Ловро Павловић Лучић
Ловро Павловић Лучић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1848. |
| Место рођења | Макарска |
| Датум смрти | 27. март 1910. |
| Место смрти | Макарска |
Ловро Павловић Лучић (Макарска, 1848 — Макарска, 27. март 1910) био је српски правник, новинар и политичар — национални борац у српском покрету у Далмацији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1848. године у Макарској. Правне науке је изучио у Прагу и Бечу. Још као ђак и касније млад јурист са одушевљењем је учествовао у народном покрету. У Бечу је 1870. године као студент права у друштву младих Срба био пренумерант патриотске књиге "Сербобранке: лиричне родољубиве пјесме".[1] Када се Народна странка поделила на српску и хрватску страну, остао је уз Србе радећи са Савом Бјелановићем. Допринео је покретању "Срског листа", у којем ће интензивно сарађивати. Доктор Павловић се потписивао на крају својих бројних чланака са псеудонимом Србин католик.[2] Новински чланци су му били озбиљни, темељни, стварни и убедљиви јер је изузетно добро владао српским језиком и имао "гвоздену логику". Био је одушевљени присталица српских идеала, а добри напису су га учинили познатим и популарним. Срби бирачи у изборном срезу Книн-Дрниш-Врлика су га бирали у једном мандату (16. август 1881) за свог посланика на Далматинском сабору. Победио је кандидата Хрвата, др Монтија.[3]
Иако је био снажног каракатера и дубоке привржености, морао се повући са политичке сцене и посветити адвокатури. Радио је у у својој канцеларији у Макарској и ту се показао као савесни бранилац и добар поуздани саветник, због чега је у целој Далмацији био цењен и поштован. Неколико пута су га бирали за општинског већника у Макарској. Када је доцније поново успостављена слога између Срба и Хрвата, он је то поздравио, али се више није мешао у активну политику. Жалио је само због неслоге и несређености у Српској народној странци, чији је био један од оснивача. Лазар Томановић га је споменуо као свога пријатеља и колегу и ватреног Србина. [4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ристо Милић: ""Сербобранке: лиричне родољубиве пјесме", Цетиње 1870.
- ^ "Дело", Београд 1. април 1910.
- ^ "Југословенски историјски часопис", Београд 1998.
- ^ Томановић 2007, стр. 107.
Литература[уреди | уреди извор]
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
