Кондом
Кондом | |
---|---|
Залеђина | |
Тип | Баријера |
Прва употреба | Древна[1] Гума: 1855[2] Лејтекс: 1920-те[3] Полиуретан: 1994 Полиизопрен: 2008 |
Стопе Трудноћа (прва година, лејтекс) | |
Перфектна употреба | 2%[4] |
Типична употреба | 18%[4] |
Употреба | |
Одговорност | Да |
Кориснички подсетници | Лејтекс кондоме оштећују уљно базирани лубриканти[1] |
Предности и мане | |
ППБ протекција | Да[1] |
Користи | Нису потребне посете здравственој установи, и цене су ниске[1] |
Кондом или презерватив (лат. praeservare — спречити) предмет је израђен од гуме, латекса или сличних еластичних материјала који се превлачи преко пениса и представља средство контрацепције и заштите од сексуално преносивих болести као и заштите од заразе ХИВ вирусом путем сексуалних контаката.[1] Постоји и женски кондом са истом наменом.[5] Постоје и специјално прављени презервативи са зупцима и грбицама, чији је циљ да појачају трљање о женске гениталије и њихово дражење. Што се тиче величине постоје S, M, L, XL, XXL. Прва величина је уска и она се препоручује за људе чија је величина пениса до 14 cm. Следећа величина варира негде од 15 до 18 cm. Последње 3 величине су кондоми од 18 до 20 cm и сви су исте дужине, али различите ширине. Уз правилну употребу и примену при сваком полном односу, жене чији партнери користе мушке кондоме доживљавају стопу трудноће од 2% годишње.[1] Уз типичну употребу, стопа трудноће је 18% годишње.[6] Њихова употреба у великој мери смањује ризик од гонореје, хламидије, трихомонијазе, хепатитиса Б и ХИВ/АИДС-а.[1] У мањој мери штите и од гениталног херпеса, хуманог папилома вируса (HPV) и сифилиса.[1]
Мушки кондом се пре сполног односа намотава на усправни пенис и делује тако што ствара физичку баријеру која блокира сперму да уђе у тело сексуалног партнера.[1][7] Мушки кондоми се обично праве од лејтекса, а ређе од полиуретана, полиизопрена или јагњећег црева.[1] Мушки кондоми имају предности једноставности употребе, приступачности и мало нуспојава.[1] Мушкарци са алергијом на лејтекс могу да користе кондоме направљене од других материјала, попут полиуретана.[1] Женски кондоми су обично направљени од полиуретана и могу се користити више пута.[7]
Кондоми као метода спречавања преноса полних болести се користе бар од 1564.[1] Гумени кондоми постали су доступни 1855. године, а затим и кондоми од лејтекса током 1920-их.[2][3] Кондом се налази на листи есенцијалних медикамената Светске здравствене организације.[8] У Сједињеним Државама кондоми обично коштају мање од 1,00 УСД.[9] Од 2019. године, глобално, око 21% оних који користе контролу рађања користе кондом, што га чини другим најчешћим методом након стерилизације жена (24%).[10] Стопе коришћења кондома су највише у источној и југоисточној Азији, Европи и Северној Америци.[10] Годишње се прода око шест до девет милијарди кондома.[11]
Медицинска употреба
[уреди | уреди извор]Контрола рађања
[уреди | уреди извор]Ефикасност кондома, као и већине облика контрацепције, може се проценити на два начина. Савршена употреба или метод стопе ефикасности укључују само људе који правилно и доследно користе кондоме. Стварна или типична стопа ефикасности употребе је за све кориснике кондома, укључујући и оне који користе кондоме погрешно или не користе кондоме при сваком чину сношаја. Стопе се генерално представљају за прву годину коришћења.[12] Најчешће се користи Перл индекс за израчунавање стопа ефикасности, мада неке студије користе табеле смањења.[13]:141
Уобичајена стопа трудноће код корисника кондома варира у зависности од популације која се проучава, и у распону од 10 до 18% годишње.[14] Стопа савршене употребе кондома је 2% годишње.[12] Кондоми се могу комбиновати са другим облицима контрацепције (попут спермицида) ради веће заштите.[15]
Полно преносиве инфекције
[уреди | уреди извор]Кондоми се широко препоручују за превенцију полно преносивих инфекција (STI). Показало се да су ефикасни у смањењу стопе инфекције код мушкараца и код жена. Иако није савршен, кондом је ефикасан у смањењу преношења организама који узрокују AIDS, генитални херпес, рак грлића материце, гениталне брадавице, сифилис, хламидиозу, гонореју и друге болести.[16] Кондоми се често препоручују као додатак ефикаснијим методама контроле рађања (попут IUD) у ситуацијама у којима је такође потребна заштита од полно преносивих болести.[17]
Према извештају америчког Националног института за здравље (NIH) из 2000. године, доследна употреба кондома од латекса смањује ризик од преношења ХИВ-а за приближно 85% у односу на ризик без заштите, постављајући стопу сероконверзије (стопу инфекције) на 0,9 на 100 особа-година са кондомом, што је смањење са 6,7 на 100 особа-година.[18] Једна анализа коју су 2007. године објавили Медицински огранак Универзитета у Тексасу[19] и Светска здравствена организација[20] открила је слично смањење ризика за 80–95%.
