Крф

Координате: 39° 35′ 00″ С; 19° 52′ 00″ И / 39.583333° С; 19.866667° И / 39.583333; 19.866667
С Википедије, слободне енциклопедије
Крф
Κέρκυρα
Крф на карти Грчке
Крф
Крф
Географија
Координате39° 35′ 00″ С; 19° 52′ 00″ И / 39.583333° С; 19.866667° И / 39.583333; 19.866667
Површина579 km2
Дужина85 km
Ширина18 km
Висина906 m
Највиши врхПантократор
Администрација
Највећи градКрф
Демографија
Становништво102071  (2011)
Густина ст.176,29 стан./km2

Крф (грч. Κέρκυρα [Kérkyra] — Керкира, антгрч. Κόρκυρα [Kórkyra] — Коркира), друго по величини, од седам већих Јонских острва, а уједно и једно од најлепших грчких острва.[1] Крф лежи у Јонском мору, које је део Средоземног мора, а сјеверно се спаја са Јадранским. Таквим положајем обезбеђује себи место најсевернијег значајнијег острва Грчке.

Острво Крф са околним острвцима и хридима чини засебну општину, која потпада под округ Крф.

Назив[уреди | уреди извор]

Према грчкој митологији, острво је добило име по кћерки речног бога Асопа, нимфи Керкири, коју је отео Посејдон. У Хомеровој Одисеји читамо да је Одисеј овде нашао склониште на крају својих лутања, где су га угостили краљ Алкинос и његова кћерка Нафсика.[1]

Друга и вероватно тачнија претпоставка о пореклу имена везана је за превод назива на грчки, где он значи „гребен пун врхова”.

Положај острва[уреди | уреди извор]

Крф се налази на крајњем северозападу Грчке у Јонском мору. Два km северније од Крфа налази се албанска обала. Крф је много ближи њеној обали (око 3 km) него обали Епира (око 15 km), њему најближе грчке периферије на југоистоку. Јужно од Крфа налазе се друга Јонска острва, а најближа су му Пакси и Антипакси (око 15 km).

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Залив Палеокастрица — острво Крф

Крф је острво издуженог облика. Острво је издужено у правцу север-југ око 64 km, а ширине до 20 km.[1] Север је најбрдовитији (врх Панкратор на 906 m н. в.), средишњи део мање, а југ је више валовит. Обала је разуђена и прави бројне мале заливе, полуострва, земљоузе, и посебно значајно за привреду бројне мале и чисте плаже.

Клима на острву је средоземна. Лета су топла, али не толико жарка као на Егејском мору. Зиме су благе са ретким температурама испод 10 степени. Посебност Крфа је у већоj влажности и количини падавина (око 1200 mm годишње). Због тога је у поређењу са осталим дијеловима Грчке, Крф особен по својој веома бујној вегетацији.[1] Стога су Грци ово острво и назвали „Зелено острво”.

Привреда[уреди | уреди извор]

Крф спада у богатија острва Грчке. Захваљујући већој влажности пољопривреда је развијена и савремена, посебно на нижем и равнијем југу. Доминирају маслине и агруми.

Занати су били традиционално развијени, чему је допринела и блиска веза острва са богатијим Западом.

Туризам се развија још од краја 19. века, а данас је он високо развијен. Поред изванредних услова за развој летњег туризма, ту је и очуван стари град Крф, у коме се лако могу сагледати утицају са Запада.

На Крфу постоји међународни аеродром као и универзитет, на којем се изучавају историја, музика, језик као и библиотекарство и Архивирање. Крф се убраја међу најимућније регионе у Грчкој. Главно мјесто острва је град Крф.

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Повољни климатски услови и плодно земљиште омогућавају гајење средоземних култура. Међу биљним културама прво место заузимају маслина и винова лоза. Гајење маслина на Крфу је нарочито развијено на брежуљцима острва Крфа.Скоро половина производње у Грчкој је заступљена на овом острву. Нека стабла маслина су стара и по три стотине година. Ту се гаји и винова лоза од које се прави квалитетно вино. На острву Крфу је производња вина мала и служи за потрошњу његовог становништва.[2]

Подаци[уреди | уреди извор]

