Континентално право
.png)
Континентално право је правни систем који се првобитно развио у континенталној Европи али се данас раширио по целом свету — Латинска Америка, делови Африке, делови Азије и по неким другим деловима света као што су нпр. Квебек и Луизијана.[2] Карактеристичко за континентално право је да засновано па записаним правним нормама, коју су апстрактно конструисане тако да су у могућности да покрију небројане могућности даних ситуација и својом конкретизацијом правно окарактеришу стварне ситуације.[3][4][5] У континенталном систему судови су везани на закон и не могу расуђивати ван закона. Такође типична за континентално право је кодификација процес систематског записивања и сврставања правних норми према подручјима које оне уређују у широкообухватне законике. Систем континенталног права се често супротставља систему обичајног права, који је настао у средњовековној Енглеској. Док континентално право има облик правних кодекса, право у системима обичајног права је историјски произашло из некодификоване судске праксе која је настала као резултат судских одлука, признајући претходне судске одлуке као правно обавезујући преседан.[6]
Историјски гледано, грађанско право је група правних идеја и система који су ултиматно изведени из Corpus Juris Civilis, али су у великој мери прекривени наполеонским, германским, канонским, феудалним и локалним праксама, као и доктринарним утицајима као што је природно право, кодификација, и правни позитивизам.[7] Континентално право сматра судску праксу секундарном и подређеном статутарном праву. Континентално право је често упарено са инквизиторским системом, али ови термини нису синоними. Постоје кључне разлике између статута и кодекса.[8] Најизраженије карактеристике грађанских система су њихови правни кодекси, са сажетим и широко применљивим текстовима који обично избегавају чињенично специфичне сценарије.[9][8] Кратки чланови континенталног закона баве се општим стварима и стоје у супротности са редовним статутима, који су често веома дугачки и веома детаљни.[8]
Име[уреди | уреди извор]
Различити аутори користе различита имена за овај правни систем. Тако се може срести назив римско по својим коренима, германско, француско, романско наполеонско, словенско по подручијима где се користи али углавном као сложеница нпр. грчко-романско-германско, римско-германско или наполеонско-германско право. Други популаран назив, посебно међу ауторима из држава општег права, је цивилно право, што се пак не сме мешати са другим називом на грану приватног права, посебно у туђој литератури - грађанско право. Такође се користи израз европско-континентално право што се не сме мешати са Правом Европске уније.[10][11][12]
Историја[уреди | уреди извор]
Континентално право своју може наћи већ у самом римском праву пре свега у Јустинијановом зборнику.[13][14] На континентално право су утицале обичајно право германских племена које су се населила по Европи током сеобе народа и канонско право. Континентално право се коначно преобликовало под утицајем просветитељства и добило форму која је данас препознатљива са писањем Наполеоновог законика[15][16] и Општег грађанског законика
Подгрупе[уреди | уреди извор]
Континентално право се може даље делити на:
- Француско, романско или наполеонско које извире из Француске тачније из саме француске револуције са својим Наполеоновим кодексом. У ову групу се сем Француске и њених бивиших колонија које су преузеле француско право по независности, урачунавају и Италија, Шпанија, Португалија и њене бивше колније, Латинска Америка и друге
- Германско која извире из немачкоговорећих држава Немачке, Аустрије и Швајцарске. Сем ових држава у ову групу се убрајају права других држава на које су права пре наведених утицали као што су Чешка, Русија, Литванија, Латвија, Естонија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Мађарска, Србија, Словенија, Словачка, Грчка, Украјина, Турска, Јапан, Јужна Кореја, Тајван итд.
- Нордијско или скадинавско које је типично за Данску, Шведски, Норвешку, Финску и Исланд.
- Кинеско које је типично за Народну републику Кину које је хибридно право социјалистичког права и континенталног права.
