Корисник:Big Truzz/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

НБА ФИНАЛЕ 2020.[уреди | уреди извор]

НБА финале 2020. представљало је шампионску серију Националне кошаркашке асоцијације (НБА) сезоне 2019–20 и завршетак плеј-офа сезоне. У овој серији, шампиони Западне конференције, Лос Анђелес Лејкерси победили су шампионе Источне конференције, Мајами Хит, резултатом 4–2, освојивши свој први шампионат у последњих 10 година. То је 17. титула франшизе, којом су се Лејкерси изједначили са Бостон Селтиксима за највише титула у историји лиге. ЛеБрон Џејмс из Лејкерса је четврти пут у каријери проглашен за најкориснијег играча НБА финала(ФМВП). Постао је први играч у историји лиге који је проглашен за најкориснијег играча финала са три различите франшизе(два пута са Хит-ом, једном са Кавалирсима и једном са Лејкерсима) и четврти играч који је освојио НБА титулу са три различита тима. Председница Лејкерса Џини Бас постала је прва женска власница НБА тима која је водила свој тим до НБА титуле. Лејкерси су били прво место на Западу, док је Хит био 5. на Истоку, постајући трећи најгоре пласиран тим који је прошао у финале. Ово је био први пут да се Лејкерси и Хит састају у НБА финалу, и први пут да оба учесника финала пропустила плеј-оф у претходној сезони. Џејмс је претходно играо за Мајами под вођством Хит-овог тренера Ерика Сполстре, освајајући две узастопне титуле, 2012. и 2013., у четири узастопна наступа у финалу, од 2011. до 2014., док је председник Хит-а Пет Рајли био тренер „Шоутајм“ ере Лејкерса, од 1981. до 1990., водећи их до 4 НБА титуле у 7 наступа. Финале је првобитно било заказано за јун, али је сезона прекинута средином марта због пандемије KОВИД-19. НБА и њени играчи касније су одобрили план за поновно покретање сезоне  крајем јула,  постављањем НБА  мехура  у  Волт Дизни Ворлд-у ради заштите тимова од вируса. Утакмице су се одржавале у ЕСПН спортском комплексу у Беј Лејку на Флориди, а финале се играло од 30. септембра до 11. октобра. Финале је ове године почело касније него икад у историји.

Позадина[уреди | уреди извор]

Суспензија сезоне и поновно покретање[уреди | уреди извор]

11. марта 2020. године, НБА је објавио суспензију сезоне 2019–20, након извештаја да је центар Јута Џез-а Руди Гобер био позитиван на ковид-19 само неколико сати пре утакмице Џез-а против Оклахома Сити Тандера. 4. јуна, Одбор НБА Гувернера одобрио је наставак сезоне 2019–20 у Волт Дизни Ворлд-у. Национално удружење кошаркаша одобрило је план дан касније. Према том плану, тринаест тимова западне конференције и девет тимова источне конференције, који укључују све клубове у шест утакмица од плеј-офа, одиграли су по 8 утакмица жреба регуларне сезоне. Након тога би се одржао турнир за осмо место у конференцији, ако би девети тим у конференцији завршио регуларни део сезоне са 4 или мање победа од осмог тима у конференцији(овај турнир за улазак коришћен је само у западној конференцији). НБА плеј-оф тада се играо као регуларни постсезонски турнир.

Мајами Хит[уреди | уреди извор]

Џими Батлер, трејдован у Мајами Хит 2019.
Eнтони Дејвис, трејдован у Лејкерсе из Њу Орлеанса, 2019.

Током оф-сезоне, Хит је пристао на договор са Лос Анђелес Клиперсима, Портланд Трејл Блејзерсима и Филаделфија севентисиксерсима у коме Ол-Стар крило Џими Батлер прелази из Филаделфије у Мајами. Мајами је сезону започео са два играча који нису били изабрани на НБА драфт-у, Кендрик Наном и Данкан Робинсоном. У својој првој сезони са Хит-ом, Батлер је пети пут у каријери номинован Ол-Старом, а Бам Адебајо добио је прву селекцију. Пре него што је сезона прекинута, Мајами Хит је први пут од 2017–18 постао шампион Југоисточне Дивизије и обезбедио пласман у плејоф. Хит је у првом колу плеј-офа савладао Индијана Пејсерсе резултатом 4–0, затим у другом колу у пет утакмица савладао Милвоки Баксе, резултатом 4–1, носиоце првог места у Источној конференцији, а затим у Финалу Источне конференције савладао Бостон Селтиксе 4–2 и тиме постао први тим у историји лиге који је као 5. место у конференцији изборио пласман у финале.

