Креветна стеница

С Википедије, слободне енциклопедије

Креветна стеница
Cimex lectularius
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Hemiptera
Породица: Cimicidae
Род: Cimex
Врста:
C. lectularius
Биномно име
Cimex lectularius
Потпородице, родови & врсте породице кућне стенице (Cimicidae)
Потпородица Afrociminae
Потпородица Cimicinae
Потпородица Cacodminae
Потпородица Haematosiphoninae
Потпородица Latrocimicinae
Потпородица Primicimicinae

Креветна стеница (лат. Cimex lectulartus), је врста кућне стенице која припада потпородици (лат. Cimicinae).[2] Она је космополитски инсект који паразитира хранећи се крвљу човека, мачке, пса, и других домаћих животиња, али и крвљу зеца, глодара (пацова и мишева) и разних птица. Креветна стеница најактивнија је ноћу када излази из својих станишта (кревета, душека и другог намештаја) и усним апаратом за бодење сиса крв домаћина.[3]

На месту убода на кожи домаћина, она својим излучевинама ствара локалну реакцију у виду црвенила праћеног сврабом.[4][5] Креветна стеница може бити један од вектора (преносиоца) и изазивача заразних болести.[6]

Иако се стенице могу заразити са најмање 28 људских патогена, ниједна студија није открила да су инсекти способни да пренесу било који од њих на људе.[7] Установљено је да могу да садрже Staphylococcus aureus отпоран на метицилин (MRSA)[8] и Enterococcus faecium резистентнан на ванкомицин (ВРЕ), али је значај ових налаза још увек непознат.[9]

Истраживања потенцијалног преноса HIV, MRSA, хепатитиса Б, хепатитиса Ц и хепатитиса Е нису показала да стенице могу да шире ове болести. Међутим, постоје неки докази да се арбовируси могу преносити.[10]

Распрострањеност и станишта[уреди | уреди извор]

Креветна стеница је инсект који није способна да лети већ живи као ектопаразит сисара и птица хранећи се њиховом крвљу. Креветне стенице распрострањене су на свим континентима осим Антарктика. Чешће су у тропским и умереним стаништима јер су осетљиве на температуру, која се крећу испод 13-15 °C. Углавном воле сува и топла станишта грубих површина, где се нагомилавају у виду гроздова.[11]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Креветне стенице су најактивније у ноћним сатима када нема вибрација и спољашњег осветљења. Најчешће их привлачи издахнути угљен-диоксид (који елиминишу из организма, преко дисајних путева, човека и други сисари) и кожа домаћина, из које сисају крв.

У генетском коду креветне стенице уграђена је способност инсекта да региструје разлику између количине угљен-диоксида коју нека особа испушта током сна за или у будном стању. Зато у будном стању стеница никад не уједа човека.

Кућна стеница може бити узрок бројних здравствених проблема, укључујући осип на кожи, алергијске реакције, и психолошке симптоме.[5]

Грађа[уреди | уреди извор]

Цело тело креветне стенице покривено је длачицама. Глава је мала и на њој се налазе испупчене и добро развијене очи као и антене (имају 4 чланка). Усни апарат је прилагођен за бодење и сисање помоћу рилице. Предња крила су у виду веома редукованих полукрилаца (лат. hemielitre), док задња крила не постоје. Три пара ногу састоји се од по 6 чланака. Трбушни део је овалног облика и састоји се од 8 сегмената.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Женка полаже, на разна места, и до пет јаја дневно, или укупно око 200 јаја.[12] Из јајета, у зависности од околне температуре, излежу се ларве, мале кућне стенице, након 5-22 дана. Након петог пресвлачења полно сазрева.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Ларва у просеку, у једном сисању, усиса 5 mg, а женка око 7 mg крви.[13][14] Стеница најчешће боде ноћу а процес сисања крви траје у просеку 10 минута.[15]

Кућна стеница у просеку живи до годину дана, а глад подноси и до 6 месеци.

Инфестација[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Инфестација
Ефлоресценције на лицу и врату настале након уједа креветне стенице

Стенице се могу заразити са најмање 28 људских патогена, међу којима су пронађени Метицилин резистентни стафилококус ауреус (МРСА),[16] и Ванкомицин резистентан ентерококус enterococcus faecium (VRE).[17] Бројне студије нису поуздано утврдила да је овај инсект у стању да пренесе ове патогене на људе,[18] а низ кожних манифестација која стеница изазива су без видљивих ефеката на створеним пликовима.[4]

Откривање

Дијагноза инфестације поставља се на основу проналажења креветних стеница у кући, или на месту привременог боравка оболеле особе са карактеристистичним кожним променама,[5] На инфестираном простору откривају се различити развојни облици или флеке на намештају од њиховог фецеса.

