Леонтије Павловић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Леонтије
(Павловић)
Лични подаци
Световно имеДрагомир Павловић
Датум рођења(1914-02-10)10. фебруар 1914.
Место рођењаГорњи Бродац код Бијељине, Краљевина Србија
Датум смрти13. октобар 1997.(1997-10-13) (83 год.)
Место смртиСмедерево, Савезна Република Југославија
игуман Манастира Врдника
Године1936—1967

Леонтије (световно Драгољуб Павловић; Горњи Бродац код Бијељине, 10. фебруар 1914 — Смедерево, 13. октобар 1997) био је архимандрит Српске православне цркве и игуман Манастира Врдника.

Биографија[уреди | уреди извор]

На крштењу је добио име Драгомир.[1] У родном селу је завршио основну школу, у Бијељини нижу гимназију (1929), у Сарајеву Трговачку академију (1933). У Битољу се школовао на Православној богословији, дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1949). На Филозофском факултету у Београду, одељењу за историју уметности, дипломирао је 1957. године, а 1964. одбранио докторску дисертацију Култови лица код Срба и Македонаца – историјско –етнографска расправа. У братству манастира Студеница, где се посветио монашком животу, добија име Леонтије.[1] У периоду од 1937. до 1945. обавља одговорно задужење студеничког ризничара. У чин јеромонаха рукоположен је 1945. године. У црквеној служби је од октобра 1937. до фебруара 1950. године. Од 1950. године је, најпре, приправник млађи библиотекар, а потом, до 1956. асистент за предмет Литургика са хришћанском археологијом и предавач у Богословији “Свети Сава” (тада се налазила у манастиру Раковица). Од 1956. до 1959. ради као професор у Азањи (општина Смедеревска Паланка). Професионалну каријеру наставља као управник Музеја у Смедереву (1959—1977), а потом, до пензионисања (1989) ради као виши научни саветник.[2]

Ужа интересовања и значај[уреди | уреди извор]

Слика Леонтија Павловића
Ниски рељеф Леонтија Павловића

Уже специјалности Леонтија Павловића су национална историја и средњовековна археологија. Објављивао је радове из историје уметности, етнологије, археологије, историје средњовековне књижевности, историје религије, историје медицине.[2] Посебна област истраживања је привредна, војна, политичка и културна историја Смедерева. Писао је о становништву града и околине, болницама и апотекама, штампарији, листовима који су излазили, развоју школства и просвете, старим занатима, о Тврђави, деспоту Ђурђу Бранковићу и његовој породици.

Легат др Леонтија Павловића[уреди | уреди извор]

Легат др Леонтија Павловића се од 1991. године чува у Народној библиотеци Смедерево, где је обрађен и класификован. Легат чини збирка научних и уметничких текстова (више од 2000 публикација на српском језику, публикације на страним језицима, стара и ретка књига, часописи и некњижни материјал - разгледнице, фотографије, плакати, филмови, исечци из штампе, рекламни и туристички проспекти, географске карте, рукописна грађа).[3] Легат др Леонтија Павловића је проглашен за културно добро од великог значаја.[4]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Октобарска награда, СО Смедерево (1972)
  • Награда Ослобођења Смедерева, СО Смедерево (1974)
  • Златна значка КПЗ (1985)
  • Орден са златним венцем, Председништво СФРЈ(1986)
  • Златни кључ града Смедерева (1987)
  • Златна медаља Друштва конзерватора Србије (1995)
  • Светосавска повеља Смедерева, СО Смедерево (1995)

Дела[уреди | уреди извор]

Монографске публикације[уреди | уреди извор]

