Ксенија Еркер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ксенија Еркер
Лични подаци
Име по рођењуКсенија Еркер
Датум рођења(1954-04-23)23. април 1954.(70 год.)
Место рођењаЗагреб, ФНР Југославија
ЗанимањеПевачица
Музички рад
Активни период1973—данас
Жанрпоп музика
ИнструментВокал
Издавачка кућаЈуготон
ПГП РТБ

Ксенија Еркер (Загреб, 23. април 1954) је југословенска и хрватска певачица.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ксенија Еркер певати је почела као седмогодишња девојчица у дечијем хору ХНК у Загребу. Седам година касније, почиње певати као пратећи вокал, а професионалну каријеру почиње 1973. године када снима први сингл Поведи ме вечерас. Студирала је и дипломирала на Музичкој академији у Загребу.

Почетком 1974. године, снима мелодију Арсена Дедића Прољеће је отпочело с кишом, која убрзо постаје велики хит у бившој Југославији. Следе многи концерти у свим републикама бивше државе, а онда крећу и наступи на фестивалима.[1]

Средином осамдесетих, музичку каријеру запоставља ради породичног живота, а публика је и данас памти по песмама: Прољеће без тебе, Никад више, Ти ме можда волиш, Ти си моја инспирација, Остала сам сама... Највише песама за њу, написао је њен бивши супруг Хрвоје Хегедушић, а сарађивала је са многим композиторима: Арсеном Дедићем, Дејаном Петковићем, Војканом Борисављевићем, Зринком Тутићем, Кемалом Монтеном...[2]

Фестивали[уреди | уреди извор]

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • У прољећу остани мом, '76

Опатија:

  • Никад више, '75
  • Нека лију хладне кише, '85

Загреб:

  • Доћи ће дан, награда за најбољег дебитанта и награда за интерпретацију, '74
  • Ти ме можда волиш, '76
  • Ти си моја инспирација, '80
  • Хтјела бих ти рећи, '81
  • Опет љубав, '82
  • Срце у олуји, '83
  • У сну градим кућу малу (Вече шансона, дует са Хрвојем Хегедушићем), '83
  • Растопљено злато љубави (Вече шансона, дует са Златком Пејаковићем), '86
  • Кад' иде влак за сретне отоке, '93

Сплит:

  • То није крај, '75
  • Увијек има једна лађа (Вече далматинске шансоне), '76
  • Балада о брудету (са Хрвојем Хегедушићем и Ивицом Бобинецом), '80
  • Сићаш ли се, '81
  • Бокељска ноћ (Вече сплитских бисера), '88
  • И сутра је дан', '92

Крапина:

  • Имам га рада, '77
  • Беле меглине, мегле меглене, '80
  • Згублена звезда, прва награда стручног жирија, Grand Prix 2006
  • Лета летију, 2007
  • Чекај те бреги, 2008
  • Памет ву главу, 2018

Звуци Паноније, Осијек:

  • Ноћни вјетар, '81

Мелодије мора и сунца, Порторож:

  • A la fine della strada, награда стручног жирија за најбољу песму у целини, '89
  • Ја те волим највише на свијету, награда за аранжман, '90

Етнофест, Неум:

  • С јесени, '97

Међународни фестивал шансоне, Chansonfest, Загреб:

  • Пусти ме у снове, 2005
  • Онако како ја желим, 2011
  • Што ће бити са мном, 2012
  • Не могу ти то опростити, 2013
  • Предивно је живјети, 2015
  • Благодат је сан, 2017

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ksenija Erker, njena muzička priča”. yugopapir.com (на језику: српски). 
  2. ^ „Ksenija Erker, sećanja”. secanja.com (на језику: српски). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]