Лос Анђелес Лејкерси[уреди | уреди извор]

Лејкерси су излазили из разочаравајуће сезоне 2018–19 у којој су пропустили плеј-оф. ЛеБрон Џејмс, највећи додатак екипи те сезоне, претрпео је прву озбиљнију повреду у својој каријери, и тако пропустио плеј-оф први пут од 2005. Последњег дана сезоне, Меџик Џонсон је поднео оставку на месту председника кошаркашких операција, а тренер Лук Волтон и тим су се заједнички договорили да се растану неколико дана касније. Током оф-сезоне, генерални директор Роб Пелинка ангажовао је Френка Вогела као новог главног тренера Лејкерса, и довео појачање преласком крилног центра Ентони Дејвиса из Њу Орлеанс Пеликанса, у тросмерном трејду са Пеликансима и Визардсима. Пелинка је унапређен у потпредседника кошаркашких операција у јануару 2020., док је и даље задржао улогу генералног менаџера. Касније током месеца, легендарни бивши бек Лејкерса Коби Брајант погинуо је у паду хеликоптера заједно са својом ћерком Џијаном и још седам особа. Лејкерси су им посветили сезону. Лејкерси су свој први пласман у плеј-оф од сезоне 2012–2013 изборили у марту 2020, неколико дана пре него што је сезона прекинута. Након што је сезона настављена у мехуру, Лејкерси су по први пут од сезоне 2009–10 освојили и прву титулу Пацифичке дивизије од 2012. године и 1. место Западне конференције. Џејмс и Дејвис су били вицешампиони НБА најкориснијег играча(МВП), односно НБА одбрамбеног играча године, иза Јаниса Антетокумпа, а обојица су именовани за Ол-НБА први тим који чини по један најбољи играч са сваке позиције из целе лиге. Лејкерси су у 5 утакмица савладали Портланд Трејл Блејзерсе у првој и Хјустон Рокетсе у другој рунди, а затим су у 5 утакмица савладали и Денвер Нагетсе у финалу Западне конференције. Лејкерси су обезбедили пласман у финале први пут од 2010., а тиме је Џејмс стигао до свог 9. финала у последњих десет година и истовремено 10. финала у последњих 13 година.

Регуларни део сезоне[уреди | уреди извор]

Источна конференција
# Тим П И % УИ УО
1 Милвоки Бакси 56 17 .767 - 73
2 Торонто Репторси 53 19 .736 2.5 72
3 Бостон Селтикси 48 24 .667 7.5 72
4 Индијана Пејсерси 45 28 .616 11.0 73
5 Мајами Хит 44 29 .603 12.0 73
6 Филафелфија севентисиксерси 43 30 .589 13.0 73
7 Бруклин Нетси 35 37 .486 20.5 72
8 Орландо Меџик 33 40 .452 23.0 73
9 Вошингтон Визардси 25 47 .347 30.5 72
10 Шарлот Хорнетси 23 42 .354 29.0 65
11 Чикаго Булси 22 43 .338 30.0 65
12 Њујорк Никси 21 45 .318 31.5 66
13 Детроит Пистонси 20 46 .303 32.5 66
14 Атланта Хокси 20 47 .299 33.0 67
15 Кливленд Кавалирси 19 46 .292 33.0 65
Западна конференција
# Тим П И % УИ УО
1 Лос Анђелес Лејкерси 52 19 .732 - 71
2 Лос Анђелес Клиперси 49 23 .681 3.5 72
3 Денвер Нагетси 46 27 .630 7.0 73
4 Хјустон Рокетси 44 28 .611 8.5 72
5 Оклахома Сити Тандер 44 28 .611 8.5 72
6 Јута Џез                44 28 .611 8.5 72
7 Далас Меверикси 43 32 .573 11.0 75
8 Портланд Трејл Блејзерси          35 39 .473 18.5 74
9 Мемфис Гризлиси 34 39 .466 19.0 73
10 Финикс Санси 34 39 .466 19.0 73
11 Сан Антонио Спарси 32 39 .451 20.0 71
12 Сакременто Кингси 31 41 .431 21.5 72
13 Њу Орлеанс Пеликанси 30 42 .417 22.5 72
14 Минесота Тимбервулвси 19 45 .297 29.5 64
15 Голден Стејт Вориорси         15 50 .231 34.0 65
Мајами Хит(шампиони Источне Конференције) Лос Анђелес Лејкерси(шампиони Западне Конференције)
Поразили 4. Индијана Пејсерсе, 4–0 Прва рунда Поразили 8. Портланд Трејл Блејзерсе, 4–1
Поразили 1. Милвоки Баксе, 4–1 Полуфинале конференције Поразили 4. Хјустон Рокетсе, 4–1
Поразили 3. Бостон Селтиксе, 4–2 Финале конференције Поразили 3. Денвер Нагетсе, 4–1

