Кнез Село
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Кнез Село | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| — 2011. |  865 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 21′ 35″ С; 22° 00′ 02″ И / 43.359666° С; 22.0005° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 447 m |
.svg)  Кнез Село Кнез Село на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Кнез Село је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се североисточном рубу нишке котлине, на око 10 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 926 становника (према попису из 1991. било је 932 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
Налази римског порекла указују на давну засељеност сеоског простора. На постојање Кнез Села и у словенском феудалном периоду посредно указује турски попис из 1498. године који га затиче као село са 29 домова, 10 неожењених и 5 удовичких домова. Зеамет је Ибрахим-бега из Ниша и даје приход од 5.182 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 39 кућа, 6 удовичка домаћинства, 14 самачка домаћинства.[1] Након тешког периода проживљеног у аустро-турским ратовима, болештина, паљења у нишкој буни 1841. године и у рату 1876. године (када је становништво избегло у Србију и кроз две године се вратило), ослобођење је дочекало као осредње село. Крајем 19. века (1895. године) имало је 111 домаћинстава и 907 становника, а 1930. године у њему јуе живело 148 домаћинстава са 1101 становником. За време Турака пред ослобођење ту није било праве школе. Децу је учио читању и писању општински писар у општинској судници, уз одређен хонорар који су му давали родитељи.[2]
После ослобођења од Турака, Кнез Село се развијало као ратарско-сточарско и виноградарско-воћарско село. Нарочито је виноградарство добило на значају. Свој пољопривредни карактер, најпре на преовлађујућим натуралним, а касније претежно на тржишним основама, задржало је иза Другог светског рата, а од 1965-70. године добија карактеристике приградског насеља. Током 1938/39. године у Кнез Селу је, 0,5 км западно од сеоског насеља, под Градцом, на надморској висини 450 м, почео да се гради бановински санаторијум за туберкулозу (камен темељац освећен 21. новембра 1938[3]). Иако делимично коришћен већ уочи рата и током окупације, санаторијум је пуним капацитетом почео да ради по завршетку рата. Године 1969/70. интегрисан је са грудним одељењем Градске болнице и Антитуберкулозним диспанзером, а од 1982. године је у саставу Клинике за плућне болести Медицинског факултета у Нишу.
Релативна близина Ниша и добре саобраћајне везе (асфалт од 1970-72. године) подстакли су с једне стране исељавање, а с друге стране преоријентацију доброг дела становништва на непољопривредна занимања и мешовиту привреду. Порасла је дневна радна и школска миграција. Добре саобраћајне везе, повољна надморска висина, повољна инсолација и изванредне визуре на нишку котлину и Ниш подстакли су током седме и осме деценије 20. века интензивно откупљивање земљишта и грађење пољских кућа (викендица) од стране Нишлија, којих је крајем 1982. године било - изграђених или у градњи - око 60. Према подацима пописа у Кнез Селу су 1971. године живела 84 пољопривредна, 134 мешовита и 75 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До Кнез Села се може доћи приградском линијом 15 ПАС Ниш - Доњи Матејевац - Горњи Матејевац - Кнез Село.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Кнез Село живи 749 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,0 година (46,6 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 309 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 17 | 18 | ||
| 75—79 | 14 | 22 | ||
| 70—74 | 29 | 38 | ||
| 65—69 | 43 | 39 | ||
| 60—64 | 38 | 33 | ||
| 55—59 | 30 | 34 | ||
| 50—54 | 38 | 34 | ||
| 45—49 | 51 | 43 | ||
| 40—44 | 15 | 25 | ||
| 35—39 | 30 | 24 | ||
| 30—34 | 21 | 17 | ||
| 25—29 | 22 | 21 | ||
| 20—24 | 35 | 19 | ||
| 15—19 | 29 | 30 | ||
| 10—14 | 15 | 19 | ||
| 5—9 | 24 | 21 | ||
| 0—4 | 22 | 13 | ||
| Просек : | 44,0 | 46,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 412 | 92 | 273 | 31 | 13 | 3 |
| Женски | 400 | 58 | 272 | 64 | 6 | 0 |
| УКУПНО | 812 | 150 | 545 | 95 | 19 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 174 | 12 | 0 | 0 | 52 |
| Женски | 101 | 12 | 0 | 1 | 20 |
| УКУПНО | 275 | 24 | 0 | 1 | 72 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 16 | 11 | 1 | 13 |
| Женски | 0 | 0 | 8 | 3 | 2 |
| УКУПНО | 5 | 16 | 19 | 4 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 7 | 9 | 8 | 14 |
| Женски | 1 | 0 | 1 | 5 | 31 |
| УКУПНО | 3 | 7 | 10 | 13 | 45 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 22 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 15 | |
| УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 37 | |
Познате особе[уреди | уреди извор]
- Петко Јованчић, један од најпознатијих нишких кувара.
- Игнатије Мидић, владика СПЦ.
- Ђорђе Првуловић
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
- ^ "Време", 22. нов. 1938
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 69.
