Лазар Стојановић (редитељ)

С Википедије, слободне енциклопедије
Лазар Стојановић
Лични подаци
Датум рођења(1944-03-01)1. март 1944.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти4. март 2017.(2017-03-04) (73 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Веза до IMDb-а

Лазар Стојановић (Београд, 1. март 1944 — Београд, 4. март 2017) био је југословенски и српски режисер и глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду. Најпознатији је по свом филму Пластични Исус (његов дипломски рад), због кога је осуђен на три године затвора, а филм је забрањен.[1] Стојановић је једини режисер који је у СФРЈ осуђен и затворен због свог рада. Филм је у јавности приказан први пут тек 1990. године,[2] а следеће године (1991) је на Филмском фестивалу у Монтреалу добио награду међународног жирија критике.[3]

Иако један од родоначелника црног таласа, због ове казне био је скрајнут и није много радио. Филму се вратио тек 1980, а касније је углавном радио документарце. Најпознатији његови документарни филмови су о Радовану Караџићу (Живот и прикљученије Радована Караџића), Ратку Младићу (Успон и пад генерала Младића) и Шкорпионима (Шкорпиони - споменар). Појавио се као глумац у четири филма, а као асистент редитеља Саше Петровића радио је на филмовима Скупљачи перја и Биће скоро пропаст света.

Хапшен је и 1984. године због учешћа у Отвореном универзитету.[4]

Био је противник национализма и заговорник чланства у НАТО.[5]

Бавио се новинарством и био је један од оснивача недељника Време.[6]

Супруга му је била Наташа Кандић.

Режисер[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]