Сусрети у регуларном делу сезоне[уреди | уреди извор]

Лос Анђелес Лејкерси су победили у оба сусрета, резултатом 95–80 у Стејплс Центру, 8.11.2019., и 113–110 у Американ Ерлајнс Арени, 13.12.2019.

Резиме серије[уреди | уреди извор]

Прва утакмица[уреди | уреди извор]

Ентони Дејвис из Лејкерса имао је 34 поена, 9 скокова и 5 асистенција у својој првој утакмици финала, а ЛеБрон Џејмс додао је 25 поена, 13 скокова и 9 асистенција да би Лос Анђелес довео до победе над Мајамијем резултатом 116–98. Хит је средином прве четвртине водио 23–10 пре него што су их Лејкерси надиграли 55–25 да би на полувремену водили са 17 поена разлике. Лејкерси су у трећој четвртини повећали вођство на чак 32 поена. Погодили су 13 од првих 20 шутнутих тројки, да би на крају утакмице промашили 16 од последњих 18 тројки.                                                     Џими Батлер из Мајамија искривио је леви зглоб пре краја првог полувремена, али је остао у игри и завршио са 23 поена. Плејмејкер Хит-а Горан Драгић није играо у другом полувремену због повреде стопала. Центар Мајамија Бам Адебајо такође није завршио утакмицу након изласка у трећој четвртини са повредом рамена.

Друга утакмица[уреди | уреди извор]

Џејмс је постигао 33 поена, а Дејвис 32, доводећи Лејкерсе до вођства од 2–0 победом над Хитом од 124–114. Џејмс и Дејвис били су први саиграчи из Лејкерса који су постигли по 30 поена у финалној утакмици од Кобија Брајанта и Шекила О’Нила у 3. утакмици НБА финала 2002. Тим је шутирао 51% из игре и погодио 22 од првих 25 покушаја за 2 поена, укључујући 16 узастопних погођених пре краја првог полувремена. Дејвис је погодио 14 од својих првих 15 покушаја из игре. Мајами је играо без својих повређених стартера Адебаја(врат и лево раме) и Горана Драгића(поцепана лева плантарна фасција). Лејкерси су водили са 6 поена разлике након прве четвртине, иако су погодили само 3/12 покушаја за три поена. Заостајући за 14 на полувремену, Хит је постигао 39 поена у трећој четвртини, али је на уласку у 4/4 губио 10 поена разлике. Режон Рондо је имао 16 поена, док су Кентејвиус Колдвел-Поуп и Кајл Кузма додали по 11 за Лејкерсе. Лејкерси су шутирали 16/47 за три поена. Мајами су предводили Батлер са 25 поена и Кели Олиник са 24 са клупе. Тајлер Хиро и Мејерс Леонард заменили су Драгића и Адебаја у почетној постави. Хиро је постао најмлађи играч који је стартовао у утакмици НБА финала са 20 година и 256 дана. Био је осам дана млађи од Меџик Џонсона када је 1980. године стартовао у утакмици 1 за Лејкерсе против Филаделфија севентисиксерса.

