Корисник:Ranko

Ранко Томић
Ранко Томић
	Српски архитекта
Датум рођења	19. јун 1970. (53 год.)
Место рођења	Горњи Милановац; Србија

44° 01′ 45″ N 20° 27′ 09″ E / 44.02917° С; 20.45250° И / 44.02917; 20.45250

Архитекта и дизајнер, фотограф-аматер. У раној младости се бавио рок-музиком у групи GM Undergrounders.

Пет година (до новембра 2011.) сам био одборник ЛДП у скупштини општине Горњи Милановац и менаџер општинског одбора исте странке, након чега сам поднео оставку на место менаџера и чланство у странци.

Википедијански планови[уреди | уреди извор]

Да допуним податке о насељима општине Горњи Милановац (а и да убацим штошта из своје фото колекције), домаћем рокенролу, као и о архитектури.

Такође бих волео да на Википедији више не буде оваквих чланака (лево је оригинал, десно мој коментар):

Цитат из чланка	Испеци па реци
Захваљујући непредвидивом вихору ратних збивања, школовани официр ЈНА, Ратко Младић ненадано је доспео у ситуације о којима није могао ни сањати	Ово стилски као да је узето из читанке о догодовштинама Друга Тита; баш аутор зна шта је Ратко могао сањати (можда је сањао да истреби све неистомишљенике, можда је сањао Лепу Брену — ко ће га знати)?
Од 21. године члан партије, верни официр идеолошке војске која је учена само како да се брани од спољашњег, али не и од унутрашњег непријатеља, на попису изјашњаван као Југословен	Јесте, баш знате како се изјашњавао, вирили му преко рамена кад га је посећивала пописна комисија. И друго, само неко ко никад није био у ЈНА и ко не зна ама баш ништа о ЈНА, може да напише да официри ЈНА нису учени како да се одбране од унутрашњег непријатеља.
морао је сада, у том неочекиваном обрту, да брани не свих пет народа, већ само један, и то од дојучерашњих комшија	Какав драмски заплет! Ратко брани? Можда Ратко Свилар. Он је добро бранио.
Још на книнском ратишту схватио је да процеп између Срба-комуниста и Срба-четника представља тачку спотицања у даљој организацији српске војске[тражи се извор], те је забранио ношење и петокрака и кокарди, инсистирајући на јединственом српском грбу са тробојком.	Има добар блог на ову тему, који прилично добро објашњава идеолошку подлогу овога.
Ратујући у Книну, још као пуковник, спријатељио се са војницима и народом, захваљујући својој непосредности у комуникацији[тражи се извор], што је знатно, поготову у каснијим годинама ратовања допринело његовој изразито великој популарности међу обичним људима, који су га доживаљавали као народског генерала[тражи се извор]	Дивни, добри Ратко, кога је народ обожавао. Баш прави пример непристрасног енциклопедијског писанија. Баш ме занима како су га доживљавали ови са друге стране нишанских справа артиљерије око Сарајева.
Добро је позната прича о његовој храбрости, када је сам ушао у минирани аутобус, који се налазио на путу којим је морао проћи ка крајњем одредишту[тражи се извор]. Пошто није било времена да се чекају специјалне обучене јединице, пуковник Младић одлучио је да проба сам, и успео[тражи се извор].	Јунак, него шта! Непристрасно.
Тада су сведоци овог догађаја коментарисали да је у питању лудо храбар пуковник, који са таквим приступом решавању проблема може далеко догурати.	Богами је догурао далеко. Чак до Хага. Да није језиво, било би смешно.
Већ 1992., поставши командант ВРС, врло брзо од разбијене и неорганизоване масе, прави добро устројену Војску која се достојно може супротставити непријатељу, шта више и надмоћно га потући[тражи се извор]. Управо су му ти први месеци ратовања, и велики војни успеси донели ореол генијалног генерала[тражи се извор], да га је чак и један угледни амерички часопис[тражи се извор од 09. 2009.] 1994. прогласио једним од најбољих 30 војсковођа данашњице.	Да, стварно геније за убијање цивила, а што се војних успеха тиче — будимо реални, човек је изгубио све територије на којима је ратовао. Можда је био геније за маркетинг, кад његови обожаваоци ни после две деценије нису успели да схвате да је изгубио.

Лични планови[уреди | уреди извор]

bi se stvari pokrenule, ponekada su potrebni odlučni potezi. Da bi oni imali smisla, mora ih sprovoditi neko ko razume svoj grad, i živi sa njim i u njemu.”

Порука посетиоцу[уреди | уреди извор]

Поштовани посетиоче, погледај моју галерију слика и помози да препознамо биљке, гљиве и животиње које тамо имам. Галерија је подељена на следеће делове: препознате биљке, непрепознате биљке, препознате гљиве, непрепознате гљиве, препознате животиње, непрепознате животиње, људе и пределе.

Цитат месеца[уреди | уреди извор]

Буђење људи, просвећивање и васпитање — без тога демократија постаје опасна ствар. Јер, онда се догађа оно што критичари тврде, а то је да вешт агитатор и безочни интригант могу да чине шта хоће. Али лек за то није да се управљање и одговорност одузму народу и пренесу једној малој клики. Тада су опасности још веће, јер би улагивање, личне везе и чак подмићивање добили јединствене услове за развој.
— Хал Кок: „Шта је демократија?” (1945.)