Лиман (геологија)
Лиман је назив за тип естуара, најчешће карактеристичног за обале Црног и Азовског мора[1]. Настаје на обалама код којих није изражено дејство плиме и осеке, па је ток ријеке блокиран седиментима. По настанку може бити морски — када седимете доноси морска струја или ријечни — када седименте доноси већа ријека.
Назив лиман се углавном корисити за рељефне облике на западним и сјеверним обалама Црног мора, као и у Азовском мору. Примјери лимана су Варненско језеро у Бугарској, језеро Разим у Румунији и Дњестарски лиман у Украјини. Руски географи назив лиман користе и при описивању неких рељефних облика који нису везани за Црно море — нпр. Анадирски лиман (рус. Анадырский лимáн) у Чукотском аутономном округу.
Име[уреди | уреди извор]
Ријеч лиман долази из руског језика (рус. лиман). Поријекло ријечи је старогрчко (грч. λιμένας), што у преводу значи залив или лука. Ширњем Османског царства на западне и сјеверне обале Црног мора, ријеч су проширили Турци, да би напослијетку ушла у бугарски, румунски, украјински и руски језик.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет
- ^ „лимáн“ Васмеров Етимолошки рјечник (језик: руски)
Литература[уреди | уреди извор]
- Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет
 | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