Трећа утакмица[уреди | уреди извор]

Батлер је завршио са 40 поена, 11 скокова и 13 асистенција за трипл-дабл како би водио Мајами до победе од 115–104, пошто Хит-ови стартери Адебајо и Драгић нису играли. Мајами је водио већи део утакмице. У више наврата изгледало је да преузимају контролу над игром, али Лејкерси би одговорили. Хит је водио са 13 у првој четвртини пре него што су  Лејкерси повели пет минута касније. Мајами је започео друго полувреме са серијом 10–0 за вођство од 14, али је Лос Анђелес одговорио са осам узастопних поена. Хит је повео са 12 касно у трећој четвртини пре него што су их Лејкерси надиграли 20–6 и вратили вођство 91–89 са 8:55 преосталих у игри. Међутим, Хит је надиграо Лејкерсе 26–13 у завршетку утакмице и смањио вођство Лејкерса на 2–1.                              Батлер је постао трећи играч у историји са трипл-даблом са 40+ поена у утакмици финала, придруживши се ЛеБрон Џејмсу и Џери Весту. Батлер је такође постао први играч који је у утакмици финала имао више поена, скокова и додавања од Џејмса, који је завршио са 25 поена, 10 скокова и 8 асистенција. Дејвис, који је рано био у проблему са фауловима, имао је само 15 поена и 5 скокова. Лејкерси су имали 20 изгубљених лопти, што је довело до 21 поена за Хит. Хиро и Олиник су постигли по 17 поена за Мајами, док су Кајл Кузма и Маркиф Морис имали по 19 поена са клупе за Лејкерсе. Стартери Мајамија надмашили су стартере Лејкерса 89–51.

Четврта утакмица[уреди | уреди извор]

Ентони Дејвис је погодио шут за три поена 39,5 секунди до краја утакмице да би Лејкерсима довео донео предност од девет поена и обезбедио победу од 102–96 и тиме довео Лејкерсе до вођства од 3–1 над Хитом. Џејмс је имао 28 поена, 8 асистенција и 12 скокова, док је Дејвис завршио са 22 поена, 4 асистенције и 9 скокова. Џејмс је постигао тројку која је Лејкерсе довела у предност 55–54. Лејкерси нису заостајали током последњих 20 минута, иако би Мајами остајао близу све време. Са преосталих 3:05 у игри, Батлер је погодио тројку из угла, што је Хит-у донело предност. Седам секунди касније, Колдвел-Поуп је погодио тројку из угла да би Лејкерси повели са 93–88. Мајамију је тада истекло време за напад, а Колдвел-Поуп је из рекета дао кош за вођство од седам поена.  Колдвел-Поуп је имао 15 поена, а Дени Грин 10 за Лејкерсе. Батлер је завршио са 22 поена, 9 асистенција и 10 скокова за Хит. Хиро је имао 21 поен, Данкан Робинсон 17, а Адебајо је додао 15 за Хит након што је пропустио две утакмице.

Пета утакмица[уреди | уреди извор]

