Коњаник (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Коњаник
Жанрдрама
РежијаБранко Иванда
СценариоИван Аралица
ПродуцентСтанислав Бабић
Лука Бабић
Главне улогеНикша Кушељ
Зринка Цвитешић
Горан Гргић
МузикаМојмир Новаковић
Игор Савин
Издавачка кућаЈадран филм
Година2003.
Трајање105 минута
Земља Хрватска.
Језикхрватски
НаградеЗлатна арена за најбољу споредну мушку улогу - Данко Љуштина
IMDb веза

Коњаник је хрватска историјска драма из 2003. године коју је режирао Бранко Иванда према истоименом роману Ивана Аралице.[1] Радња се врти око хрватског најамника из 18. века који непрестано мења стране на граници Далмације и Босне, тј. између Млетачке републике и Османског царства. Главне улоге тумаче Никша Кушељ, Зринка Цвитешић и Горан Гргић.[2][3][4]

Садржај[уреди | уреди извор]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Граница Далмације и Босне и Херцеговине, 18. век. Након што је Османско царство изгубило у рату са Хабсбуршком монархијом и Млетачком републиком, закључен је компромисни мировни уговор који ће разграничити хришћанску и исламску територију на том подручју. Далмација је припала Венецији, а Босна Турцима. На Божић, отац Ревач одлучује да својој деци, Петру и Јовану, испече овцу, али након што је украо једну из млетачке тврђаве Нечвен, командант га за казну убија и запали му кућу. Петар и Јован остају сирочад и спашава их локални фратар који их одводи код локалног травара. Петар као дечак ступа у војну службу као млетачки коњаник на граници, док је Јован постао пастир у православном манастиру, а затим монах по имену Никодим. Будући да сакупља богат мираз како би испросио лепу Лејлу, ћерку дувањског Џафер-бега, погранични ага Мујага Лулић пљачка са обе стране границе.

Петру је наређено да убије Мујагу, али баш када добије прилику, предомисли се и дарује му живот. Због тога га је Мујага прихватио за пријатеља и одвео у Босну, у Османско царство. Тамо је Петар прешао на ислам и прихватио обрезивање. Убрзо упознаје бегову ћерку Лејлу и заљубљује се у њу. Једном ју је видео да се купа гола, али она никоме није ништа рекла, иако је могла да тражи да га одмах погубе. Ревач убија Мујагу и бежи са Лејлом натраг у Далмацију. У његовој колиби проводе страсну ноћ. Одметнути коњаник намерава да побегне у Аустрију. Лејли предлаже да се прво склони у Задар и пређе на католичку веру, а затим дође за њим, јер им је трећа земља једина нада. Уверени да ће се поново срести, Петар и Лејла се растају у Задру. Када Петар из освете убије команданта Нечвена, бива ухапшен и изручен натраг у Босну, Џафер-бегу.

За то време, Дубровчанин Андрија, који је све време био активан као изасланик млетачког провидура на беговом двору, упознао се са случајем и постао једини прави савезник Петра и Лејле у њиховом бекству. Лејино бекство и прелазак на католичанство изазивају пометњу у венецијанско-турским односима. После низа дипломатских игара и манипулација провидура и самог босанског паше, Лејла се враћа у Босну, а бегунац пушта Петра из затвора само да би за њим послао убице да окончају живот Петра и Лејле, што се дешава након кратке борбе.

Улоге[уреди | уреди извор]

Награде и фестивали[уреди | уреди извор]

Златна арена на фестивалу у Пули 2003. за најбољу сценографију и најбољег споредног глумца (Данко Љуштина).[5][4]

На 39. међународном филмском фестивалу WorldFest у Хјустону филм је добио награду за најбољи страни филм те награду жирија за најбољи играни филм у категорији историјског филма.[4]

Приказан је и у службеном програму међународног филмског фестивала А категорије у Mar Del Plati.[4]

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.
  2. ^ Ivanda, Branko (2003-07-19), Konjanik, Niksa Kuselj, Zrinka Cvitesic, Goran Grgic, Danko Ljustina, Hrvatska Radiotelevizija (HRT), MK Production, Ministarstvo Kulture, Приступљено 2020-11-04 
  3. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Dobri izgledi Ivandinog "Konjanika" | DW | 29.03.2004”. DW.COM (на језику: хрватски). Приступљено 2020-11-04. 
  4. ^ а б в г „Коњаник”. База ХР кинематографије. Приступљено 24. 1. 2021. 
  5. ^ „Pula Film Festival”. www.pulafilmfestival.hr. Приступљено 2020-11-04.