Краљевски југословенски аероклуб Наша крила

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Национални Аероклуб Србије „Наша крила“ (НАКС) (енгл. National Aeroclub of Serbia) је удружење грађана чији је циљ развој цивилног ваздухопловства у Србији[1].

Историјат[уреди]

Дом Аеро Клуба у Београду ул. Узун Миркова 4

Све што је у земљи Србији основано у кафани има шансе на успех. Тако је и са овим удружењем. Основано је у Београду у кафани "код Белог орла" 22. октобра 1921. године. Основали су га српски авијатичари ратни ветерани са Солунског фронта под називом „Српски Аероклуб“. Оснивачи су били: Матија Хођера, Орестије Крстић, Драгољуб Ристић, Сава Микић, Драгиша Вујић, Др. Рудолф Арчибалд Рајс, Драгољуб Митровић-Јанковић, Драгош Адамовић, Јован Шрепловић, Атилије Распор, Сава Симић, Михајло Бошковић, Петар Ђурковић, Ђорђе Мирковић и поручник Богдан Богдановић. За почасног председника Аероклуба изабран је др. Рудолф Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.

Прва редовна скупштина Аероклуба одржана је 14. маја 1922. године на којој је изабран управни и надзорни одбор, усвојена правила клуба и изабрано ново руководство. Нову управу Аероклуба су сачињавали: председник Матија Хођера, потпредседник Тадија Сондермајер, секретар Милан Ивановић, благајник Драгиша Вујић и библиотекар Сава Симић. На овој скупштини је промењен и назив тако да је од ње Аероклуб званично носио назив „Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца” тј. добија југословенски карактер[2]. Марта 1923. године, доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић.

Аероклуб је неколико пута мењао име, 1928. званичан назив му је Аероклуб Краљевине Југославије „Наша крила, и коначно 1935. Краљевски југословенски Аероклуб „Наша крила”.

Клуб је постао члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) од свог оснивања.

Циљеви ове националне установе цивилног ваздухопловства били су: подизање ваздухопловне културе, образовање потребних кадрова, оснивање домаће аеро-наутичке индустрије, развијање ваздушних саобраћајних линија, истраживање животињског света из ваздуха, снимање земљишта и градова, развој ваздухопловног спорта и организовање спортских манифестација, ангажовање ваздушне полиције.

Од 19241941, Аероклуб издаје свој часопис Наша крила(први број је изашао 1. јуна 1924. године), а од половине тридесетих година и посебан прилог за подмладак — Млада крила.

Клуб се развијао све до 1941. године, а 1939. је имао око 54.000 чланова. Почетком Другог светског рата клуб је престао да постоји јер је окупатор, нацистичка Немачка, забранио рад и распустио организацију пошто је имала национална и патриотска обележја, по наредби генерал-пуковника Максимилијана фон Вајкса, окупационог команданта Србије.

Аероклуб данас[уреди]

После распада Социјалистичке Југославије дошло је до распада и ваздухопловног система. Осамнаест предратних чланова Аероклуба Наша Крила, 72 члана оснивача и 4 оснивача-колективни чланови су 1. августа 1993. године обновили рад Аероклуба Наша Крила[3]. Аероклуб Србије је уписан 17.09.2010. године у Регистар удружења код Агенције за привредне регистре Републике Србије под називом: Национални Аероклуб Србије „Наша Крила“ (НАКС) са седиштем у Београду Узун Миркова бр.4, настављајући традицију Српског Аероклуба основаног 22. октобра 1921. године.

Чиме се бави Национални Аероклуб Србије "Наша Крила" данас:

  • наставило се са издавањем листа „Наша крила“, док је било средстава и ваздухопловство како-тако функционисало,
  • преко електронских медија обавештава се јавност о дешавањима у авијацији у свету и код нас,
  • организовали округле столове ради промене Закона у ваздухопловству,
  • организовали до сада десетак аеромитинга у Београду на Калемегдану,
  • организовали академије на дан оснивања првог српског АК, 22. октобра,
  • организовали разне друге манифестације, н.пр. јубилеј Браће Рајт, спасавање америчких авијатичара у II светском рату (уз помоћ МСП), помагали манифестације првенства државе у једриличарству итд.
  • давали разне предлоге у вези јачања ваздухопловног саобраћаја и индустрије,
  • и што је најважније, стално се води брига о младима; организовали обуку за пилоте почетнике на рачунару,
  • преко АК ЈАТ организује се параглајдинг обука и учествује на манифестацијама у овом спорту,
  • непрестано се води брига о имовини АК – тековини наших претходника, да се имовина коју су они створили користи онако како је намењена за добробит ваздухопловства у Србији.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национални Аероклуб Србије "Наша Крила" (НАКС)
  2. ^ Правила Аеро-Клуба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Наша Крила, бр.8-9. 1925, Београд,
  3. ^ Статут Националног Аероклуба Србије "Наша Крила" (измењен на 34. скупштини 26.03.2010.)

Литература[уреди]

  • Алманах југословенског спорта 1943—1963 издање Спортске књиге из Београда 1964. године.
  • Janić, Čedomir; Petrović,Ognjan; The Century of Sport Aviation in Serbia, Aerokomunikacije, Beograd, 2011.
  • Микић Сава Ј., Историја југословенског ваздухопловства, 1933 Штампарија Драг. Грегорић, Београд
  • Димитријевић, Бојан (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Милош Црњански, Наша воља, Наша Крила, 3/4, Септембар-октобар 1926.
  • Аеро-клуб Краљевине Југославије, Алманах југослованског ваздухопловства 1931-1932., Београд, (1933). стр. 19
  • Правила Аеро-Клуба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Наша Крила, бр.8-9. 1925, Београд,
  • Aero-klub Kraljevine Jugoslavije "Naša krila", Pravila Aero-kluba Kraljevine Jugoslavije "Naša krila", Sloga, Beograd, 1935.
  • Статут Националног Аероклуба Србије "Наша Крила" (измењен на 34. скупштини 26.03.2010.)

Спољашње везе[уреди]