
неизјашњени
  
 10 0,5%
Укупно: 1.909

Ранији пописи[уреди | уреди извор]

Богојављанска литија, Кистање 1934.

Кистању је претходно попису становништва 1981. у Југославији прикључено Кистање Село. До пописа 1981, Кистање и Кистање Село су евидентирани као одвојена насеља.

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.980 1.835 648 460
Југословени 23 111 24 1
Хрвати 9 15 21 63
Словенци 2 1 1
Мађари 1 1
Роми 1
Црногорци 1
Македонци 1
остали и непознато 9 12 6
Укупно 2.021 1.976 702 529
Демографија[7][8]
Година Становника
1961. 529
1971. 702
1981. 1.976
1991. 2.021
2001. 1.752
2011. 1.909
Кистање Село
Националност[7] 1971. 1961.
Срби 1.460 1.697
Југословени 17
Хрвати 3 1
остали и непознато 10 2
Укупно 1.473 1.717
Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Кистање је имало 2.021 становника, следећег националног састава:

Национални састав према попису из 1991.‍
Срби
  
 1.980 97,97%
Југословени
  
 23 1,13%
Хрвати
  
 9 0,44%
Италијани
  
 1 0,04%
неопредељени
  
 3 0,14%
непознато
  
 5 0,24%
укупно: 2.021

Родови[уреди | уреди извор]

У Кистањима су до августа 1995. године живели православни родови: Безбрадице, славе Св. Георгија; Бијелићи, славе Св. Василија; Бијељци, славе Св. Николу; Бјелановићи, славе Св. Врачеве; Бокуни, славе Св. Стефана; Вујасиновићи, славе Св. Стефана; Вукчевићи; Гњидићи, славе Св. Николу; Груловићи, славе Св. Николу; Добрићи, славе Св. Георгија; Дубајићи, славе Св. Георгија; Илијашевићи, славе Св. Георгија; Јерковићи, славе Св. Георгија; Јолићи, славе Св. Јована; Карановићи, славе Св. Николу; Королије, славе Св. Јована; Крнете, славе Св. Јована; Кутлаче, славе Св. Јована; Лалићи, славе Св. Николу; Љубовићи, славе Св. Георгија; Мажибраде, славе Св. Андреја Првозваног; Малешевићи, славе Св. Јована; Мартићи, славе Св. Јована; Масникосе, славе Св. Георгија; Матијевићи; Мацуре, славе Св. Архангела Михаила; Машићи; Медићи, славе Св. Николу; Николићи, славе Св. Георгија; Новаковићи; Огњеновићи, славе Св. Јована; Пекићи, славе Св. Николу; Перићи, славе Св. Георгија; Поповићи, славе Св. Николу; Рељићи, славе Св. Стефана; Старчевићи, славе Св. Архангела Михаила; Ступари, славе Суботу Св. Лазара; Таузи, славе Св. Јована; Тишме, славе Св. Јована; Торбице, славе Св. Стефана; Траживуци, славе Св. Јована; Ћалићи, славе Св. Јована; Ћосићи, славе Св. Стефана; Угрчићи, славе Св. Николу; Цвјетковићи, славе Св. Георгија; Чотре, славе Св. Јована; Шарићи, славе Св. Николу; Штрпци, славе Св. Николу; Шуше, славе Св. Стефана.

Религија[уреди | уреди извор]

У Кистањама се налазе два храма Српске православне цркве, Св. Николаја из 1537. (поред које је сахрањена најстарија сестра Николе Тесле, Ангелина и њен муж Јово)[9] и Св. Ћирила и Методија из 1891. Код Кистања, на ријеци Крки, налази се манастир Крка (подигнут 1350. године, као задужбина српске принцезе Јелене, сестре цара Душана, а посвећен је Арханђелу Михаилу).

У Кистањама су такође две римокатоличке цркве — Приказања Блажене Дјевице Марије (Луца) из 1895. и Светог Николе из 2000. године (саграђена Јањевцима уз велику помоћ државе и имућних сународника).

Спорт[уреди | уреди извор]

До 1995. године у Кистањима је постојао фудбалски клуб Буковица, који је угашен због протеривања Срба из Кистања. Клуб је 2004. обновио свој рад[тражи се извор] али је убрзо поново угашен. Колонизовани Јањевци су 1998. основали НК Јањево.[тражи се извор]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Православна црква Светих Кирила и Методија
    Православна црква Светих Кирила и Методија
  • Православна црква Светог Николаја у Безбрадицама
    Православна црква Светог Николаја у Безбрадицама

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr. 
  2. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022. 
  3. ^ Квадратура круга: Кистање
  4. ^ Croatia
  5. ^ Ратко Дмитровић - Крст на крижу (Новости, 2016)
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  7. ^ а б в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  8. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 9. 4. 2013.
  9. ^ Српско коло, септембар 2018, бр. 34, Кистањски заласци Сунца, стр. 30. 2018. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 07. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Кистање на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кистање&oldid=26899818”