Батлер је имао 35 поена, 12 скокова и 11 асистенција да доведе Мајами до победе од 111–108 и спречи елиминацију, доводећи серију до 3–2. Хит је издржао доминантан учинак Џејмса, који је завршио са 40 поена на само 21 шут из игре, 13 скокова и седам асистенција. Са заостатком Лејкерса од 1 поен на 18,8 секунди до краја, Џејмс је ушао у рекет, где су га окружили Батлер и Робинсон, а приближио се и трећи дефанзивац. Џејмс је додао широм отвореном Грин-у на врху капице, али Грин је промашио тројку са преосталих 7,1 секунди. Морис је дошао до офанзивног скока, финтирао шут, али је потом избацио лопту ван терена, 2,2 секунде од краја, у покушају да дода Дејвису под кош. Са 48 секунди до краја у првој четвртини, Дејвиса је Андре Игуадала ударио у десну пету, што је погоршало контузију коју је задобио у финалу конференције. Након што је минутима лежао на поду, Давис је изашао из игре и започео другу четвртину на клупи, што је помогло Хит-у да дође до 11 поена разлике. Лејкерси су се приближили да би на полувремену губили резултатом 60–56. Колдвел-Поуп, који је постигао 16 поена, постигао је тројку за вођство Лејкерса у четвртој четвртини. Са преосталих 3:13 до краја, Робинсон је постигао тројку да би Хит-у донео вођство од два поена, што је започело низ нерешених резултата и промену вођсатва на следећих девет поседа. Робинсон је завршио са 26 поена, укључујући 7 тројки, чиме је оборен рекорд Герија Нила који је 2013. године постигао највише тројки у финалу као неизабрани играч са драфта. Батлер је био исцрпљен пред крај, одмарајући се само 48 секунди током целе игре, чувајући Џејмса и понекад Дејвиса у одбрани. Постао је други играч са вишеструким  трипл-дабловима са 30+ поена у истој финалној серији, придруживши се Џејмсу. Батлер је био шести играч са вишеструким трипл-дабловима у истој серији финала, заједно са Џејмсом, Меџик Џонсоном, Леријем Брдом, Вилтом Чемберлејном и Дрејмондом Грином. Такође је постао први са 35 поена, 10 скокова, 10 асистенција и 5 украдених лопти у финалној утакмици, а био је тек други НБА играч који је достигао ту статистику у плеј-офу, придруживши се Гери Пејтону. Дејвис је постигао 28 поена и додао 12 скокова за Лејкерсе. До краја игре, приметно је шепао након још једног бацања око коша. Он и Џејмс постигли су 68 од 108 поена екипе. Комбиновано су били 24/36 из игре, док је остатак екипе погодио 14/46.

Шеста утакмица[уреди | уреди извор]

ЛеБрон Џејмс, најкориснији играч финала по 4. пут у каријери

Џејмс је имао 28 поена, 14 скокова и 10 асистенција да би Лејкерсе довео до победе 106–93 за њихово 17. првенство у историји франшизе и прво од 2010. Џејмс је четврти пут у каријери проглашен за МВП-а финала. Освојивши четврто првенство у каријери, постао је једини играч у историји НБА-а који је проглашен МВП-ом финала са три различите франшизе. Награду је добио једногласно. Тренер Лејкерса Френк Вогел одлучио је да започне са мањом, бржом поставом, убацујући бека Алекс Каруса уместо Двајта Хауарда и премештајући Дејвиса на позицију центра. Лос Анђелес никада није заостајао током утакмице и завршио је прву четвртину са вођством 28–20. У другој четвртини надиграли су Мајами са 36–16 и у првом полувремену водили су чак до 30 поена разлике. Вођство Лејкерса на полувремену 64–36 било је друго највеће вођство на полувремену у историји финала, иза вођства Бостона од 30 поена над Лејкерсима у првој утакмици 1985. године. Лејкерси су такође постали први НБА тим који је непоражен у сезони када је водио улазећи у четврту четвртину, са резултатом од 57 победа и 0 пораза у регуларној сезони и плеј-офу. Дејвис је имао 19 поена и 15 скокова. Адебајо је водио Мајами са 25 поена и 10 скокова. Батлер је задржан на само 12 поена, али је додао 8 асистенција и 7 скокова. Драгић, који се вратио, имао је 5 поена са клупе у 2/8 шутева, уз 5 скокова за 19 минута.  Џејмс је серију завршио са просеком од 29,8 поена, 11,8 скокова и 8,5 асистенција по мечу. Он и Дејвис постали су први саиграчи у историји НБА који су у просеку имали по 25 поена и шутирали 50%+  са терена у истој постсезони. Батлер је постао тек други играч у финалној серији који је директно водио свој тим у поенима, скоковима, асистенцијама, украденим и блокадама, придруживши се Џејмсу који је то успео 2016. године са Кавалирсима. Када су Доџерси победили у Ворлд Сирис-у касније током месеца, Лос Анђелес је поновио своје достигнуће да је имао шампионе НБА и Ворлд Сирис-а у истој години, као што су Лејкерси и Доџерси победили 1988. године.

