Крунски венац
Крунски венац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Врачар |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 48′ 16″ С; 20° 28′ 17″ И / 44.804497° С; 20.471250° И |
  Крунски венац Крунски венац на карти Града Београда | |
Крунски венац је урбано насеље Београда, главног града Србије. Налази се на београдској општини Врачар.
Локација[уреди | уреди извор]
Крунски венац налази се дуж Крунске улице, по којој је кварт и добио име, у северном делу Врачара и протеже се до насеља Каленић.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Једна од најбоље очуваних деоница „Старог Београда“, Крунска улица сматра се једним од најугледнијих београдских простора, пошто је Законом о грађевинарству из 1900. године на подручју Крунског венца омогућено да се граде само виле. Од 1900. до 1903. године улица је носила име по краљици Драги.[2]
На углу Улице кнеза Милоша и Булевара Краља Александра 1880-их година, отворена је позната кафана Три листа дувана. Нешто касније, на том месту била је инсталирана прва телефонска централа у Београду.[3] Још касније, 2. децембра 1939, на Крунском венцу је освећена нова телефонска централа.[4][5]
Име Крунски венац, као и име оближњег Грантовца, касније је пало у заборав и данас се не користи често. Тренутно је тај назив једино у службеној употреби Телекома Србије.
У августу 2018. део Крунског венца је стављен под заштиту.[6] Истовремено, приватни инвеститори најавили су делимично рушење источног дела насеља (око улица Тополске, Петроградске и Војводе Драгомира) и изградњу неколико високих зграда у том подручју. Становници Врачара су се организовали, протестујући против пројекта и истичући неопходност очувања тако рафиниране амбијенталне целине. Архитекта Бојан Ковачевић, председник Академије архитектуре Србије, рекао је да "Постоје делови града који су питоме целине, које тешко одолевају притисцима инвеститора. У Тополској улици неко покушава да капитализује финоћу амбијента градећи зграде које исту ту финоћу убијају.".[7] Заменик градоначелника, Горан Весић, рекао је да подржава предлог за очување старог изгледа насеља.[6]
Ипак, рушење је почело. У септембру 2018. срушена је вила из 1927. године, коју је пројектовао Милан Штангл. Сматран је једним од најранијих представника модерне у Београду. Срушена је како би се направило место за стамбену зграду.[8] Тек након што је рушење завршено, град је одлучио да направи детаљан регулациони план за источни део насеља који предвиђа да фасаде нових зграда морају бити у складу са „амбијенталном целином“ насеља, а не могу да имају модерне фасаде, налик на стакло, на пример.[9]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Музеј Николе Тесле[уреди | уреди извор]
Музеј Николе Тесле налази се у том крају. Теслина фонтана отворена је 12. јула 2007. године на травњаку испред Музеја, обележавајући 115. годишњицу Београдског водовода, званичне градске водоводне и канализационе компаније. Направљен је по оригиналном пројекту Николе Тесле, патентираном 1913. године, помоћу пумпе која троши врло мало електричне енергије. Требало је 25 година да истраживачи у потпуности разумеју Теслину идеју и направе овакву фонтану. У то време Тесла је на дизајнирању фонтане сарађивао са познатим америчким уметником витража Луисом Комфортом Тифанијем.[10]
Студентска поликлиника[уреди | уреди извор]
На углу са Улицом браће Недића, једна од најелегантнијих београдских зграда саграђена је 1923. или 1924. године, са циљем да буде највећи и најмодернији здравствени завод у приватном власништву на Балкану. Током бомбардовања Београда од стране савезника 16. априла 1944. године болница је погођена и преко 50 људи је убијено, укључујући 22 мајке и 22 новорођенчади, неколико чланова породица и неколико медицинских радника. Од средине 1950-их у згради је смештен Завод за здравствену заштиту студената, који је познатији као Студентска поликлиника. Спомен-плоча посвећена догађају из 1944. године постављена је 16. маја 2017.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Kafana po glavi stanovnika”. politika.rs. Приступљено 2. 3. 2020.
- ^ „Bulevar kralja Aleksandra – moderna avenija sa šarmom prošlosti”. politika.rs. Приступљено 2. 3. 2020.
- ^ „Прва европска кафана - у Београду”. Politika. 14. 9. 2018. стр. 12.
- ^ "Политика", 3. дец. 1939
- ^ "Време", 3. дец. 1939
- ^ а б „Podržavam zahtev, sačuvati ambijentalne celine grada”. rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 02. 03. 2020. г. Приступљено 2. 3. 2020.
- ^ „Pitomi delovi grada pod pritiskom investitora”. rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 02. 03. 2020. г. Приступљено 2. 3. 2020.
- ^ „Počelo rušenje vile iz 1927. godine u Topolskoj”. rs.n1info.com/. Архивирано из оригинала 02. 03. 2020. г. Приступљено 2. 3. 2020.
- ^ „Престоница добија предуѕеће за метро”. Politika. 26. 9. 2018. стр. 14.
- ^ Politika daily, July 13, 2007, page 44
- ^ „Devet i po decemija poliklinike u Krunskoj”, Politika, стр. 17, 17. 5. 2017
.svg)