Сателитски снимак
Положај Крфа
  • Седиште управе: Град Крф
  • Становништво (острво/град Крф): 102071 (2011) / 32.095 (2011,) (113.000 (2001) / 45.000 (2006))
  • Густина становништва : 176 становника/km²
  • Општински број : 22xx
  • Градских општина : 13
  • Сеоских општина : 3
  • Позивни број : 030-266x0
  • Поштански број : 49x xx
  • HASC : CF
  • ISO 3166-2 : GR-22
  • FIPS-код : ?
  • Ауто ознаке : IO, IM (старе ознаке, још употребљиве) PZx, KYx (Kerkyra)
  • Доминантни привредни фактори: маслиново уље и туризам
  • Монета: Евро
  • Интернационални аеродром-код: CFU
  • Географски положај: 39° 50´ до 39° 20´ Сгш. и 19°40´ bis 20°10´ Игд.
  • Веб страна : [www.corfu.gr] (Енглески и Грчки)
  • Телекомуникација:

Живот на Крфу[уреди | уреди извор]

Животни трошкови на острву се не разликују много од других градова Грчке.

Домаће становништво у већим мјестима острва са туристима углавном разговара на енглеском и италијанском језику.

Снабдијевање острва је прилично добро, па се у сваком мјесту може наћи трговина а нису ријетке и бензинске пумпе.

Становништво Крфа се углавном бави туризмом и пољопривредом (маслине, виноградарство, воћарство и сточарство. (Спољашње везе (1))

Туризам[уреди | уреди извор]

Плажа Агиос Гордис — острво Крф
Један од залива

Велики број туриста из: Енглеске, Немачке, Италије, Северне Mакедоније и Србије током лета посети острво Крф. Острво посједује велики број: хотела, кућа и соба за издавање и места за камповање. Велики број туриста, у шпицу сезоне, долази из суседне Италије авионима и бродовима.

Од априла до октобра отворен је интернационално познати терен голф (18-рупа par 72-Parcour).

Поред уобичајене туристичке гастрономије, острво посједује велики број домаћих, традиционалних таверни.

Врх брда Пантократора зими је ретко прекривен снијегом, а на њему се налази и метеоролошка станица. Из западноевропских земаља током сезоне има велики број крајње јефтиних авио-летова (Lastminute) тако да је у том периоду теже пронаћи добар смјештај.

На Крф се налази већи број интересантних географских „објеката” као што су: острва, заливи и увале. Због утицаја разних култура током историје (Венеција, Енглеска, Француска, Грчка) може се рећи да је Крф острво: песме и музике, уметничке инспирације, комбинација космополитског и традиционалног. Крф има лепе плаже и интересантне видиковце и налази се на западу Грчке и најсеверније је острво у Јонском мору.

Сам град, Крф, је познат по две тврђаве и старом граду смештеном између њих. Најближа острва су Паксос и Антипаксос, а даља су Лефкада, Итака, Кефалонија и Закинтос.

На неколико минута вожње чамцем од града Крфа налази се мало острво Видо, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у „Плавој гробници”.

Већа мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа градова Крфа
Туристичка мапа Крфа

Крф је главни град острва. Град лежи на источној обали острва, на сјеверозападно издвојеном брду. Крф као град посједује осигурану луку из које се редовно саобраћа са Бриндисијем, Патром и Игуменицом.

Споменици и знаменитости[уреди | уреди извор]

Понтикониси (Мишје острво)

Историја[уреди | уреди извор]

Митологија[уреди | уреди извор]

Грчко име Коркира (антгрч. Κόρκυρα [Kórkyra]) острво је добило према предању о нимфи Коркири, коју је бог мора Посејдон донио на ово острво. Феакас (антгрч. Φαίακας [Phaíakas]), дијете из ове везе, је био праотац Феачана, једног гостопримљивог народа, који је прихватио јунака Одисеја на његовом путовању за Итаку.

Праисторија[уреди | уреди извор]

Повећавањем површине мора, Крф је прије око 9000 година одвојен од копна. Ловци и сакупљачи населили су ово острво у неолиту. У бронзано доба, острво је изнова насељено.

Антика[уреди | уреди извор]

Савремени кип Ахила из краљевског врта Ахилеон на Крфу.