Ростери[уреди | уреди извор]

2019–20 Лос Анђелес Лејкерс
Играчи Тренери
Позиција Бр. Име Висина Тежина Датум рођења Име
К 37 Костас Антетокумпо 2,08 м 91 кг 20.11.1997. Френк Вогел
Б 11 Ејвери Бредли 1,91 м 82 кг 26.11.1990.
К 12 Девонтеј Какок 2,03 м 109 кг 08.10.1996.
Б 1 Кентејвиус Колдвел-Поуп 1,96 м 93 кг 18.02.1993. Квинтон Крофорд
Б 4 Алекс Карусо 1,96 м 84 кг 28.02.1994.
Б 28 Квин Кук 1,85 м 82 кг 23.03.1993.
К/Ц 3 Ентони Дејвис 2,08 м 115 кг 11.03.1993. Лајонел Холинс
К 10 Џеред Дадли 1,98 м 108 кг 10.07.1985.
Б/К 14 Дени Грин 1,98 м 98 кг 22.06.1987.
Б 5 Тален Хортон-Такер 1,93 м 106 кг 25.11.2000. Џејсон Кид
Ц 39 Двајт Хауард 2,08 м 120 кг 08.12.1985.
К 23 ЛеБрон Џејмс 2,06 м 113 кг 30.12.1984.
К 0 Кајл Кузма 2,03 м 100 кг 24.07.1995. Мајк Пенберти
Ц 7 ЏеВел МекГи 2,13 м 122 кг 19.01.1988.
К 88 Маркиф Морис 2,03 м 111 кг 02.09.1989.
Б 9 Раџон Рондо 1,85 м 82 кг 22.02.1986. Мајлс Сајмон
Б/К 21 Џеј Ар Смит 1,98 м 102 кг 09.09.1985.
Б 18 Дион Вејтерс 1,91 м 95 кг 10.12.1991.
2019–20 Мајами Хит
Играчи Тренери
Позиција Бр. Име Висина Тежина Датум рођења Име
К/Ц 13 Бам Адебајо 2,06 м 116 кг 18.07.1997. Ерик Сполстра
К/Ц 17 Кајл Акександер 2,08 м 98 кг 21.10.1996.
К 22 Џими Батлер 2,01 м 104 кг 14.09.1989.
К 99 Џеј Краудер 1,98 м 107 кг 06.07.1990. Малик Ален
Б 7 Горан Драгић 1,91 м 86 кг 06.05.1986.
К 40 Јудонис Хаслем 2,03 м 107 кг 09.06.1980.
Б 14 Тајлер Хиро 1,96 м 88 кг 20.01.2000. Дон Крег
К 44 Соломон Хил 1,98 м 103 кг 18.03.1991.
Б/К 28 Андре Игуадала 1,98 м 98 кг 28.01.1984.
К 5 Дерик Џоунс Џуниор 1,98 м 95 кг 15.02.1997. Октавио де ла Грана
К/Ц 0 Мејерс Леонард 2,13 м 118 кг 27.02.1992.
Б 25 Кендрик Нан 1,88 м 86 кг 03.08.1995.
Б/К 4 Кеј Зи Окпала 2,03 м 98 кг 28.04.1999. Крис Квин
К/Ц 9 Кели Олиник 2,11 м 109 кг 19.04.1991.
К 55 Данкан Робинсон 2,01 м 98 кг 22.04.1994.
К 30 Крис Силва 2,03 м 106 кг 19.09.1996.
Б 2 Винсент Гејб 1,91 м 91 кг 14.06.1996.