Сузбијање

Спречавање инфестације подразумева елиминацију инсеката у животној средини применом одговарајућих инсектицида.[5] Уништавање стеница је сложен процес који захтева примену поред третмана пестицидима и механичке мере попут усисавања, третман топлотом итд Посебан проблем представља чињеница да су стенице током година развиле резистентност на одређене пестициде, што захтева чешће понављање запрашивања различитим препаратима.

Најефикаснији начин елиминације у насељеним објектима је топлотни третман. Објекат се специјалним грејалицама и вентилаторима загреје на приближно 50 степени и та се температура одржава 4-6 сати. Топлота преко 42 °C елиминише све стадијуме живота стеница, од јаја до одраслих инсеката.

Једина рестрикција је то што се из насељеног објекта морају уклонити предмети осетљиви на високе температуре.

Стенице су данашње време резистентне на ДДТ, који је уз то и забрањен у многим земљама.

Поред пестицидног спреја и праха може се користити и детаљно и фреквентно усисавање које помаже у физичкој елиминацији јаја и одраслих инсеката.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ [No authors listed] (1996). „Oeciacus hirundinis (Lamarck, 1816)”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 15. 9. 2010. 
  2. ^ Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B. Beskralješnjaci - biologija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  3. ^ Reinhardt, Klaus; Siva-Jothy, Michael T. (2007). „Biology of the Bed Bugs (Cimicidae)”. Annual Review of Entomology. 52: 351—374. PMID 16968204. doi:10.1146/annurev.ento.52.040306.133913. 
  4. ^ а б James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  5. ^ а б в г Doggett SL, Russell R (новембар 2009). „Bed bugs – What the GP needs to know”. Aust Fam Physician. 38 (11): 880—4. PMID 19893834. 
  6. ^ Goddard, J.; Deshazo, R. (2009). „Bed bugs (Cimex lectularius) and clinical consequences of their bites"”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 301 (13): 1358—66. PMID 19336711. doi:10.1001/jama.2009.405. .
  7. ^ Kolb, Adam; Needham, Glen R.; Neyman, Kimberly M.; High, Whitney A. (2009). „Bedbugs”. Dermatologic Therapy. 22 (4): 347—52. PMID 19580578. S2CID 221648188. doi:10.1111/j.1529-8019.2009.01246.x Слободан приступ. 
  8. ^ Melnick, Meredith (12. 5. 2011). „Study: Bedbugs May Carry MRSA; Germ Transmission Unclear”. Time. Приступљено 11. 11. 2013. 
  9. ^ „Do Bedbugs Spread MRSA and VRE?”. Webmd.com. 11. 5. 2011. Приступљено 11. 11. 2013. 
  10. ^ Adelman, ZN (август 2013). „Bed bugs and infectious disease: a case for the arboviruses”. PLOS Pathogens. 9 (8): e1003462. PMC 3744395 Слободан приступ. PMID 23966852. doi:10.1371/journal.ppat.1003462 Слободан приступ. 
  11. ^ Rahlenbeck S, Utikal J, Doggett SL (септембар 2016). „On the rise worldwide: Bed Bugs and Cimicosis”. British Journal of Medical Practitioners. 9 (3): e921. 
  12. ^ „How to prevent insects in your home”. mattressnextday.co.uk. Приступљено 2023-04-16. 
  13. ^ „Public Health Significance of Urban Pests” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала 22. 02. 2017. г. Приступљено 2023-04-16. 
  14. ^ „Bed Bugs Bounce Back” (PDF). birc.org. Приступљено 2023-04-16. 
  15. ^ Burgess, Nicholas; G.O. Cowan (6. 12. 2012). A Colour Atlas of Medical Entomology. Springer Science & Business Media. стр. 90—91. ISBN 978-94-011-1548-3. 
  16. ^ Melnick, Meredith (12. 5. 2011). „Study: Bedbugs May Carry MRSA; Germ Transmission Unclear | TIME.com”. Healthland.time.com. Приступљено 27. 5. 2014. 
  17. ^ „Do Bedbugs Spread MRSA and VRE?”. Webmd.com. 11. 5. 2011. Приступљено 27. 5. 2014. 
  18. ^ Kolb, A., et al. "Bedbugs." Dermatologic Therapy. . 22 (4). 2009: 347—352.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). CAB Abstracts. EBSCO. Web. 5 December 2010.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Креветна стеница на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Креветна_стеница&oldid=27614424”