Лазар Мирковић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Лазар Мирковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. јул 1885. |
| Место рођења | Пивнице, Аустроугарска |
| Датум смрти | 23. април 1968. (82 год.) |
Лазар Мирковић (1885 — 1968) је протојереј и професор литургике на богословском факултету (БФ) СПЦ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Родио се у Пивницама, Бачка. У Сремским Карловцима је завршио Српску православну гимназију а потом и Богословију 1906. По завршетку Богословије уписује богословски факултет у Черновцима, где је дипломирао 1908, а докторирао 1912. Једно време је био Префект у Богословском семинару у Ср. Карловцима. Након што је докторирао постављен је за доцента Карловачке Богословије за предмете црквенословенски језик и литургику.
По оснивању БФ у Београду, постављен је за професора литургике.[1] Био је декан БФ у више наврата и на њему је остао све до пензионисања 1952, а касније, до 1961. и као хонорарни професор.
Био је члан и сарадник више научних установа: у Народном музеју му је 1923. поверено Одељење средњовековних старина, 1925. је постао дописни члан Српског научног друштва, а од 1927. је и редовни члан Историјског друштва у Новом Саду. Од 1947. је и научни сарадник Археолошког института Српске академије наука, а од 1950. је постао и спољни сарадник Института за проучавање књижевности САНУ. Као истакнути научни радник држао је предавања на Интернационалним византолошким конгресима у Атини 1930, Софији 1934, Риму 1936, Палерму 1951. и Солуну 1953.
Лазар Мирковић свакако спада у ред значајних православних литургичара. Литургика коју је написао и данас се користи као приручник богослова. Суд о Мирковићу као историчару уметности дао је наш најпознатији стручњак академик Војислав Ј. Ђурић по коме је он "допро до самих врхунаца иконографске анализе и уврстио се међу најсјајније њене представнике у европској науци".
Из његове изузетно обимне библиографије која броји 295 објављених јединица издвајају се следећи радови: Православна литургика или наука о богослужењу Православне источне Цркве и Хеортологија или историјски развитак богослужења православне источне Цркве.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јурић, Славица. Лазар Мирковић и стара српска књижевност : богослов, литургичар и проучавалац средњовековне културе, уметности и теологије. Београд : Висока школа - Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију, 2014. стр. 1—20. ISBN 978-86-86805-78-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Представљена књига о протојереју др Лазару Мирковићу (СПЦ, 7. март 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2015)