Треба разумети да ова расподела сама по себи није стриктна и да постоје државе које имају примесе и једне и друге подгрупе као што су Холандија или Пољска, те их одређени аутори уврставају различито. Такође иако је правни ред одређене државе уврштен у одређену групу то не значи да не може унутар себе садржати елементе друге. На пример иако је облигационо право у Србији са Законом о облигационим односима уређено по швајцарском моделу то не спречава српско право да унутар себе саджи инситут етажне својине, правно решење из француске подгрупе.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Alphabetical Index of the 192 United Nations Member States and Corresponding Legal Systems Архивирано 2016-07-22 на сајту Wayback Machine, Website of the Faculty of Law of the University of Ottawa
- ^ „The World Factbook”. cia.gov. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 03. 05. 2019.
- ^ Washington Probate, "Estate Planning & Probate Glossary", Washington (State) Probate, s.v. "common law", [htm], 8 Dec. 2008, retrieved on 7 November 2009.
- ^ Charles Arnold-Baker, The Companion to British History, s.v. "English Law" (London: Loncross Denholm Press, 2008), 484.
- ^ Michel Fromont, Grands systèmes de droit étrangers, 4th edn. (Paris: Dalloz, 2001), 8.
- ^ Husa, Jaakko (2016-05-02). „The Future of Legal Families”. Oxford Handbook Topics in Law (на језику: енглески). 1. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-993535-2. doi:10.1093/oxfordhb/9780199935352.013.26.
- ^ Charles Arnold Baker, The Companion to British History, s.v. "Civilian" (London: Routledge, 2001), 308.
- ^ а б в Steiner, Eva (2018). „Codification”. French Law (на језику: енглески). 1. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-879088-4. doi:10.1093/oso/9780198790884.001.0001.
- ^ “The role of legislation is to set, by taking a broad approach, the general propositions of the law, to establish principles which will be fertile in application, and not to get down to the details. . . .” Alain Levasseur, Code Napoleon or Code Portalis?, 43 Tul. L. Rev. 762, 769 (1969).
- ^ See TEU art 3(1) 'The Union's aim is to promote peace, its values and the well-being of its peoples.' (3) '... and shall promote social justice and protection...'
- ^ See TEU arts 3(3) 'It shall work for the sustainable development of Europe based on balanced economic growth and price stability, a highly competitive social market economy, aiming at full employment and social progress, and a high level of protection and improvement of the quality of the environment'. Art 4(3) 'Pursuant to the principle of sincere cooperation, the Union and the Member States shall, in full mutual respect, assist each other in carrying out tasks which flow from the Treaties'.
- ^ Van Gend en Loos v Nederlandse Administratie der Belastingen (1963) Case 26/62
- ^ Department, Reference. „GW Law Library: Library Guides: Roman Law Research: Corpus Juris Civilis”. law.gwu.libguides.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10.
- ^ The name "Corpus Juris Civilis" occurs for the first time in 1583 as the title of a complete edition of the Justinianic code by Dionysius Godofredus. (Kunkel, W. An Introduction to Roman Legal and Constitutional History. Oxford 1966 (translated into English by J.M. Kelly), p. 157, n. 2)
- ^ Code civil des Français: édition originale et seule officielle. Paris: L'Imprimerie de la République. 1804. Приступљено 28. 11. 2016 — преко Gallica.
- ^ Robert B. Holtman, The Napoleonic Revolution (Baton Rouge: Louisiana State University Press, 1981)
Литература[уреди | уреди извор]
- Милан Петровић, Милош Прица; Увод у велике правне системе; СВЕН Ниш. 2011. ISBN 978-86-7746-288-8.
- Будимир Кошутић; Увод у велике правне системе данашњице; Правни факултет Универзитета у Београду. 2008. ISBN 978-86-7630-113-3.
- Марјан Павчник; Teorija prava: prispevek k razumevanju prava; GV založba;. 2017. ISBN 978-961-247-319-8.