Грчки насељеници из Еретрије у 8. вијеку п. н. е. основали су први град на острву и назвали су га према њиховој богињи Коркури (антгрч. Κόρκυρα [Kórkyra]). Крајем 7. вијека п. н. е. колонисти из Коринта преузели су власт над острвом. У једној великој поморској бици, Керкири је пошло за руком да се ослободи превласти Коринтћана. Керкира је потом постала морска сила.

Ахилеон — врт

480. п. н. е. Крф је представљао другу по јачини флоту Грчке. Међутим 60 бродова које су имали, није активно учествовало у рату против Персијанаца. Историчар Тукидид (антгрч. Θουκυδίδης [Thoukydídēs]) сматра да је првенствено конфликт између Крфа и Коринта ради града Епидамноса, као и пружен савез Атине Крфу, један од главних повода за избијање Пелопонеског рата.[2]

У 4. вијеку п. н. е Крфљани су показали претензије и на територију копна. Под својом влашћу својевремено су држали Бутринт, и важан полис Хаонес (lat. Chaones).

У хеленистичко доба (од 300. п. н. е.) независности Крфа запријетила је опасност. Острво су нападали пљачкаши из Сиракузе. Подржали су их македонски краљеви које су сљедили илирски пирати. Острво су користили за пљачке римских трговачких бродова.

У току рата Римљана против илирске краљице Теуте, Крф је постао прва римска провинција у Грчкој. Касније Крф постаје дио римске провинције Македоније, а у доба цара Августина додијељено је провинцији Епир.

У 3. вијеку Крфљани су попримили хришћанство, посредством светог Јасона и светог Сосипатера.

Средњи век[уреди | уреди извор]

Од 395. године Крф је поделом Римског царства припао Источном римском царству. Острво су освајали Сарацени, а у 11. веку освојио га је нормански војвода Роберт Гвискар (Robert Guiscard). Током 4. крсташког рата, послије 1204. године, Крф доспева под власт епирских деспота, 1267. године га осваја краљевина Напуљ, а у 14. вијеку преузима га република Венеција. На острву се утицаји западно-феудалне културе и домаће грчко-православне традиције спајају у једну самосталну културу.

Ново доба[уреди | уреди извор]

Споменик на гробљу српских војника у близини места Агиос Матос — острво Крф.

Од 16. до 18. вијека историја Крфа се везује за стална ратовања против Турака. Они су пљачкали острву, међутим стара тврђава и Анђелокастро (Angelókastro) су успјели да се одбране. Венећани су наредили одстрањивање многих винограда, а потом наредили узгајање маслина. По паду Републике Венеције, Француска је преузела сва Јонска острва под своју власт 1797. године. Кратко вријеме, од (1798—1807) Крф је био руски протекторат. А потом поново усљеђује француски период све до 1814. године.

Године 1815. Крф је проглашен дијелом Републике Јонских острва под енглеским протекторатом. У британско вријеме острва изграђен је велики дио модерне инфраструктуре, као што је 700 km дуга улична мрежа, која се броји међу најгушће у цијелој Грчкој.21. маја 1864. Крф је проглашен за дио Грчке.

Српска кућа у Крфу

Први светски рат[уреди | уреди извор]

Током Првог свјетског рата Крф је био 1916/1917. сједиште српске владе у прогонству, а 1917. године ту је потписан „Крфски пакт” којим је закључено стварање Југославије.

После више од месец дана тешких маршева, по лошем времену, српска војска се окупила код Скадра, Драча и Валоне, одакле се повукла на Крф, на ком се до априла прикупило 151.828 војника и цивила. Прво искрцавање на Крфу, 'Острву спаса' како су га прозвали Срби, било је у пристаништу у Гувији [Говино], шест километара северно од града Крфа.

На острву су формирани готово сви нивои организације државне управе. Народно позориште на Крфу било је уступљено од стране крфских власти за заседање српског Парламента од 19. јануарa 1916. до 19. новембра 1918. док је у хотелу Бела Венеција била смештена српска Влада. Излазиле су и Српске новине у тиражу од десет хиљада примерака. Штампане су многе књиге као и уџбеници за децу. На Крфу је формирана српска основна школа са 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака. Организована су спортска друштва, одржавале су се фудбалске утакмице са савезничким екипама.