Један NIH преглед из 2000. је извео закључак да употреба кондома значајно смањује ризик од гонореје код мушкараца.[18] У једној студији из 2006. је изнето становиште да правилна употреба кондома смањује ризик преношења хуманог папилома вируса (HPV) на жене за приближно 70%.[21] Друга студија исте године показала је да је конзистентна употреба кондома ефикасна у смањењу преношења вируса херпес симплекс-2, познатог и као генитални херпес, и код мушкараца и код жена.[22]
Иако је кондом ефикасан у ограничавању изложености, може доћи до преноса болести чак и при употреби кондомом. Инфективна подручја гениталија, посебно ако су присутни симптоми, не бивају увек покривена кондомом, те се као резултат тога неке болести попут HPV-а и херпеса могу пренети директним контактом.[23] Примарни проблем у погледу ефикасности употребе кондома за спречавање полно преносивих болести је, међутим, недоследна употреба.[24]
Кондоми такође могу бити корисни у лечењу потенцијално преканцерозних промена грлића материце. Изложеност хуманом папилома вирусу, чак и код појединаца који су већ заражени вирусом, повећава ризик од преканцерозних промена. Употреба кондома помаже у промовисању регресије ових промена.[25] Осим тога, истраживачи у Великој Британији сугеришу да хормон у сперми може погоршати постојећи рак грлића материце, те да употреба кондома током секса може спречити излагање хормону.[26]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Hatcher, Robert Anthony; M.D, Anita L. Nelson (2007). Contraceptive Technology (на језику: енглески). Ardent Media. стр. 297—311. ISBN 9781597080019. Архивирано из оригинала 2017-09-18. г.
- ^ а б Allen, Michael J. (2011). The Anthem Anthology of Victorian Sonnets (на језику: енглески). Anthem Press. стр. 51. ISBN 9781843318484.
- ^ а б McKibbin, Ross (2000). Classes and Cultures: England 1918–1951 (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 305. ISBN 9780198208556.
- ^ а б Trussell, James (2011). „Contraceptive efficacy” (PDF). Ур.: Hatcher, Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L.; Cates, Willard Jr.; Kowal, Deborah; Policar, Michael S. Contraceptive technology (20th revised изд.). New York: Ardent Media. стр. 779—863. ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. Архивирано (PDF) из оригинала 2013-11-12. г.
- ^ World Health Organization (2009). Stuart MC, Kouimtzi M, Hill SR, ур. WHO Model Formulary 2008. World Health Organization. стр. 372. ISBN 9789241547659. hdl:10665/44053 .
- ^ Trussell, J (2007). „Contraceptive efficacy” (PDF). Ardent Media. Архивирано (PDF) из оригинала 2013-11-12. г. Приступљено 2011-03-13.
- ^ а б Speroff, Leon; Darney, Philip D. (2011). A Clinical Guide for Contraception (на језику: енглески). Lippincott Williams & Wilkins. стр. 305—307. ISBN 9781608316106. Архивирано из оригинала 2016-11-14. г.
- ^ World Health Organization (2019). World Health Organization model list of essential medicines: 21st list 2019. Geneva: World Health Organization. hdl:10665/325771 . WHO/MVP/EMP/IAU/2019.06. License: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.
- ^ Shoupe, Donna (2011). Contraception (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 15. ISBN 9781444342635.
- ^ а б „Contraceptive Use by Method: data booklet” (PDF). un.org. United Nations Department of Economic and Social Affairs. 2019. Приступљено 2021-01-02.
- ^ Hermann, Henry R. (2016). Dominance and Aggression in Humans and Other Animals: The Great Game of Life (на језику: енглески). Academic Press. ISBN 9780128092958.
