Корисник:BuhaM/Пројекти

С Википедије, слободне енциклопедије

Кафић Џој у Нишу

Џој
Информације
Статус затворена
Отварање 1982.
Затварање 1989.
Број спратова 1
Власник Јован Мандић, Љуба Бојовић

Кафић Џој, оригиналног имена „Joy” био је култни и један од првих кафића отворених у Нишу 80-их година 20. века. Налазио се у Душановој улици и био је омиљено место окупљања младих Нишлија, као и музичара из свих крајева тадашње Југославије који су долазили у град. Последњи дани постојања овог кафића били су 30. и 31. јануар 1988. године, а затворен је уз свирку групе Леб и сол.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Кафић Џој отворен је у пролеће 1982, као један од првих кафића у Нишу. Према речима једног од некадашњих власника, име „Joy” добио је по дискотеци у Палма де Мајорци, коју је видео на летовању, па је хтео “да свет доведе у Ниш”. Нишка омладина се тада из Хипи долине преселила у „Џој”. Власници су били Јован Мандић и Љуба Бојовић. Јован Мандић потиче из старе нишке угоститељске породице, у чијем власништву је чувена кафана „Американац”.

Кафић је престао са радом првог дана 1989. године. Последњи дани „Џоја” били су 30 и 31. децембар 1988. Предпоследњег дана, 30. децембра, свирали су бендови Леб и сол и Кербер, а у кафићу се окупило неколико стотина људи, далеко више него што је локал могао да прими у уобичајеним околностима.[1]

О кафићу[уреди | уреди извор]

Од самог почетка кафић се одликовао иновацијама. Имао је прву неонску реклама у граду, дозере и кафемат, озвучење од 200 вати и музику са цд плејера. У њему су се служили први еспресо и тостеви. У „Џоју” се није служило пиво, које се тада сматрало „пићем алкохоличара”, већ су се пила различита жестока пића, најчешће у комбинацији са Кока-колом (шток-кола, рум-кола). У локалу је могло да се смести само 150 гостију, па је петком и суботом испред кафића била толика гужва да је Душанова улица често била блокирана.[1]

У време када је настао „Џој је, представљао прекретницу у начину живота младе генерације која се у њему окупљала, слушала добру музику и дружила са познатим уметницима који су током боравка у Нишу обавезно посећивали овај кафе. У „Џоју” су се окупљали и сви таташњи југословенски рок музичари који су тих година свирали у Нишу. Све културне манифестације, међу којима су и Филмски сусрети, књижевне и сликарске колоније, биле су повезане са овим кафићем.[2]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Када се „Џој” отворио конзервативна нишка јавност називала га је „убицом корзоа”, а градске власти су покушале званичном уредбом да забране страна имена локала, као што је „Joy”.

У „Џој” су долазили чланови група Идоли, Прљаво казалиште, Парни ваљак, Аеродром, Психомодо поп, као и Ђорђе Балашевић и многи други музичари.

Последња ноћ у овом кафићу остала је запамћена по броју гостију који су тада дошли. Иако је локал примао 150 људи, унутра их је било 300-400. На самом крају вечери пиће није наплаћивао. Последњег дана, 31. децембра, гостима је дозвољено да свако узме неки сувенир, па су однели све, од посуђа до намештаја и по речима некадашњег власника „буквално размонтирали кафић”.[1]


Социолошки утицај[уреди | уреди извор]

У време када је постојао, „Џој” је био једно од најважнијих културних места на којима су се окупљали млади у Нишу и које им је обележило тај важан период у животу. Временом је постао урбана легенда града, симбол нишких осамдесетих и сведок времена које је нестало.[1] Тридесет година пошто је затворен, овај кафић и даље представља културолошко-социолошки феномен.

О нишком кафићу „Џој” снимљен је документарни филм „Урбана легенда Џој”, нишког аутора и редитеља Дејана Дабића. Крајем маја 2012. у Нишком културном центру обележен је 30. рођендан „Џоја”.[3] На прослави је приказан Дабићев филм и организован је разговор о социолошко-културолошком феномену кафића, посматраном са психолошког и социолошког аспекта. Програм је праћен музиком нишких бендова и изложбом фотографија познатог нишког фотографа Душана Митића Цара.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Zirojević, Milan (7. 1. 2019). „30 godina od zatvaranja kultnog niškog kafića "Joy". Južne vesti. Приступљено 22. 9. 2021. 
  2. ^ а б „Podsećanje na kafe "Joy" u NKC-u”. Južne vesti. 25. 5. 2012. Приступљено 22. 9. 2021. 
  3. ^ „Urbana legenda „Joy“ još živi”. JuGmedia. 27. 05. 2012. Приступљено 22. 9. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]





Хипи долина у Нишу

https://www.dw.com/sr/ni%C5%A1ke-zar%C4%91ale-trube/a-56181383

https://www.vajdica.be/proizvod/hipi-dolina/

https://jugmedia.rs/hipi-dolina-ceo-svet-u-jednoj-mladosti-video/

https://nebojsaozimic.wordpress.com/2017/03/04/hipi-dolina/

https://www.juznevesti.com/Kultura/Premijera-filma-o-niskoj-Hipi-dolini-na-Filmskim-susretima.sr.htmlhttps://www.thehub.rs/o-nama.php

https://niskevesti.rs/film-o-hipi-dolini-na-niskim-vestima-video/

https://niskevesti.rs/kljucne-reci/hipi-dolina/