Ледерата

С Википедије, слободне енциклопедије
Ледерата
Археолошко налазиште Ледерата
Ледерата на карти Србије
Ледерата
Ледерата
Приказ локалитета Ледерата на мапи Србије
МестоСрбија
РегијаОпштина Велико Градиште
Координате44° 49′ 01″ С; 21° 20′ 22″ И / 44.8170287° С; 21.3394687° И / 44.8170287; 21.3394687
ОбластТврђава Рам
Историја
Периодод Касног бронзаног доба до 5. века н.е.
КултуреБронзано доба, Римско царство, Византија
Уписана је у централни регистар 1992. године

Ледерата (лат. Lederata[1]) је била римски кастел подигнут крајем 1. века н.е. Њени остаци налазе се на стеновитом платоу на десној обали Дунава, низводно од Рама на територији општине Велико Градиште. Спада у категорију споменика културе од великог значаја. Уписана је у централни регистар 1992. године.

Трајанов стуб-детаљ преласка трупа приказан на Трајановом стубу

Ледерата је један од највећих ауксилијарних кастела на овом делу дунавског лимеса. Основна функција утврђења била је заштита прелаза преко реке. Претпоставља се да је у време Првог дачког рата, 101. године, један део Трајанових трупа овде прешао преко понтонског моста на непријатељску територију.


Кастел је димензија око 200x145 m, са квадратним кулама на угловима и капијама. Остаци рова су сачувани и могу се и данас видети. У другој половини 2. и током 3. века, утврђење је запуштено, а у време Диоклецијанових војних реформи је смањено (када су димензије биле 50x50 m) на утврђење типа quadriburgium, који се налазио у североисточном углу старог утврђења.

У доба Јустинијана Ледерата поново добија на значају. Бедеми старијег кастела уклопљени у ново утврђење са кружним кулама, капијама и двоструким бедемом на јужној страни, на којој се налазила и главна капија.

Сондажна ископавања заштитног карактера обављана су 80-тих година, а конзерваторске интервенције вршене су на две очуване куле quadriburgiuma и на једној кули утврђења VI века.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


  1. ^ Lederata Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2019) dare.ht.lu.se