Ксавије Биша

С Википедије, слободне енциклопедије
Ксавије Биша
Портрет Ксавијеѕ Биша, дело Pierre-Maximilien Delafontaine
Лични подаци
Датум рођења(1771-11-14)14. новембар 1771.
Место рођењаThoirette,  Француска
Датум смрти22. јул 1802.(1802-07-22) (30 год.)
Место смртиПариз, Француска Француска
ПребивалиштеПариз,  Француска
НационалностФранцуз
Научни рад
Пољехирургија
ИнституцијаОтел Дју у Паризу
Познат поИновацијама у хистологији и анатомији

Ксавије Биша (Marie François Xavier Bichat, Thoirette 14. новембар 1771Париз, 22. јул 1802) било је је француски анатом и физиолог. Први је предложио појам ткива као засебну област. Сматра се оцем савремене хистологије и патологије.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 1771. године од оца лекара Jeana Baptiste Bichata(1746 — 1812) и мајке Jeanne Rose Bichardovej ( 1741 — 1809). Прво је студирао математику, а касније и медицину у Монпељеу, од 1791. до 1793. Хирургију и анатомију изучавао је под руководством хирурга Marca-Antoine Petita (1766 — 1811) у Лиону.[2]

Након студија радио је као лекар у Отелу Дју у Паризу и учитељ анатомије и патологије .

Преминуо је рано у 31. години живота у Паризу 22. јул 1802. године.

Дело[уреди | уреди извор]

Током живота Биша је извршио око 600 обдукција. Након сваке обдукције испитивао би и структуру људског тела, ткива и органа. Упркос раду без микроскопа, што је дана незамисливо у области хистологије и патологије, успео је да открије и опише 21 врсту ткива у људском телу. Такође је открио и више болести које нападају поједина ткива и органе.

Иако је умро млад, у 31 години живота Биша је већ био познат као истакнути научник, који је проучавао животне процесе и грађу ткива и органа, које је описао у Општој анатомији (1801). И његово друго дело Физиолошка истраживања живота и смрти (1800) имало је велики утицај на тадашњу перцепцију психологије живота и смрти.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Traité des membranes (1800)
  • Recherches physiologiques sur la vie et la mort (1800)
  • Anatomie générale appliquée à la physiologie et à la médecine, 4 vol., 1801
  • Anatomie descriptive, 1801-1803, 5 vol.

Признања[уреди | уреди извор]

Један је од 72 важних личности Франнцуске чије је име написано на Ајфеловој кули у Паризу .

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЭСБЕ/Биша, Мари Франсуа Ксавье — Викитека”. ru.wikisource.org. Приступљено 13. 1. 2021. 
  2. ^ Laín Entralgo, Pedro (1947). Bichat. CSIC. ISBN 978-84-00-01230-4.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Xavier Bichat, son œuvre biologique [archive] par Eugène Gley, in: Revue Scientifique, 4e série - Tome XVIII : N°7 - 16 août 1902.
  • Georges Gusdorf, L'homme romantique, Paris, Payot, 1984, p. 78-79 (Les sciences humaines et la pensée occidentale XI).
  • Marie-Nicolas Bouillet et Alexis Chassang (dir.), « Xavier Bichat » dans Dictionnaire universel d’histoire et de géographie, 1878 (lire sur Wikisource).
  • Jean-Marie Thiébaud Vie et Œuvre de Marie François Xavier Bichat (1771-1802), 302 p., thèse de doctorat en médecine, Faculté de Médecine et de Pharmacie de Besançon, février 1974).
  • Biographies médicales et scientifiques : xviiie siècle (Jean Astruc, Antoine Louis, Pierre Desault, Xavier Bichat), éditions Roger Dacosta, 1972.
  • Huard, P. « Bichat anatomiste », in: Histoire des sciences médicales, 1972, 6 (2), pp. 98–106, Texte intégral [archive].
  • Geneviève Nicole-Genty: « La jeunesse de Bichat », in: Histoire des sciences médicales, 1972, 6 (2), pp. 87–97, Texte intégral [archive].
  • Samuel Shortt: « The influence of French biomedical theory on nineteenth-century canadian neuropsychiatry: Bichat and Comte in the work of R. M. Bucke », in: Histoire des sciences médicales, 1982, 17 (Spécial 1), pp. 309–312, Texte intégral [archive].
  • Jean Théodoridès: « Stendhal et Bichat », in: Histoire des sciences médicales, 1972, 6 (2), pp. 107–111, Texte intégral [archive].

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Ксавије Биша на Викимедијиној остави