Кнежево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежево
Кнежево у јесен.jpg
Панорама Кнежева
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Кнежево
Основан 1463. као Скендер Вакуф
Становништво
Становништво
 — 2013. Раст 3.958
Географске карактеристике
Координате 44°29′ СГШ; 17°23′ ИГД / 44.49° СГШ; 17.38° ИГД / 44.49; 17.38Координате: 44°29′ СГШ; 17°23′ ИГД / 44.49° СГШ; 17.38° ИГД / 44.49; 17.38
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 861 м
Кнежево на мапи Босне и Херцеговине
Кнежево
Кнежево
Поштански број 78230
Позивни број 051

Кнежево је градско насеље у општини Кнежево, у Републици Српској, БиХ. Налазе се на обронцима планине Влашић. Прије распада Југославије општина и град носили су име Скендер Вакуф. Народна скупштина Републике Српске је 14. септембра 1992. године донела одлуку о промени имена насеља и општине у „Кнежево“ (Сл. Гласник РС 17/92). Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Кнежево укупно је пописано 3.958 лица, а у општини Кнежево је пописано 10.428 становника..[1]

Географија[уреди]

Налази се 50 км југоисточно од Бање Луке са којом је повезана магистралним путем м-56. Заузима површину од 360 км2, на којој је настањено око 19.500 становника. Налази се на надморској висини од 864 метара и богата је црногоричном и бјелогоричном шумом.

Град је окружен планинама Чемерницом и Ранча на западу, Влашићем на југу и Јежицом на сјевероистоку. Ове планине су неприступачне и обрасле густом црногоричном и бјелогоричном шумом.

Историја[уреди]

На подручју општине Кнежево, налази се велики број стећака, камених споменика из средњовјековне Босне. Најпознатији су они на Вуковој баштини, недалеко од града. Из XVII и XVIII вијека налазимо већи број дрвених цркава, занимљиве, локалне архитектуре. Најпознатије су оне у Јаворанима (Св. Николе) и у Имљанима (Св. Илије), које је завод за заштиту споменика културе БиХ укњижио као културну баштину. У Цркви Светог Илије у Имљанима чува се вриједна реликвија, позната као ђедовски штап, за коју локално становништво вјерује да је штап светитеља по коме је црква добила име.

Кнежево је основано у исто вријеме када и Прусац 1463. године. Оснивачем се сматра Али-дедо Скендер, по којем је град и добио пријашњи назив. У Кнежеву се налазила једна од најстаријих џамија у Босни и Херцеговини, џамија Али-деде Скендера, позната као Стара џамија, једина џамија на Балкану која је у унутрашњости садржавала кабур. Џамију су заједно с другом скендервакуфском џамијом познатом као Нова џамија, почетком рата 1992. године, срушиле паравојне формације. Након тога власт у Скендер Вакуфу мијења име града и општине у Кнежево. Прије распада Југославије и рата у БиХ Кнежево се звало Скендер Вакуф. Након Дејтонског споразума, претежно хрватска мјеста јужно од ријеке Угар су образовала општину Добретићи, у саставу Федерације Босне и Херцеговине.

Образовање[уреди]

У општини Кнежево се налази основна школа „Доситеј Обрадовић“, која је прије рата у БиХ носила назив „Лука Радетић“ и средњошколски центар „Јован Дучић“, који је носио назив „Ђуро Пуцар Стари“. У већим селима такође се налазе подручне основне школе. У центру општине се налази градска библиотека Народна библиотека Кнежево.

Становништво[уреди]

Већину становништва општине чине Срби православне вјероисповијести.

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 2.484 (66,08%) 1.491 (51,23%) 723 (42,83%)
Муслимани [а] 1.063 (28,27%) 1.118 (38,41%) 923 (54,68%)
Југословени [б] 111 (2,95%) 205 (7,04%) 5 (0,29%)
Хрвати 42 (1,11%) 45 (1,54%) 17 (1,00%)
остали и непознато 59 (1,56%) 51 (1,75%) 20 (1,18%)
Укупно 3.958 3.759 2.910 1.688
Демографија[2]
Година Становника
1879. 7.742
1885. 8.108
1895. 8.910
1948. 2.931
1953. 7.100
1961. 992
1971. 1.688
1981. 2.910
1991. 3.759
2013. 3.958

Становништво по општинама Среза Котор Варош, 1953.[3][уреди]

Пописно подручје Укупно Срби Хрвати Словенци Македонци Црногорци Jугословени
неопредијељени
Чеси Пољаци Русини
Украјинци
Oстали Словени Oстали несловени
СРЕЗ КОТОР ВАРОШ 37.898 25.008 6.485 4 4 10 6.375 2 2 8
Котор Варош 4.715 805 2.640 2 3 6 1.253 1 1 4
Масловаре 4.574 3.966 8 600
Превиле 4.576 3.537 696 342 1
Скендер Вакуф 7.100 6.566 16 518
Шипраге 7.746 6.036 24 1 1 1.682 2
Врбањци 4.919 1.678 1.728 1 4 1.505 1 1 1
Забрђе 4.268 2.420 1.373 475

Познате личности[уреди]

Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
  2. За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе[уреди]

(српски)