  1. Неки споменици културе. 1 Смедерево: Народни музеј, 1962.
  2. Неки споменици културе. 2 Смедерево: Народни музеј, 1963.
  3. Неки споменици културе. 3 Смедерево: Народни музеј, 1964.
  4. Култови лица код Срба и Македонаца. Смедерево: Народни музеј, 1965.
  5. Неки споменици културе. 4 Смедерево : Народни музеј, 1967.
  6. Смедеревска тврђава од 1815 – 1867 : односи Срба и Турака. Смедерево : Народни музеј, 1967.
  7. Архива Арона Деспинића о трговини Србије и Аустроугарске од 1808-1859. Смедерево : Народни музеј, 1968.
  8. Стодесет година болнице и апотеке у Смедереву. Смедерево : Медицински центар “Миливоје Стојковић Мића”, 1968.
  9. Смедерево у XIX веку : занимања, имовина и зарада становника према пописима 1833. и 1862/3. године : архивски подаци са коментарима (са 38 цртежа и фотографија). Смедерево : Народни музеј, 1969.
  10. Копање блага у Смедеревској тврђави и добровољна људска жртва 1892. год. : научни поглед на прастари обичај клања. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1970.
  11. Смедеревске штампарије и појава најстаријих листова : Народна воља и Фењер 1875—1876. године : расађивача социјалистичких идеја. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1970.
  12. Смедеревска гимназија : минули век : 1871 – 1971. / Леонтије Павловић, Мирко Булатовић, Радослав Пауновић. Смедерево : Одбор за прославу стогодишњице Гимназије, 1971.
  13. Музеј и споменици културе Смедерева. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1972.
  14. Књига у смедеревском крају у XIX веку : каталог изложбе књига у Смедеревском округу од 1800—1851. Смедерево : Градска народна библиотека, 1974.
  15. Неки споменици културе : осврти и запажања. 5 Смедерево : Музеј у Смедереву, 1975.
  16. Споменица : поводом прославе стоседамдесет година постојања Основне школе “Димитрије Давидовић” у Смедереву : 1806 –1976 : прилог проучавању школства и просвете у смедеревском округу. Смедерево : “Димитрије Давидовић”, 1976.
  17. Историја Смедерева у речи и слици. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1980.
  18. Вук Стефановић Караџић и Смедерево. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1982.
  19. Прозни и песнички списи настали у Смедереву 1433—1456. године. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1983.
  20. Радикална странка у Србији пре Тимочке буне према архивској грађи из збирке Музеја у Смедереву. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1984.
  21. Димитрије Давидовић у Смедереву. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1985.
  22. Смедеревске библиотеке : књиге и библиотеке у Смедеревском крају од 1430. године до данас. / Леонтије Павловић ... [и др.]. Смедерево: Народна библиотека, 1986.
  23. Смедерево и Европа : 1381-1918. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1988.
  24. Смедеревске новине : 1875 – 1995. Смедерево : Наш глас, 1995.
  25. Стварање култова првих Немањића у Хиландару и Студеници. Смедерево : Историјски архив Смедерево, 1997.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Споменици Смедеревља и Браничева. 1 (Смедерево : Регионални завод за заштиту споменика културе, 1997), 295.
  2. ^ а б Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић. Енциклопедија српске историографије (Београд : Knowledge, 1997), 553-554.
  3. ^ Јовановић, Гордана, Марина Лазовић и Јелена Јеремић. Библиографија др Леонтија Павловића. Смедерево, Народна библиотека, 2003.
  4. ^ “Одлука о утврђивању старе и ретке библиотечке грађе за културно добро од великог значаја”, Службени гласник РС 2/2014). стр. 53.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јовановић, Гордана, Марина Лазовић и Јелена Јеремић. Библиографија др Леонтија Павловића. Смедерево, Народна библиотека, 2003.
  • Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge, 1997.
  • Јоцовић, Новак, ур. Споменици Смедеревља и Браничева. 1. Смедерево: Регионални завод за заштиту споменика културе, 1997.
  • Вулетић, Бојка. Лексикон смедеревских аутора. Смедерево, аутор, 2007.
  • Енциклопедија Смедерево. Том 1, Личности. Смедерево: Икомо, (2012). стр. 377.
  • Каталог књига на језицима југословенских народа : 1868 – 1972. Књ. 8, Муњ- Петровић, Б. Београд: Народна библиотека Србије, (1981). стр. 676-678.
  • "Др Леонтије Павловић : биобиблиографија" Смедерево (Смедерево), Бр. 2.
  • Ко је ko u Srbiji '95. : biografski leksikon : intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Beograd: »Bibliofon«, (1995). стр. 417–418.
  • Завештања и дарови : легати као културна добра од великог значаја. Београд: Народна библиотека Србије, 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леонтије_Павловић&oldid=26917030”