Током боравка на Крфу Срби су успоставили јаке везе са локалним становништвом, које трају до данашњи дана. Доста Срба је остало да живи на острву, склопљени су многи бракови. Тако је власник хотела Бела Венеција у коме је била смештена српска влада, Јанис Газис, удао све три своје ћерке за Србе. Регент Александар и други српски официри крстили су многу крфску децу. Ипак, најуверљивије сведочанство o неизбрисивом трагу боравка Срба на Крфу је то да су се у речнику данашњих, поготово старијих Крфљана задржале речи: 'тата', 'баба, глава', 'кућа'

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

У Другом свјетском рату Крф су тешко бомбардовали Италијани, а затим Нијемци и притом га дјелимично уништили.

Једна Крфска битка такође је овјековјечена на једној модернијој руској сребрној кованици.

Од 1960. године[уреди | уреди извор]

Усљед притока великог броја туриста, расуло послије Другог свјетског рата се напокон зауставило. 1994. године Крф је био домаћин скупа врхова чланица Европске уније.

Време[уреди | уреди извор]

Касиопи, лука
Излазак сунца, снимљено из летовалишта Ипсос
Временске прогнозе Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Ø Сунчаних дана/сати 4 5 7 7 9 10 12 11 9 6 4 2
Ваздух [°C] 14 15 16 19 23 28 31 32 28 23 19 16
Вода [°C] 13 13 14 15 18 22 23 24 23 21 17 14
Ø Кишних дана 13 11 9 7 5 2 1 1 5 9 12 15

Актуелна временска прогноза[уреди | уреди извор]

Списак општинских јединица[уреди | уреди извор]

Новом управном поделом државе некадашња префектура Крф је постала округ Крф, а појединачне општине у оквиру префектуре су спојене у две општине. Некадашње општине на острву Крф су постале подручне јединице општине Крф.

Општине Број становника1 YPES-број Сједиште Поштански број Позивни број
Градске општине (dími)
Ахилис (грч. Δήμος Αχιλλείων) 10.319 2602 Вриони 490 84 26610-39
Ајос Јоргос (грч. Δήμος Αγίου Γεωργίου) 4.958 2601 Агрос 490 83 26630-7
Крф (грч. Κέρκυρα / Δήμος Κερκυραίων) 39.387 2607 Крф 491 00 26610
Еспри (грч. Δήμος Εσπερίων) 8.136 2604 Велонадес 490 81 26630-7
Феакес (грч. Δήμος Φαιάκων) 6.488 2616 Ипсос 490 83 26610-97
Касиопи (грч. Δήμος Κασσωπαίων) 2.787 2606 Касиопи 491 00 26630-91
Коризи (грч. Δήμος Κορισσίων) 5.206 2608 Архирадес Керкирас 490 80 26620-5
Лефкими (грч. Δήμος Λευκιμμαίων) 6.704 2609 Лефкими 490 80 26620-2
Мелитиис (грч. Δήμος Μελιτειέων) 6.690 2611 Моретика 490 81 26610-7
Палеокастрица (грч. Δήμος Παλαιοκαστριτών) 4.395 2613 Палеокастрица Лаконон 490 83 26630-4
Парелии (грч. Δήμος Παρελίων) 7.197 2615 Кокини 491 00 26610-9
Пакси (грч. Δήμος Παξών)2 2.438 2614 Хајос 490 82 26620-3
Тиналион (грч. Δήμος Θιναλίων) 5.512 2605 Ахарави (Αχαράβη) 491 00 26630-63
Сеоске општине (kinótites)
Ерикуза (грч. Ερρεικούσα / Κοινότητα Ερεικούσσης) 698 2603 Ерикуза 491 00 26630-7
Матраки (грч. Μαθράκι / Κοινότητα Μαθρακίου) 297 2610 Метраки 491 00 26630-71
Отони (грч. Οθωνοί / Κοινότητα Οθωνών) 663 2612 Отони 491 00 26630-71
Укупно 111.975

1 Стање 2001.

2 Поред острва Пакси (грч. Παξοί) обухвата и острво Антипакси (грч. Αντίπαξοι).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „О Крфу”. zvonce.spc.rs. Приступљено 24. 1. 2019. 
  2. ^ а б Радовановић, Миодраг (1959). „Јонска острва”. Земља и људи. 9 (Српско географско друштво): 28—38. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Krf Plaže na krfu, detaljan pregled
  • [1] Агенција тамо далеко