- ^ а б Hatcher, RA; Trussel,, J.; Nelson,, A. L.; et al. (2007). Contraceptive Technology (19th изд.). New York: Ardent Media. ISBN 978-1-59708-001-9. Архивирано из оригинала 31. 5. 2008. г. Приступљено 2009-07-26.
- ^ Kippley, John; Kippley, Sheila (1996). The Art of Natural Family Planning (4th addition изд.). Cincinnati, OH: The Couple to Couple League. ISBN 978-0-926412-13-2.
- ^ Kippley, John; Sheila Kippley (1996). The Art of Natural Family Planning (4th addition изд.). Cincinnati, OH: The Couple to Couple League. стр. 146. ISBN 978-0-926412-13-2., which cites:
- ^ Kestelman, Philip; Trussell, James (1991). „Efficacy of the Simultaneous Use of Condoms and Spermicides”. Family Planning Perspectives. 23 (5): 226—232. JSTOR 2135759. PMID 1743276. doi:10.2307/2135759.
- ^ „Condom”. Planned Parenthood. 2008. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 2007-11-19.
- ^ Cates, Willard; Steiner, Markus J. (март 2002). „Dual Protection Against Unintended Pregnancy and Sexually Transmitted Infections: What is the Best Contraceptive Approach?”. Sexually Transmitted Diseases. 29 (3): 168—174. PMID 11875378. doi:10.1097/00007435-200203000-00007.
- ^ а б National Institute of Allergy and Infectious Diseases (2001-07-20). Workshop Summary: Scientific Evidence on Condom Effectiveness for Sexually Transmitted Disease (STD) Prevention (PDF). Hyatt Dulles Airport, Herndon, Virginia. стр. 13—15. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-10-09. г. Приступљено 2010-09-22.
- ^ Weller, Susan C.; Davis-Beaty, Karen (2002). „Condom effectiveness in reducing heterosexual HIV transmission”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3). doi:10.1002/14651858.CD003255.
- ^ World Health Organization Department of Reproductive Health and Research (WHO/RHR) & Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health/Center for Communication Programs (CCP), INFO Project (2007). Family Planning: A Global Handbook for Providers. INFO Project at the Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health. стр. 200. Архивирано из оригинала 2009-08-27. г.
- ^ Winer, Rachel L.; Hughes, James P.; Feng, Qinghua; O'Reilly, Sandra; Kiviat, Nancy B.; Holmes, King K.; Koutsky, Laura A. (2006). „Condom Use and the Risk of Genital Human Papillomavirus Infection in Young Women”. New England Journal of Medicine. 354 (25): 2645—2654. PMID 16790697. doi:10.1056/NEJMoa053284.
- ^ Wald, Anna; Langenberg, Andria G.M.; Krantz, Elizabeth; Douglas, John M.; Handsfield, H. Hunter; Dicarlo, Richard P.; Adimora, Adaora A.; Izu, Allen E.; Morrow, Rhoda Ashley; Corey, Lawrence (2005). „The Relationship between Condom Use and Herpes Simplex Virus Acquisition”. Annals of Internal Medicine. 143 (10): 707—713. PMID 16287791. S2CID 37342783. doi:10.7326/0003-4819-143-10-200511150-00007.
- ^ Villhauer, Tanya (2005-05-20). „Condoms Preventing HPV?”. University of Iowa Student Health Service/Health Iowa. Архивирано из оригинала 2010-03-14. г. Приступљено 2009-07-26.
- ^ Nordenberg, Tamar (1998). „Condoms: Barriers to Bad News”. FDA Consumer Magazine. 32 (2): 22—5. PMID 9532952. Архивирано из оригинала 2010-03-08. г. Приступљено 2007-06-07.
- ^ Hogewoning, Cornelis J.A.; Bleeker, Maaike C.G.; Van Den Brule, Adriaan J.C.; Voorhorst, Feja J.; Snijders, Peter J.F.; Berkhof, Johannes; Westenend, Pieter J.; Meijer, Chris J.L.M. (2003). „Condom use promotes regression of cervical intraepithelial neoplasia and clearance of human papillomavirus: A randomized clinical trial”. International Journal of Cancer. 107 (5): 811—816. PMID 14566832. S2CID 12065908. doi:10.1002/ijc.11474 .
- ^ „Semen can worsen cervical cancer”. Medical Research Council (UK). Архивирано из оригинала 2008-08-04. г. Приступљено 2007-12-02.
Литература
[уреди | уреди извор]- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.