Крста Смиљанић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Крста Смиљанић
Крста Смиљанић, као ђ-штаб. пуковник.JPG
Армијски генерал Крста Смиљанић
Датум рођења(1868-12-29)29. децембар 1868.
Место рођењаЉубиш
Кнежевина Србија
Датум смрти14. мај 1944.(1944-05-14) (75 год.)
Место смртиБеоград
Недићева Србија
ВојскаВојска Краљевине Србије
Југословенска војска
Године службе18921929.
ЧинАрмијски генерал
ЈединицаДринска дивизија
Битке/ратовиБалкански ратови
Први светски рат
ОдликовањаОрден Карађорђеве Звезде са мачевима
Орден Белог орла
Орден Светог Саве
Орден Југословенске круне

Крста Смиљанић (Љубиш, 17/29. децембар 1868Београд, 14. мај 1944) је био армијски генерал, бан Зетске бановине 1929-31 и сенатор.

Биографија[уреди]

Рођен је 17/29. децембра 1868. године од оца Милосава и мајке Видосаве. Завршио је основну школу и гимназију, потом је 1. септембра 1888. године уписао Нижу школу Војне академије коју је после три године завршио и добио чин инжењерског потпоручника.

У октобру 1896. године завршио је Вишу школу Војне академије, одакле је преведен у генералштабну струку.

За време Првог балканског рата био је сарадник војводе Радомира Путника, који му је поверио руковођење Саобраћајног одељења врховне команде. Никола Пашић, тадашњи председник владе, га је по завршетку Другог балканског рата уврстио у састав делегације мировних преговора у Букурешту.

Током Првог светског рата командовао је Дринском дивизијом у ратним операцијама и током повлачења преко Црне Горе и Албаније.

Слобода има лица оних који су за њу живот дали.

После Првог светског рата био је командант Треће армијске области, члан Врховног законодавног савета, бан Зетске бановине 1929-31, а од 10. јануара 1932. године указом краља Александра био је постављен за сенатора.

До почетка Другог светског рата живео је у Београду, да би се непосредно по његовом почетку вратио у Љубиш. Немачка команда га је спровела у Београд где је био у кућном притвору у свом стану. Ту је и умро 14. маја 1944. године.[1]

О њему је Снежана Ђенић објавила две књиге:

  • Армијски ђенерал Крста СмиљанићCOBISS.SR 151084044
  • Ђенерал Крста Смиљанић: хроника једног витешког животаCOBISS.SR 210268428[2]

Унапређење у чинове[уреди]

Од 1894. је имао чин поручника, 1902. мајора, 1913 пуковника, а од 1923. године чин армијског генерала.

Одликовања[уреди]

Одликовања Армијског генерала Крсте Смиљанића [a]
Орден Белог орла 1. реда Орден Југословенске круне 1. реда Орден Светог Саве 1. реда Орден Карађорђеве звезде са мачевима 2. реда
Орден Белог орла са мачевима 2. реда Орден Белог орла 2. реда Орден Југословенске круне 2. реда Орден Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда
Орден Белог орла 5. реда Орден Таковског крста 5. реда Орден Леополда 1. реда Орден Светог Мауриција и Лазара 1. реда
Орден Белог Лава 1. реда Орден Светог Спаситеља 2. реда Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа 2. реда Орден Полонија Реститута 2. реда
Орден Румунске круне 2. реда Орден Данила I 2. реда Oрден Купатила 3. реда Орден Лава и Сунца 3. реда
Орден Румунске Звезде 3. реда Орден Легије части 3. реда Ратни крст 1914—1918 Чехословачки Ратни крст 1914—1918

Домаћа одликовања[уреди]

Инострана одликовања[уреди]

Фото-галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Споменице и медаље нису укључене.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]