- Lydorf, Claudia. (2011). Romance Legal Family. Mainz: Institute of European History.
- MacQueen, Hector L. "Scots Law and the Road to the New Ius Commune Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2018)." Electronic Journal of Comparative Law 4, no. 4 (December 2000).
- John Henry Merryman & Rogelio Pérez-Perdomo. The Civil Law Tradition: An Introduction to the Legal Systems of Europe and Latin America, 4th edn. Stanford University Press, 2018.
- Moustaira Elina N., Comparative Law: University Courses (in Greek), Ant. N. Sakkoulas Publishers, Athens. 2004. ISBN 978-960-15-1267-9.
- Reynolds, Thomas H. (1998). „Introduction to Foreign and Comparative Law”. Ур.: Rehberg, Jeanne; Popa, Radu D. Accidental Tourist on the New Frontier: An Introductory Guide to Global Legal Research. стр. 47—86. ISBN 978-0-837-71075-4.
- Glendon, Mary Ann, Paolo G. Carozza, & Colin B. Picker. Comparative Legal Traditions in a Nutshell, 4th edn. West Academic Publishing, 2015.
- Glendon, Mary Ann, Paolo G. Carozza, & Colin B. Picker. Comparative Legal Traditions: Text, Materials and Cases on Western Law, 4th edn. West Academic Publishing, 2014.
- Glenn, H. Patrick. Legal Traditions of the World, 5th edn. Oxford: Oxford University Press, 2014 (1st edn 2000).
- Hamza, G. "Origine e sviluppo degli ordinamenti giusprivatistici moderni in base alla tradizione del diritto romano", Andavira Editora, Santiago de Compostela, 2013.
- Kischel, Uwe. Comparative Law. Trans. Andrew Hammel. Oxford: Oxford University Press, 2019.
- Moreno Navarrete, M. A. The Concept of Civil Law. Historical Dimension. Revista de Derecho Actual, vol. III, 2017.
- Weiss, Gunther A. (2000). „The Enchantment of Codification in the Common-Law World”. Yale Journal of International Law. 25 (2).
- McClure, Bruce (15. 7. 2019). „The Eclipse That Marked The Start Of The Iroquois Confederacy”. EarthSky. Приступљено 14. 8. 2021.
- „Kayanlaˀ Kówa – Great Law of Peace”. Oneida. Oneida Nation. Приступљено 14. 8. 2021.
- Supreme Court of Ireland (2020). „Sixth enrolment of the Constitution”. Annual Report 2019 (PDF). Dublin. стр. 50—52. Приступљено 13. 8. 2022.
- „Revised Acts”. Dublin: Law Reform Commission. Приступљено 23. 8. 2022.
- Criminal Law Codification Advisory Committee (20. 9. 2013) [2010]. Draft Criminal Code and Commentary. Dublin: Stationery Office. ISBN 978-1-4064-2783-7. Приступљено 2. 9. 2022.
„Latest News”. Official website (на језику: енглески). Criminal Law Codification Advisory Committee. Приступљено 2. 9. 2022.
- Public Law No: 113-287, To enact title 54, United States Code, "National Park Service and Related Programs", as positive law.
- Meyer, Timothy (2012). „Codifying Custom”. University of Pennsylvania Law Review. 160: 995-1069.
- La Due, William J., J.C.D.: The Chair of Saint Peter: A History of the Papacy (Maryknoll, NY: Orbis Books, 1999)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- A collection of Roman Law resources maintained by professor Ernest Metzger
- The Roman Law Library by Professor Yves Lassard and Alexandr Koptev
- A Primer on the Civil Law System from the Federal Judicial Center
- Brasil Law Articles in English
- A Civil Law to Common Law Dictionary by N. Stephan Kinsella, Louisiana Law Review (1994)
- Brehon Law (King Ollamh Fodhla)
- The Concept of Civil Law. Historical Dimension. Moreno Navarrete, Miguel Ángel
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
