Космодром Восточни

С Википедије, слободне енциклопедије
Прво лансирање ракете Сојуз 2.1а са космодрома Восточни 28. априла 2016. године.

Космодром Восточни (рус. Восточный, у преводу „Источни”) је руски космодром који је тренутно у изградњи. Налази се у Амурској области на Руском далеком истоку, на 51° СГШ. Прво лансирање било је заказано за децембар 2015. године, али је у октобру одложено за април 2016.[1] У оперативну употребу би требало да уђе 2017. за када су планирана два полетања, а 2018. четири.[2] Планирано је да Восточни постане примарни космодром руског космичког програма, како би се смањила зависност од космодрома Бајконур који се налази на територији Казахстана.

Предности и мане[уреди | уреди извор]

Восточни на карти Русије
Восточни
Восточни
Космодром Восточни биће лоциран на 51° 49′ СГШ 128° 15′ ИГД, на руском далеком истоку.

У односу на космодром Бајконур, Восточни има и предности и мане.

Предности[3]
  • У првој фази лета ракета-носач не прелази преко густо насељених делова више држава. Код лансирања са Бајконура током прве фазе лета ракета-носач лети преко насељених делова Казахстана, Русије, Кине и Монголије, па постоји вероватноћа да у случају квара на ракети њени делови падну у неко насеље и изазову људске жртве. Код полетања са Восточног овај проблем је знатно мањи, ракета већином лети преко сибирске тајге која је ретко насељена и не прелеће преко територије других држава.
  • Делови првог степена ракете-носача падају у ретко насељене пределе сибирске тајге или у океан у међународним водама. При лансирању са Бајконура први степен ракете (мотори и резервоари) по одвајању од другог степена настављају балистичком путањом и падају у казахстанске степе. Током деценија било је више случајева да су делови првог степена падали људима на куће, али није било жртава. Посебан проблем је први степен ракете Протон, која сагорева изузетно токсично гориво, па на место пада првог степена ове ракете морају да изађу посебни тимови који раде деконтаминацију.
  • Восточни је изграђен недалеко од космодрома Свободни који користе Руске ракетне снаге, тако да је било лако успоставити железничке и путне везе до новог космодрома.
  • Смањени политички ризик — Казахстан је почетком 21. века у неколико наврата блокирао лансирање руских ракета из Бајконура под разним изговорима.[4].

Примарни циљ изградње новог комплекса на крајњем истоку Русије је да се смањи обим лансирања из космодрома Бајконур, али не и да се он у потпуности замени новим космодромом, тако да ће се два комплекса користити паралелно макар до истека закупа 2050. године.[5] Космодром Восточни ће такође допринети имплементацији државног програма пресељења становништва.[6]

Мане
Прво лансирање ракете Сојуз 2.1а са космодрома Восточни 28. априла 2016. године.
  • Восточни је скоро 6° северније од Бајконура, што ће се одразити на масу коју ракете-носачи могу доставити у орбиту.
  • У оквиру Восточног мораће да се изгради нови аеродром, док Бајконур има два. Већина сателита и других свемирских летелица до космодрома се доставља авионом. Восточни ће прво користити локалне аеродроме одакле ће се сателити довозити железницом, а касније је планирана изградња и аеродрома у оквиру космодрома.
  • Повећани трошкови транспорта. Погони за производњу сателита, ракета-носача и друге опреме налазе се у Москви, Самари и Жељезногорску, који су од Бајконура удаљени од 2.500 до 1.500 километара. Од ових погона до новог космодрома има око 5.500 километара.[7] Због тога је крајем маја 2015. одлучено да се производња ракете Ангара одвија у Омску, који је од комплекса удаљен око 4.900 километара.[8]
  • Недостатак стамбеног простора и инфраструктуре за запослене космодрома. Број потребних кадрова ће достићи скоро 100.000 људи. У почетној фази изграђен је стамбени простор за 6.200 становника, што значи да ће морати да се изгради цео град за запослене величине Благовјешченска, који је локални административни центар.

Лансирне рампе[уреди | уреди извор]

Владимир Путин током обиласка радова на изградњи, 14. октобра 2015.

Планирано је да се на простору космодрома Восточни изгради укупно седам лансирних рампи, по фазама:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Bodner, Matthew (14. 10. 2015). „Putin Delays First Launch From Russia's Troubled Vostochny Cosmodrome”. TheMoscowTimes.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 15. 10. 2015. 
  2. ^ „С космодрома Восточный в 2018 году запланировали 4 коммерческих запуска”. novosti-kosmonavtiki.ru. Приступљено 19. 5. 2016. 
  3. ^ „Фильм-презентация телестудии Роскосмоса об основных этапах строительства космодрома «Восточный»”. Телерадиостудия Роскосмоса. 
  4. ^ „Космонавтика. Справочный. Космодромы России. Восточный”. astro.websib.ru. 2. 8. 2011. Архивирано из оригинала 23. 03. 2018. г. Приступљено 29. 03. 2016. 
  5. ^ «Перминов: новый российский космодром „Восточный“ не заменит „Байконур“» // РИА Новости
  6. ^ Юрий КРУПНОВ «Создание в Амурской области на базе ЗАТО Углегорск и космодрома Свободный Дальневосточного космического кластера в целях организации полного цикла космической деятельности» Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2021) // Июнь 2007
  7. ^ Осмотреться в отсеках. Интервью с В. Е. Гудилиным. // «Аргументы Недели» № 14 (356) от 11 апреля 2013 г.
  8. ^ „27 мая 2015, РИА ФедералПресс: Омский завод «Полёт» будет собирать ракету-носитель «Ангара»”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2015. г. Приступљено 29. 03. 2016. 
  9. ^ Zak, Anatoly (14. 11. 2014). „Angara to move to Vostochny”. RussianSpaceWeb.com. Приступљено 14. 11. 2014. 
  10. ^ „Роскосмос: Первый пуск "Ангары-А5В" может состояться в 2022 году — Наталия Ячменникова — Российская газета”. Rg.ru. Приступљено 10. 04. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]