Статистике играча[уреди | уреди извор]

Статистика Лос Анђелес Лејкерса[уреди | уреди извор]

Играч УО ППУ СПУ АПУ УПУ БПУ МПУ ШИ% 3П% СБ%
ЛеБрон Џејмс 6 29,8 11,8 8,5 1,2 0,5 39,4 59,1% 41,7% 66,7%
Ентони Дејвис 6 25,0 10,7 3,2 1,3 2,0 38,2 57,1% 42,1% 93,8%
Кентејвус Колдел-Поуп 6 12,8 2,8 2,0 1,0 0,2 31,3 37,7% 30,2% 85,7%
Режон Рондо 6 8,7 5,5 5,8 1,0 0,0 26,0 38,8% 33,3% 87,5%
Кајл Кузма 6 8,5 2,8 0,5 0,2 0,2 21,6 35,4% 31,0% 80,0%
Дени Грин 6 7,5 2,8 1,2 1,0 0,8 22,9 32,7% 28,9% 100%
Маркиф Морис 6 7,5 3,3 1,2 0,0 0,0 21,3 36,8% 40,0% 83,3%
Алекс Карусо 6 6,3 2,5 2,3 0,8 0,2 24,9 43,3% 37,5% 75,0%
Двајт Хауард 6 2,8 2,8 0,7 0,2 0,3 11,8 75,0% 100% 57,1%
Квин Кук 2 1,5 0,0 0,0 0,0 0,0 1,4 50,0% 50,0% 0,0%
Џеј Ар Смит 3 1,0 0,3 0,0 0,3 0,0 3,4 33,3% 33,3% 0,0%
Џеред Дадли 3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,3 0,9 0,0% 0,0% 0,0%

Статистика Мајами Хит-а[уреди | уреди извор]

Играч УО ППУ СПУ АПУ УПУ БПУ МПУ ШИ% 3П% СБ%
Џими Батлер 6 26,2 8,3 9,8 2,2 0,8 43,0 55,2% 30,8% 88,7%
Бам Адебајо 4 15,3 6,3 2,5 0,3 0,8 33,7 53,5% 0,0% 62,5%
Тајлер Хиро 6 14,7 4,2 3,0 0,5 0,0 31,3 36,8% 34,6% 81,3%
Данкан Робинсон 6 12,5 2,7 2,5 0,8 0,3 26,0 40,4% 32,0% 100,0%
Кели Олиник 5 11,6 6,0 1,4 0,4 0,6 21,6 48,8% 22,7% 84,6%
Џеј Краудер 6 11,2 5,2 1,2 0,3 0,5 22,9 41,8% 31,5% 80,0%
Кендрик Нан 6 10,5 3,5 1,8 0,0 0,2 21,3 47,1% 22,6% 100,0%
Мејерс Леонард 2 7,0 0,5 0,5 0,5 0,0 11,0 83,3% 100,0% 100,0%
Горан Драгић 2 5,5 3,0 2,5 1,5 0,0 11,8 31,3% 0,0% 50,0%
Андре Игуадала 6 3,2 2,7 2,0 0,3 0,3 1,4 42,1% 37,5% 0,0%
Соломон Хил 4 3,0 0,8 0,3 0,0 0,0 3,4 55,6% 33,3% 0,0%
Дерик Џоунс Џуниор 4 0,5 0,3 0,0 0,0 0,0 2,5 50,0% 0,0% 0,0%

Референце[уреди | уреди извор]

[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] [30] [31] [32] [33]

  1. ^ 2020 NBA Finals (на језику: енглески), 2021-01-17, Приступљено 2021-01-18 
  2. ^ "LeBron James Becomes 4th Player To Win NBA Championship With 3 Different Teams" (на језику: енглески), 2020-10-12, Приступљено 2021-04-22 
  3. ^ "Kobe Bryant’s spirit is present in Lakers’ NBA championship triumph" (на језику: енглески), 2020-10-11, Приступљено 2021-04-22 
  4. ^ "The Finals are set: LeBron, Lakers will meet Butler, Heat" (на језику: енглески), 2020-09-28, Приступљено 2021-04-22 
  5. ^ "NBA to suspend season following tonight’s games" (на језику: енглески), 2020-03-11, Приступљено 2021-04-22 
  6. ^ "NBA approves 22-team format to finish season" (на језику: енглески), 2020-06-04, Приступљено 2021-04-22 
  7. ^ "NBPA approves further negotiations with NBA on 22-team format for season restart" (на језику: енглески), 2020-06-05, Приступљено 2021-04-22 
  8. ^ "Reports: Heat complete four-team trade for Butler" (на језику: енглески), 2019-07-02, Приступљено 2021-04-22 
  9. ^ "Heat end NBA Finals with thud, fall 106-93 as Lakers claim title in Game 6" (на језику: енглески), 2020-10-11, Приступљено 2021-04-22 
  10. ^ "Heat’s Adebayo, Butler named NBA All-Stars. Adebayo also part of All-Star Saturday night." (на језику: енглески), 2020-01-30, Приступљено 2021-04-22 
  11. ^ "Heat Clinch No. 5 Seed in Eastern Conference Playoffs After Loss to Pacers" (на језику: енглески), 2020-08-15, Приступљено 2021-04-22 
  12. ^ "How Unlikely Is the Heat’s Playoff Run? Let Us Count the Ways." (на језику: енглески), 2020-09-30, Приступљено 2021-04-22 
  13. ^ "What went wrong for LeBron James, Lakers in Year 1?" (на језику: енглески), 2020-03-13, Приступљено 2021-04-22 
  14. ^ "First LeBron James, now Anthony Davis: The time to pity the Lakers has passed" (на језику: енглески), 2019-06-16, Приступљено 2021-04-22 
  15. ^ "Magic Johnson steps down as Lakers' president of basketball operations" (на језику: енглески), 2019-04-10, Приступљено 2021-04-22 
  16. ^ "Los Angeles Lakers and Luke Walton Mutually Agree to Part Ways" (на језику: енглески), 2019-04-12, Приступљено 2021-04-22 
  17. ^ "Vogel introduction caught up in ongoing Lakers drama" (на језику: енглески), 2019-05-21, Приступљено 2021-04-22 
  18. ^ "Lakers Acquire Anthony Davis" (на језику: енглески), 2019-07-06, Приступљено 2021-04-22 
  19. ^ "James and Lakers advance with 131-122 win over Trail Blazers" (на језику: енглески), 2020-08-30, Приступљено 2021-04-22 
  20. ^ "Welcome back: Lakers, LeBron headed to the conference finals" (на језику: енглески), 2020-09-13, Приступљено 2021-04-22 
  21. ^ "James, Lakers beat Nuggets in Game 5 to reach NBA Finals" (на језику: енглески), 2020-09-27, Приступљено 2021-04-22 
  22. ^ "Lakers, LeBron roll in Game 1 of finals, top Heat 116-98" (на језику: енглески), 2020-10-01, Приступљено 2021-04-22 
  23. ^ "Halfway home: Lakers top Heat 124-114 for 2-0 Finals lead" (на језику: енглески), 2020-10-03, Приступљено 2021-04-22 
  24. ^ "Butler's big night helps Heat cut Lakers' Finals lead to 2-1" (на језику: енглески), 2020-10-05, Приступљено 2021-04-22 
  25. ^ "Jimmy Butler logs 3rd 40-point triple-double in NBA Finals history" (на језику: енглески), 2020-10-05, Приступљено 2021-04-22 
  26. ^ "Lakers top Heat 102-96, take 3-1 lead in NBA Finals" (на језику: енглески), 2020-10-07, Приступљено 2021-04-22 
  27. ^ "Heat force Game 6, top Lakers to stave off elimination" (на језику: енглески), 2020-10-10, Приступљено 2021-04-22 
  28. ^ "NBA Finals: LeBron James vs. Jimmy Butler is touching history" (на језику: енглески), 2020-10-10, Приступљено 2021-04-22 
  29. ^ "The Lakers’ Winding Path Ends With a Championship" (на језику: енглески), 2020-10-11, Приступљено 2021-04-22 
  30. ^ "LeBron James makes Finals MVP history in 2020" (на језику: енглески), 2020-10-11, Приступљено 2021-04-22 
  31. ^ "NBA Finals: The scenes of a Lakers title celebration like no other" (на језику: енглески), 2020-10-12, Приступљено 2021-04-22 
  32. ^ "2020 NBA Finals: Heat vs. Lakers" (на језику: енглески), 2020-10-01, Приступљено 2021-04-22 
  33. ^ "Lakers Championship Parade Delayed Until Safer Climate" (на језику: енглески), 2020-10-13, Приступљено 2021-04-22 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Big_Truzz/песак&oldid=23765335”